Skip to main content

Region Čačak

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Čačak > Usevi ili zasadi
Zdravstveno stanje merkantilnog kukuruza pred berbu

Na području delovanja RC Čačak, na lokalitetima: Mrčajevci, Zablaće, Ježevica, Gornja Gorevnica, Gornja Trepča, Stančići, Baluga, Trbušani, Prijevor, Viča, Belica, Rogača i  Grab  izvršen je vizuelni pregled zdravstvenog stanja klipova merkantilnog kukuruza pred berbu i to na 10 parcela sa hibridima ranih grupa zrenja i 10 parcela sa hibridima kasnih grupa zrenja.

Pregledano je po 100 klipova na svakoj parceli u cilju utvrđivanja prisustva gljiva iz roda Fusarium, Aspergillus, Penicillium, Cladosporium i oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i pamukova sovica - Helicoverpa armigera) na klipovima.

Gljive iz rodova Fusarium, Aspergillus i Penicillium su sposobne da u određenim uslovima proizvode mikotoksine, kao sekundarne metabolite, koji su veoma štetni po zdravlje ljudi i životinja. Važan momenat je utvrđivanje prisustva gljiva u polju, kako bi se preduzeli ispravni koraci u procesu berbe i čuvanja kukuruza.

Rezultati vizuelnih pregleda zdravstvenog stanja klipova merkantilnog kukuruza pred berbu su:

-        prisustvo oštećenja od insekata (pamukova sovica - Helicoverpa armigera i kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis) na 0% do 46% klipova,

Larva kukuruznog plamenca

velika slika

-        prisustvo simptoma gljiva iz roda Fusarium na 2% do 38% klipova,

Fusarium

velika slika

-        prisustvo simptoma gljiva iz roda Aspergillus na 0% do 13% klipova,

Aspergilus

velika slika

-       prisustvo simptoma gljiva iz roda Penicillium na 0% do 3% klipova,

-        prisustvo simptoma gljiva iz roda Cladosporium na 0% do13% klipova,

      -        prisustvo simtoma kombinovanih oštećenja na 0% do 28% klipova.

Kombinovani simptomi

velika slika

 

   

Prisustvo larvi prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) i oštećenja od njihove ishrane u usevu kukuruza

Na području delovanja RC Čačak, usevi kukuruza se nalaze u fazi početka cvetanja (BBCH 52 – 53).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza  na lokalitetu Mrčajevci, registrovano je prisustvo larvi prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 2% biljaka. Takođe su registrovana i oštećenja na listovima i stabljici kukuruza kao posledica ishrane larvi kukuruznog plamenca.

 

Larva kukuruznog plamenca i oštećenja  

velika slika

Kukuruzni plamenac je polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta (sirak, suncokret, paprika, paradajz, i dr.). Štete pravi gusenica koja se hrani parenhimom lista i metlicom, a kasnije u drugoj generaciji prelazi na zrno i klip. Napadnute biljke zaostaju u porastu i lako se lome. Oštećena zrna i drugi oštećeni delovi biljke su pogodni za prodor patogena (gljiva uzročnika sekundarnih infekcija).

Hemijske mere suzbijanja kukuruznog plamenca se preporučuju ukoliko je 10% biljaka sa položenim jajima kod merkantilnog kukuruza i 5% biljaka kod semenskog i kukuruza šećerca, na početku piljnja larvi. Za suzbijanje ove štetočine registrovane su sledeće aktivne materije: hlorantraniliprol, hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin, indoksakarb i dr.

Prisustvo štetočina u usevima kukuruza

Na području delovanja RC Čačak, usevi kukuruza se nalaze u fazi od pet do sedam listova  razvijeno (BBCH 15 -17).

Vizuelnim pregledom useva, na lokalitetu Mrčajevci, registruje se prisustvo krilatih i beskrilnih formi lisnih vaši (Aphididae) na do 7% biljaka i imaga buvača (Phyllotreta sp.) na 5% biljaka. 

