|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Kikinda > Usevi ili zasadi
|
13.8.2020
Na području delovanja RC Kikinda, zasadi šljiva se u zavisnosti od zastupljenog sortimenta, nalaze u fazi od obojavanje skoro završeno do faze plodovi sazreli za ishranu; plodovi imaju tipičan ukus i boju (BBCH 85-89).
Pregledom zasada šljiva, na pojedinim lokalitetima je registrovano prisustvo simptoma truleži plodova koštičavog voća (Monilinia spp).
Na plodovima šljiva na kojima su prisutni simptomi monilioza na pokožici se prvo pojavljuje mrka, okrugla pega koja se širi i zahvata veću površinu tkiva. Kasnije plod počinje da truli, smežurava se i takvi mumificirani plodovi ostaju na drvetu ili otpadaju. Oboleli plodovi se prepoznaju po koncentričnim krugovima na površini, sastavljenim od micelije gljive.
Takvi plodovi ukoliko se ne uklone iz zasada predstavljaju izvor infekcije za sledeću vegetaciju.
U zasadima šljiva gde je izostala hemijska zaštita u cilju suzbijanja pomenutog patogena, kao i određena količina padavina u prethodnom periodu koja je pala na pojedinim lokalitetima na našem terenu, pogodovala je razvoju i nastanku truleži na plodovima.
Oštećenja na plodovima koja mogu nastati od insekata i mehaničkih povreda doprinose razvoju monilioza na koštičavim voćnim vrstama.
U cilju suzbijanja patogena preporučuju se sledeće mere u zasadima:
- Obavezno uklanjanje zaraženih biljnih delova iz zasada (grančica i mumificiranih plodova) koji predstavljaju izvor zaraze
- Pravilno postavljanje redova u voćnjaku radi boljeg provetravanja zasada
- Primena hemijskih mera podrazumeva adekvatnu primenu fungicida u najosetljivim fazama kotičavih voćnih vrsta (faza cvetanja i početak sazrevanja plodova).
3.4.2020
Na području delovanja RC Kikinda, u zasadima šljiva koje se nalaze u fenofazi beli baloni do prvi cvetovi otvoreni (BBCH 55-60) registrovani su prvi ulovi šljivinih osa (Hoplocampa minuta, Hoplocampa flava) na lovnim klopkama.
Za sada se hemijske mere zaštite ne preporučuju, a RC Kikinda nastavlja sa praćenjem ovih štetočina i signaliziraće pravo vreme za tretman. 5.4.2019
Na području delovanja RC Kikinda zasadi šljiva se, u zavisnosti od sortimenta, nalaze u fenofazi od početka do punog cvetanja (BBCH 60-65).
Na lepljivim pločama postavljenim u zasadima šljive registrovani su ulovi crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava).
Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Kikinda nastavlja sa praćenjem ovih štetočina i signaliziraće pravo vreme za tretman.
11.4.2018
Na području RC Kikinda, šljive se u zavisnosti od sorte nalaze u fenofazi prvi cvetovi otvoreni do puno cvetanje (BBCH 59-65).
Na lokalitetu Kikinda, na lepljivim klopkama registrovan je prvi ulov šljivinih osa (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava).
Mere suzbijanja se za sada ne preporučuju, a RC Kikinda će signalizirati vreme za tretman. 12.5.2017
Na području delovanja RC Kikinde, zasadi šljive nalaze se u fazi BBCH 73 ( drugo opadanje plodova ).
Vizuelnim pregledom plodova šljive, registrovano je prisustvo sveže položenih jaja šljivinog smotavca ( index napada 1,31 % ).
Za sada se primena insekticida ne preporučuje, a RC Kikinda u narednih nekoliko dana prati stanje u zasadima šljiva i proizvođači će biti obavešteni pravom momentu za primenu insekticida.
5.5.2017
Na području delovanja RC Kikinde, zasadi šljive nalaze se u fazi BBCH 73 ( drugo opadanje plodova ).
Vizuelnim pregledom plodova šljive, registrovano je prisustvo položenih jaja ( index napada 0,66 % ) šljivinog smotavca ( Grapholita funebrana ).
