Vizuelnim pregledom zasada kruške na lokalitetu Lipnica, registrovano je prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).
velika slika
Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća. Napada veliki broj biljnih vrsta iz familije Rosaceae: jabuku, krušku, dunju, mušmulu, glog i dr. Ovaj patogen napada sve biljne delove. Obolelo lišće je mrko, suši se, ali ne opada. Vrhovi obolelih mladara savijaju se u vidu “pastirskog štapa”. Tokom vegetacije posredstvom bakterijskog eksudata i uz pomoć insekata vrlo brzo se širi. Česte kiše potpomažu širenju bolesti.
Najznačajnije su mehaničke mere zaštite – uklanjanje obolelih delova biljke, koje treba sprovoditi kako u vegetaciji, tako i u periodu mirovanja.
Vrlo važno je uklanjanje grana sa simptomima tokom perioda mirovanja vegetacije, u cilju smanjenja inokuluma za narednu vegetaciju. Prilikom rezidbe, potrebno je zahvatiti zonu od 30-50 cm zdravog tkiva ispod vidljivih simptoma na tanjim granama, odnosno 50-100 cm na debljim granama. Zaražene biljne delove treba izneti iz zasada i spaliti. Obavezna je dezinfekcija makaza nakon svakog reza (10 % rastvor natrijum hipohlorita ili 70 % rastvor etil alkohola). Potrebna je i dezinfekcija preseka i povreda nastalih prilikom odstranjivanja obolelih delova voćaka, jer oni predstavljaju otvore za prodor bakterije u biljno tkivo i omogućavaju nastajanje novih infekcija. Za tu svrhu mogu se koristiti preparati na bazi bakra (3%).
Pored mehaničkih mera preporuka je sprovođenje hemijskih mera zaštite
Hemijska zaštita podrazumeva jesenje i ranoprolećno tretiranje preparatima na bazi bakra, kao i upotrebu tih preparata u toku cvetanja i nakon njega, ali u 10 puta nižim koncentracijama nego za jesenje i ranoprolećno tretiranje.