 

Lisne vaši

velika slika

 

Lisne vaši nanose direktne štete biljkama tako što se ishranjuju sisajući njihove sokove iz biljnog tkiva usled čega dolazi do raznih deformacija na biljci, zaostajanja u porastu i smanjenja prinosa.  Pored direktnih šteta lisne vašu su prenosioci mnogobrojnih fitopatogenih biljnih virusa, među kojima je i virus mozaične kržljavosti kukuruza (Maize dwarf mosaic virus, MDMV).

 

 

Buvači

velika slika

 

Suvo i toplo vreme pogoduje razvoju buvača. U usevima kukuruza registruje se prisustvo imaga koji pravi štete izgrizajući listove rupičasto.

Navedene štetočine ne pričinjavaju značajne ekonomske štete u usevima kukuruza,  jer je trenutna brojnost niska, te se hemijske mere sa ciljem njihovog suzbijanja ne preporučuju.

 RC Čačak nastavlja sa praćenjem štetočina u usevima kukuruza.

Kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera)

Na području RC Čačak usevi kukuruza nalaze se u fazi početka cvetanja ( BBCH 51 - 52).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza na lokalitetu Mrčajevci, registruje se pojava imaga kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera).

 

Kukuruzna zlatica

velika slika

 

Kukuruzna zlatica se uglavnom javlja na parcelama kukuruza koje se gaje u monokulturi. Glavne štete prave larve koje se se hrane na korenu. Prezimljava u formi jajeta u zemljištu. Tek ispiljene larve hrane se korenovim dlačicama, a kasnije prelaze na primarni koren i ubušuju se. Kao posledica ubušenja larvi, korenov vrat se povija, biljke poležu i dobijaju karakterističan izgled u vidu „guščijeg vrata“.

Imago kukuruzne zlatice hrani se listovima, a kasnije od faze cvetanja hrani se polenom i svilom kukuruza.

U suzbijanju kukuruzne zlatice najvažnija mera je plodored. Ostale mere borbe su: izbor hibrida, đubrenje, ranija setva, tretiranje semena insekticidom i uništavanje potencijalnih biljaka domaćina.

Prisustvo štetočina u usevima kukuruza

Na području delovanja RC Čačak, usevi kukuruza se nalaze se u fazi od četiri do osam listova (BBCH 14 -18).

Vizuelnim pregledom useva, na lokalitetu Mrčajevci, registruje se prisustvo krilatih i beskrilnih formi lisnih vaši (Aphididae) na do 5% biljaka i imaga žitne pijavice (Lema melanopus) na do 4 % biljaka.

 

Lisna vaš na kukuruzu Imago žitne pijavice

Lisna vaš                    Imago žitne pijavice

Lisne vaši nanose direktne štete biljkama tako što se ishranjuju sisajući njihove sokove iz biljnog tkiva usled čega dolazi do raznih deformacija na biljci, zaostajanja u porastu i smanjenja prinosa.  Pored direktnih šteta lisne vašu su prenosioci mnogobrojnih fitopatogenih biljnih virusa, među kojima je i virus mozaične kržljavosti kukuruza (Maize dwarf mosaic virus, MDMV).

 

Žitna pijavica je štetočina strnih žita, a prezimi kao imago u ostacima strnih žita, plitko u zemljištu. U toku proleća štete pričinjavaju imaga i larve na usevima strnih žita. Po završenom razviću larva se spušta u zemlju i preobražava se u lutku, a zatim u imaga koji se pojavljuje početkom leta i kratko vreme može oštećivatati mlade biljke kukuruza (uglavnom na rubnim delovima parcela). 

 

Nvedene štetočine ne pričinjavaju značajne ekonomske štete u usevima kukuruza, te se hemijske mere sa ciljem njihovog suzbijanja ne preporučuju.

 

RC Čačak nastavlja sa praćenjem štetočina u usevima kukuruza.