Na feromonskim klopkama u zasadu od 2.maja beleze se povećani ulovi štetočine, ovo je rani period polaganja jaja šljivinog smotavca i za sada se primena insekticida ne preporučuje.
RC Kikinda prati u narednom periodu polaganje jaja šljivinog smotavca i proizvođači će biti obavešteni o pravovremenom izvođenju tretmana u zasadima šljiva.
23.6.2016
Vizuelnim pregledom zasada šljive ( sorta Stenlej ) punkt Novi Kneževac, registrovano je da se šljive nalaze u fenofazi BBCH 77 - plodovi oko 70 % krajnje veličine.
Pregledom plodova šljive registrovano je sveže položeno jaje šljivinog smotavca ( Grapholita funebrana ), a indeks napada iznosi 0,5 %.
Na feromonskim klopkama se beleži porast ulovljenih imaga šljivinog smotavca. U toku je let druge generacije šljivinog smotavca.
RC Kikinda u narednom periodu nastavlja da prati dinamiku polaganja jaja šljivinog smotavca na ovom lokalitetu.
5.5.2016
Na punktu Kikinda u zasadu šljive, registrovano je položeno jaje šljivinog smotavca na plod šljive ( Grapholita funebrana ) u indeksu napada 0,41 %. Suma akumuliranih toplotnih jedinica je 143,43 DDC.
Zasad šljive ( Stenlej ; Čačanske sorte ) nalazi se u fenofazi formiranja plodova BBCH skale 73 ( drugo opadanje plodova ).
Šljivin smotavac je najznačajnija štetočina u zasadu šljive, a prezimi larva ispod kore šljive u raznim pukotinama. Najčešće se razvija na šljivi, a ređe na ostalim koštičavim vrstama.
U narednom periodu očekuje se sa porastom temperatura i intenzivnije polaganje jaja kao I piljenje larvi ove štetočine, a RC Kikinda će obavestiti poljoprivredne proizvođače o merama zaštite u cilju suzbijanja ove štetočine.
jaje šljivinog smotavca na plodu šljive
10.5.2015
Pregledima plodova šljive u zasadu na lokalitetu Kikinde, ustanovljen je početak polaganja jaja šljivinog smotavca ( Grapholita funebrana ) 6.maja da bi pregledom 8. maja konstatovali da se nastavlja polaganje jaja ove štetočine. Pregledom jaja koja su prva položena utvrđeno je da ona počinju da menjaju boju i dobijaju tamniju ( žutu boju ).
Na feromonskim klopkama najveća brojnost je zabeležena 3.maja da bi posle toga brojnost ulovljenih leptira počela polako da pada. Već od 6.maja se beleže ulovi od 5-8 uhvaćenih leptira po klopci što je znatno manje nego prethodnih dana.
Proizvođače podsećamo da ukoliko nisu uradili tretman po preporuci od 6.maja ( Preporuka za tretman ) treba da ga urade sada.
7.5.2015
Prilikom pregleda zasada šljive na prisustvo položenih jaja šljivinog smotavca ( Grapholita funebrana ) kako na listove tako i na plodove šljive, uočeno je nekoliko listova sa deformacijama sa naličja lista i promena boje na lisnom tkivu.
Na naličju lista je primećeno zadebljanje žućkasto crvene boje i odvijanjem zadebljelog dela, primećene su larve dužine oko 3 mm žute do žuto narandžaste boje.
Prilikom konsultacija i dobijenih informacija od strane Centra za prognozu Novi Sad / Kaltenbach 378-380/, utvrđeno je da se radi o šljivinoj lisnoj gali ( mušica ) ; Diptera ; familija Cecidomyiidae koja pravi deformacije na listu šljive u vidu gala duž glavnog lisnog nerva u kojima se razvijaju larve. Javljaju se tokom maja i juna meseca, a gale koje se formiraju na listu mogu uticati na smanjenje procesa fotosinteze biljaka.
|
|
|
|
|
|
|
|
 |
|
|
|
|