Skip to main content

Region Čačak

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Čačak > Usevi ili zasadi
Obična kruškina buva (Cacopsylla pyri)

Na području rada RC Čačak, zasadi krušaka se nalaze u fenofazi  mirovanja (BBCH 00).  

-      Vizuelnim pregledom registrovano je  prisustvo imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u niskom intenzitetu napada, kao i početak polaganja jaja.

imago obične kruškine buve

Izuzetno  visoke temperature, za ovaj period godine, dovešće do znatnog povećanja brojnosti imaga i intenziviranja polaganja jaja.

RC Čačak nastaviće  sa praćenjem aktivnosti obične kruškine buve i signaliziraće pravo vreme za primenu odgovarajućih mera zaštite.

 

Prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve u krušicima

Na području RC Čačak, zasadi kruške se nalaze u različitim fazama opadanja lišća.

Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo imaga prezimljujuće generacije obične kruškine buve (Cacopsylla pyri).

Cacopsylla pyri

velika slika

Zbog prisustva sezonskog dimorfizma kod obične kruškine buve, imago prezimljujuće generacije je, u odnosu na imaga koji je aktivan u toku vegetacije, tamniji, veći i ima veću otpornost na niske zimske temperature.

RC Čačak nastavlja sa praćenjem navedene štetočine.

Prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve u zasadima kruške

Na području RC Čačak, zasadi kruške se nalaze u različitim fazama obezbojavanja i opadanja lišća.

Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo imaga prezimljujuće generacije obične kruškine buve (Cacopsylla pyri ) u indeksu napada 3,33. Zbog prisustva sezonskog dimorfizma kod obične kruškine buve, imago prezimljujuće generacije je, u odnosu na imaga koji je aktivan u toku vegetacije, tamniji, veći i ima veću otpornost na niske zimske temperature.

Zimski imago obične kruškine buve

velika slika

RC Čačak nastavlja sa praćenjem navedene štetočine.

Prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve u krušicima

Na području RC Čačak, zasadi kruške se nalaze u različitim fazama obezbojavanja i opadanja lišća.

Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri ) u indeksu napada 2,5. U toku je pojava imaga prezimljujuće generacije ove štetočine. Zbog prisustva sezonskog dimorfizma kod obične kruškine buve, imago prezimljujuće generacije je, u odnosu na imaga koji je aktivan u toku vegetacije, tamniji, veći i ima veću otpornost na niske zimske temperature.

Imago obične kruškine buve

velika slika

RC Čačak nastavlja sa praćenjem navedene štetočine.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora) u kruškama

Vizuelnim pregledom zasada kruške na lokalitetu Lipnica, registrovano je prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

 

Bakteriozna plamenjača jab. voća na krušci

velika slika

Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća. Napada veliki broj biljnih vrsta iz familije Rosaceae: jabuku, krušku, dunju, mušmulu, glog i dr. Ovaj patogen napada sve biljne delove. Obolelo lišće je mrko, suši se, ali ne opada. Vrhovi obolelih mladara savijaju se u vidu “pastirskog štapa”. Tokom vegetacije posredstvom bakterijskog eksudata i uz pomoć insekata vrlo brzo se širi. Česte kiše potpomažu širenju bolesti.

Najznačajnije su mehaničke mere zaštite – uklanjanje obolelih delova biljke, koje treba sprovoditi kako u vegetaciji, tako i u periodu mirovanja.

Vrlo važno je uklanjanje grana sa simptomima tokom perioda mirovanja vegetacije, u cilju smanjenja inokuluma za narednu vegetaciju. Prilikom rezidbe, potrebno je zahvatiti zonu od 30-50 cm zdravog tkiva ispod vidljivih simptoma na tanjim granama, odnosno 50-100 cm na debljim granama. Zaražene biljne delove treba izneti iz zasada i spaliti. Obavezna je dezinfekcija makaza nakon svakog reza (10 % rastvor natrijum hipohlorita ili 70 % rastvor etil alkohola). Potrebna je i dezinfekcija preseka i povreda nastalih prilikom odstranjivanja obolelih delova voćaka, jer oni predstavljaju otvore za prodor bakterije u biljno tkivo i omogućavaju nastajanje novih infekcija. Za tu svrhu mogu se koristiti preparati na bazi bakra (3%).

