Skip to main content

Region Kikinda

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Kikinda > Usevi ili zasadi
Prisustvo simptoma pegavosti lista šećerne repe (Cercospora beticola) u usevima repe
Na području delovanja RC kikinda usevi šećerne repe nalaze se u fenofazi zatvaranja redova (BBCH 35-39).
 
Pregledom useva šećerne repe na listovima su registrovani simptomi pegavosti lista šećerne repe (Cercospora beticola) na do 2% biljaka.
 
 
 
Uslovi koji trenutno vladaju u proizvodnji šećerne repe, česte padavine, visoka relativna vlažnost vazduha kao i dnevne temperature od 20-25 stepeni pogodovale su razvoju prvih pega na listovima repe. U narednom periodu se očekuje dalje širenje simptoma pegavosti lista, a RC Kikinda nastavlja da prati zdravstveno stanje u usevima šećerne repe i na vreme će signalizirati poljoprivrednim proizvođačima pravo vreme za izvođenje tretmana.
 
Takođe, prilikom pregleda na listovima su registrovane jedinke blitvine pipe (Lixus junci) koje prezime ispod biljnih ostataka. Hrane se najrazličitijim biljkama pa i biljkama iz familije Betae. Prisustvo pomenute štetočine registrovano je na malom broju biljaka šećerne repe tako da se hemijske mere suzbijanja ne preporučuju.
 
Pojava imaga repine pipe na starom repištu (Bothynoderes punctiventris)
Na području delovanja RC Kikinda na većini parcela u toku je priprema zemljišta za setvu šećerne repe.
 
Na feromonskim klopkama koje su postavljene na starom repištu registrovano je prisustvo imaga repine pipe (Bothynoderes punctiventris).
 
 
 
 
Štetočina ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u zemljištu u stadijumu imaga na dubini od 20-30 cm.
 
Najveće štete pravi u fazi klijanja i nicanja šećerne repe pa sve do pojave 2-4 prava lista.
 
Porastom dnevnih temperatura u narednom periodu očekuje se masovniji izlazak  imaga repine pipe kao i migracija sa starih na novoposejana repišta.
 
RC Kikinda nastavlja sa monitoringom ove štetočine kao i fenofaze razvoja useva i u narednom periodu pa će blagovremeno  obavestiti proizvođače o sprovođenju hemijskih mera zaštite.
 
Štetočine u usevima šećerne repe
Na području delovanja RC Kikinda usevi šećerne repe se nalaze u fenofazi potpunog zatvaranja redova; 90% biljaka zatvorilo redove (BBCH 39).
 
 
Vizuelnim pregledom useva šećerne repe registrovano je prisustvo sledećih štetnih organizama:
 
Repina muva (Pegomya betae) ima 2-3 generacije godišnje, a prezimi kao lutka u zemljištu. Ženka polaže do 100 jaja i to u grupama. Larve su bledo žute boje i prave štete na listovima tako što progrizaju epidermis, hrane se parenhimom lista i prave mine koje su nepravilnog oblika. Štete od repine muve mogu biti značajne kada su biljke male dok u kasnijim fazama razvoja ne pričinjavaju veće štete.
 
 
Sovica gama (Autographa gamma) je polifagna štetočina i hrani se na gajenim i samoniklim biljkama. Štete nastaju na zeljastim biljnim delovima pre svega na lisnoj masi jer gusenice izgrizaju tkivo između nerava i pri većoj brojnosti mogu izazvati golobrst.
Štetočina ima 2-3 generacije godišnje, dok ženka polaže do 500 jaja. Trenutno se registuju niske brojnosti te štetočine.
 
 
velika slika                            velika slika
 
Buvač (Chaetocnema tibialis) ima jednu generaciju godišnje, a oštećenja prave na kotiledonima i stalnom lišću gde se hrane gornjim epidermisom na kojima kasnije nastaju rupičasti otvori. Najveću opasnost za šećernu repu predstavljaju u fazi nicanja do obrazovanja 2-3 stalna lista. Prezimljava u stadijumu imaga, dok ženka polaže od 16-40 jaja plitko u zemljište u blizini biljaka.
 
 
velika slika                               velika slika
 
Cikade (Cicadelidae) se hrane usisavanjem biljnih sokova iz tkiva domaćina, dok veliki broj cikada prenosi bakterije, viruse i fitoplazme sa zaraženih na zdrave biljke. Hraneći se biljnim sokovima one prouzrokuju direktna oštećenja biljnog tkiva sisanjem sokova i izlučivanjem produkata metabolizma. Međutim, najznačajnija šteta na biljkama je upravo sposobnost kao vektora da prenose biljne patogene viruse, bakterije i fitoplazme. Larve prolaze kroz pet larvenih stupnjeva, dok jaja polažu direktno u tkivo biljke.
 
 
Žitne stenice (Dolycorus baccarum) i (Pyrrhocoris apterus) kojima poslednjih godina vremenske prilike pogoduju za razvoj. Suvo i toplo vreme uslovilo je pojavu stenica na većem broju gajenih biljaka, ali za sada u niskim brojnostima.
 
 
velika slika                                velika slika
 
RC Kikinda i u narednom periodu nastavlja da prati stanje u usevima šećerne repe.
Pegavost lišća repe (Cercospora beticola)
Na području delovanja RC Kikinda usevi šećerne repe nalaze se u fenofazi zatvaranja redova (BBCH 33-39).
 
 
 
 
Vizuelnim pregledom useva šećerne repe registrovano je prisustvo pojedinačnih pega prouzrokovanih patogenom Cercospora beticola na 2% biljaka.
 