Pored mehaničkih mera preporuka je sprovođenje hemijskih mera zaštite

Hemijska zaštita podrazumeva jesenje i ranoprolećno tretiranje preparatima na bazi bakra, kao i upotrebu tih preparata u toku cvetanja i nakon njega, ali u 10 puta nižim koncentracijama nego za jesenje i ranoprolećno tretiranje.

Obična kruškina buva (Cacopsylla pyri)

Na teritoriji RC Čačak, zasadi kruške se nalaze u zavisnosti od sortimenta u fazi prvi cvetovi otvoreni do puno cvetanje: najmanje 50% cvetova otvoreno (BBCH 60-65).

 

Faza razvoja

velika slika

 

Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo svih razvojnih stadijuma obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeku napada: jaja 7,7, imago 0,86, mlađe larve 6,6, i starije larve 5. Uskoro se očekuje eklopzija imaga nove generacije.

jajai larve obične kruškine buve

velika slika

Obzirom da se kruške nalaze u fazi cvetanja, proizvođačima se ne preporučuju hemijske mere zaštite.

Primena insekticida u fazi cvetanja je zabranjena!

RC Čačak nastavlja sa praćenjem ove štetočine i signaliziraće vreme za hemijski tretman.

Obična kruškina buva (Cacopsylla pyri)

Na području rada RC Čačak, zasadi krušaka se, u zavisnosti od sortimenta i nadmorske visine, nalaze u fazi od početka bubrenja lisnih pupoljaka do početka pucanja pupoljka: vidljivi prvi zeleni listići (BBCH 01-07).  

U zasadima gde nisu do sada sprovedene hemijske mere kontrole obične kruškine buve (Cacopsylla pyri), utvrđen je visok indeks napada kako za imaga tako i za jaja. Vizuelnim pregledom zasada krušaka sorte Karmen na lokalitetu Lipnica, registrovani su sledeći indeksi napada:

za položena jaja 28,33

za imaga 16,66.

 

Jaja obične kruškine buve

Jaja obične kruškine buve

Proizvođačima koji do sada nisu sproveli hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja obične kruškine buve preporučuje se primena insekticida po preporuci od 5.2.2021.(Preporuka)

RC Čačak nastavlja sa praćenjem ove štetočine.

Rđa kruške

Na području delovanja RC Čačak, na lokalitetu Lipnica, na okućnicama, registrovana su pojedinačna stabla kruške sa simptomima rđe kruške (Gymnosporangium sabinae). Simptomi bolesti se uočavaju na licu lista u vidu narandžastih pega.

simptomi rđe kruške na lišću

velika slika

Gljiva prouzrokovač rđe kruške jedan deo ciklusa razvića sprovodi na kruški (ecidijski stadijum), a drugi (teleutostadijum i uredostadijum) na Juniperus vrstama (kleki). Celokupan razvoj ovog patogena traje dve godine. Prvi simptomi bolesti javljaju se u proleće početkom maja na mladom lišću kruške. Formiraju se sitne pege, koje su izrazito narandžaste boje, koje kasnije postaju krupnije i dobijaju tamniju nijansu. U okviru pega sa naličja se formiraju zadebljanja, različite nijanse narandžaste boje, a na njima izraštaji u vidu roščića. U uslovima jače zaraze lišće se suši i prevremeno opada. Simptomi se uočavaju i na granama i grančicama zaraženih voćaka, u vidu rak rana, koje ne mogu da zarastu. One predstavljaju ulazna vrata za prodor sekundarnih patogena. Pege narandžaste boje mogu se javiti i na plodovima, mada je to retka pojava. Plodovi zaostaju u razvoju i suše se. Na granama Juniperus vrsta (kleke) nastaju zadebljanja, koja vremenom nekrotiraju. Formiraju se rak rane i biljka se postepeno suši.

 

Osnovna mera u cilju smanjenje infektivnog potencijala ovog patogena jeste uništavanje Juniperus vrsta (kleke) u okolini zasada kruške (izolacioni pojas na udaljenosti od najmanje 300 metara). Pri podizanju zasada prednost treba dati sortama koje ispoljavaju manju osetljivost prema rđi kruške. Hemijskim merama kojima se vrši zaštita kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške suzbija se i rđa kruške (fungicidi na bazi aktivne materije mankozeb i difenkonazol).

Pojava bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora)

Na području rada RC Čačak, zasadi kruške se nalaze u fenofazi drugo opadanje plodova BBCH 73.

 

Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano i prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

velika slika

Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća, Najčešce zaražava jabuku, krušku, dunju, mušmulu i glog, prouzrokujući štete i do 100 %.Ovaj patogen napada sve biljne delove. Tokom vegetacije posredstvom bakterijskog eksudata i uz pomoć insekata vrlo brzo se širi. Česte kiše potpomažu širenju bolesti.

 

Tokom mirovanja vegetacije održava se u rak - ranama, koje se uočavaju na jednogodišnjim, dvogodišnjim i višegodišnjim granama, pa čak i na deblu. Obavezno je uklanjanje grana sa simptomima tokom perioda mirovanja vegetacije, u cilju smanjenja inokuluma za narednu vegetaciju. Prilikom rezidbe, potrebno je zahvatiti zonu od 30-50 cm zdravog tkiva ispod vidljivih simptoma na tanjim granama, odnosno 50-100 cm na debljim granama.

Hemijska zaštita podrazumeva jesenje i ranoprolećno tretiranje preparatima na bazi bakra, kao i upotrebu tih preparata u toku cvetanja i nakon njega, ali u 10 puta nižim koncentracijama nego za jesenje i ranoprolećno tretiranje.

Najznačajnije su mehaničke mere zaštite  – uklanjanje obolelih delova biljke, koje treba sprovoditi kako u vegetaciji, tako i u periodu mirovanja. Zelenom rezidbom  treba odstraniti sve zaražene delove, izneti ih van zasada i zapaliti. Pažljivo orezati osetljive sorte kako se ne bi previše stimulisao novi prirast i povećao rizik od  nove  infekcije. Uklanjanje obolelih biljnih delova se vrši po suvom vremenu. Obavezna je dezinfekcija makaza nakon svakog reza (10 % rastvor natrijum hipohlorita ili 70 % rastvor etil alkohola). Potrebna je i dezinfekcija preseka i povreda nastalih prilikom odstranjivanja obolelih delova voćaka, jer oni predstavljaju otvore za prodor bakterije u biljno tkivo i omogućavaju nastajanje novih infekcija. Za tu svrhu mogu se koristiti preparati na bazi bakra (3%). Zaraženi biljni delovi se seku na zdravom delu, oko 30 cm od mesta zaraze i potom se obavezno iznose iz zasada i spaljuju se. Takođe je važno suzbijanje insekata koji su prenosioci zaraze. U slučajevima jakih infekcija, kada nastupa propadanje čitavog stabla, potrebno je ta stabla iskrčiti i zapaliti izvan voćnjaka.

Zaštita kruške – početak piljenja larvi obične kruškine buve

Na području rada RC Čačak, lokalitet Lipnica, zasadi ranih sorti krušaka se nalaze u fenofazi  početak pucanja pupoljaka do zeleni listići oko 5 mm iznad ljušture pupoljaka (BBCH 07-09).

 

-      Pregledom pupoljaka  pod binokularom,  uočene su ispiljene larve obične kruškine buve (Cacopsylla pyri). Sa povećanjem temperature u narednim danima, očekuje se intenzivnije piljenje larvi ove štetočine.

 
RC Čačak nastavilja sa praćenjem razvoja obične kruškine buve i blagovremeno će obavestiti proizvođače o sprovođenju hemijskih mera zaštite u cilju suzbijanja ove štetočine.
1 - 10 Next