 
 
RC Kikinda nastavlja da prati zdravestveno stanje u usevima šećerne repe i na vreme će signalizirati momenat za tretman.
Preventivne mere u cilju zaštite useva šećerne repe od repine pipe
Na području delovanja RC Kikinda otpočela je setva šećerne repe.
 
Na postavljenim feromonskim klopkama na starim repištima od 21.marta registruju se kontinuirani ulovi repine pipe (Bothynoderes punctiventris).
 
 
 
 
Imago prezimljava u zemljištu na dubini od 20-25 cm na starim repištima i tokom godine razvija jednu generaciju.
 
Kritičan period u razvoju biljaka je od klijanja i nicanja do obrazovanja 2-3 para stalnih listova. Suvo i toplo vreme pogoduje razvoju pomenute štetočine, a glavne štete na biljkama pričinjava imago.
 
Na području delovanja RC Kikinda, brojnost ulovljenih imaga na feromonskim klopkama na starim repištima je znatno veća u odnosu na brojnost ulovljenih imaga tokom prethodnih godina praćenja. Suvo i toplo vreme bez padavina u proteklih nekoliko dana izuzetno pogoduje razvoju repine pipe. 
 
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuju preventivne mere kontrole u cilju zaštite novoposejanih repišta a to su sledeće mere:
 
  • kopanje lovnih kanala oko starih repišta dubine 30-50 cm u koje se stavljaju insekticidi u obliku granula u cilju suzbijanja imaga
  • gušća setva šećerne repe po ivičnim delovima parcele
Prisustvo imaga repine pipe na starom repištu (Bothynoderes punctiventris)
Na području delovanja RC Kikinda u toku je priprema zemljišta za setvu šećerne repe.
 
U feromonskim klopkama koje su postavljene na starom repištu, registrovan je prvi ulov imaga repine pipe (Bothynoderes punciventris).
 
 
 
Tokom godine ta štetočina razvija jednu generaciju, a prezimljava u zemljištu u stadijumu imaga. Glavne štete pravi imago koji oštećuje biljke repe u fazi klijanja i nicanja. Kritičan period za šećernu repu je vreme od klijanja i nicanja repe do obrazovanja 2-3 para stalnih listova.
 
Porastom temperature zemljišta i vazduha u narednom periodu očekuje se intenziviranje pojave imaga kao i migracija pomenute štetočine sa starih na novoposejana repišta.
 
RC Kikinda za sada ne preporučuje mere zaštite ali se poljoprivrednim proizvođačima preporučuje obilazak starih repišta radi utvrđivanja prisustva te štetočine.
Prisustvo pega Cercospora beticola u usevima šećerne repe
Na području delovanja RC Kikinda usevi šećerne repe se nalaze u fenofazi zatvaranja redova (BBCH 31-39).
 
 
 
Vizuelnim pregledom useva šećerne repe koji se nalazi u sistemu navodnjavanja, registrovane su pojedinačne pege pegavosti lišća šećerne repe (Cercospora beticola) na 1-5% biljaka.
 
 
 
RC Kikinda za sada ne preporučuje hemijske mere zaštite, nastavlja da prati i u narednom periodu uslove za infekciju od strane pomenutog patogena na osnovu kojih će dati i signal za primenu fungicida u šećernoj repi.
Repina muva (Pegomya betae)
Na području delovanja RC Kikinda usevi šećerne repe se nalaze u fenofazi potpuno zatvaranje redova (BBCH 39).
 
 
 
Vizuelnim pregledom useva, na pojedinim parcelama pod šećernom repom, registrovano je prisustvo  oštećenja na listu od repine muve (Pegomya betae). Na listovima se nalaze mine unutar kojih se nalaze larve. 
 
 
 
Repina muva ima 2-3 generacije godišnje, a prezimi kao lutka u zemljištu. Ženka može da položi i do 100 jaja i to u grupama. Larve su bledo žute boje i prave štete na listovima tako što progrizaju epidermis, hrane se parenhimom lista i prave mine koje su nepravilnog oblika.
 
 
 
Štete od repine muve mogu biti značajne kada su biljke male, dok u kasnijim fazama ne pričinjavaju veće štete.
 
Procenat napadnutih biljaka je nizak, ne očekuju se značajna oštećenja lisne mase, te se hemijske mere zaštite ne preporučuju u usevima šećerne repe.
Stanje u usevima šećerne repe
Na području delovanja RC Kikinda, usevi šećerne repe nalaze se u fenofazi od početak zatvaranja redova, 10 % biljaka zatvorilo redove do faze potpunog zatvaranja redova (BBCH 31-39).
 
 
Vizuelnim pregledom useva šećerne repe, registrovano je prisustvo simptoma bakterioza na listovima (Pseudomonas syringae) na 10 do 15% biljaka.
 
Prilikom pregleda nisu registrovani simptomi pegavosti lista šećerne repe (Cercospora beticola).
 
 
 
 
Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju, a RC Kikinda nastavlja da prati zdravstveno stanje useva šećerne repe.
Pojava sive repine pipe na starom repištu
Na području delovanja RC Kikinda, lokalitet Banatska Topola, registrovano je prisustvo imaga sive repine pipe (Bothynoderes punctiventris) u feromonskim klopkama.
 
Povećanjem dnevnih temperatura u narednom periodu očekuje se intenzivniji izlazak imaga sive repine pipe sa mesta prezimljavanja.
 
Za sada se hemijske mere suzbijanja ne preporučuju, a RC Kikinda nastavlja sa praćenjem ove štetočine.
 
 
1 - 10 Next