Zdravstveno stanje merkantilnog kukuruza pred berbu

Na području delovanja RC Čačak, na lokalitetima: Rakova, Ljubić, Mrčajevci, Zablaće, Baluga, Lipnica, Viča, Veles, Belica, Vranjica, Rogača i Prijevor izvršen je vizuelni pregled zdravstvenog stanja klipova merkantilnog kukuruza pred berbu i to na 10 parcela sa hibridima ranih grupa zrenja i 10 parcela sa hibridima kasnih grupa zrenja.

Pregledano je po 100 klipova na svakoj parceli u cilju utvrđivanja prisustva gljiva iz roda Fusarium, Aspergillus, Penicillium, Cladosporium i oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i pamukova sovica - Helicoverpa armigera) na klipovima.

Gljive iz rodova Fusarium, Aspergillus i Penicillium su sposobne da u određenim uslovima proizvode mikotoksine, kao sekundarne metabolite, koji su veoma štetni po zdravlje ljudi i životinja. Važan momenat je utvrđivanje prisustva gljiva u polju, kako bi se preduzeli ispravni koraci u procesu berbe i čuvanja kukuruza.

Rezultati vizuelnih pregleda zdravstvenog stanja klipova merkantilnog kukuruza pred berbu su:

-        prisustvo oštećenja od insekata (pamukova sovica - Helicoverpa armigera i kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis) na 2% do 39% klipova,

-        prisustvo simptoma gljiva iz roda Fusarium na 0% do 8% klipova,

-        prisustvo simptoma gljiva iz roda Aspergillus na 0% do 6% klipova,

-       prisustvo simptoma gljiva iz roda Penicillium na 0% do 1% klipova,

-        prisustvo simptoma gljiva iz roda Cladosporium na 0% do 3% klipova,

      -        prisustvo simtoma kombinovanih oštećenja na 0% do 7% klipova.

Fusarium sp. larva- kukurznog plamenca

velika slika                       velika slika

Prisustvo ovih gljiva na klipu ne podrazumeva i prisustvo mikotoksina. Analizom uzoraka u laboratoriji PIS-a nije utvrđeno prisustvo mikotoksina iznad zakonski dozvoljenih vrednosti koje, prema Pravilniku o maksimalno dozvoljenim količinima ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje ("Sl. glasnik RS", br. 22/2018, 90/2018, 76/2019 i 81/2019 - dr. pravilnik) iznose: 4µg/kg za aflatoksin, 4000 µg/kg za fumonizin, 350 µg/kg za zearalenon, 1750 µg/kg za deoksinivalenol (DON) i 5 µg/kg za ohratoksin. Međutim,  veoma je važan i proces čuvanja kukuruza kako ne bi i u toku skladištenja došlo do sinteze mikotoksina. Kako bi se izbegli uslovi za sintezu mikotoksina, neophodno je u što kraćem roku po berbi (u roku od jednog dana) skinuti vlagu zrna na 14%, a temperaturu u procesu čuvanja treba održavati između 5 °C i 10 °C. Najpovoljniji uslovi za bezbedno čuvanje kukuruza su temperatura oko 5 °C i vlaga zrna do 14%.

Cikada Reptalus panzeri na kukuruzu

 

Na području RC Čačak vizuelnim pregledom merkantilnog kukuruza na lokalitetu Mrčajevci i Veles registruje se prisustvo cikade Reptalus panzeri. 

 

Cikada Reptalus panzeri Cikada Reptalus panzeri

Cikada Reptalus panzeri    velika slika

 

Cikada Reptalus panzeri je vektor stolbur fitoplazme koja uzrokuje crvenilo kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice. Nakon zimske hibernacije otpočinje ishrana larvi na korenu pšenice i divljeg sirka.  

U junu mesecu dolazi do ekolzije imaga i promene biljke domaćina (“host shift”), pri čemu adulti prelaze sa useva pšenice na biljke kukuruza.

U usevu kukuruza adulti se hrane floemskim sokovima i ukoliko su zaraženi prenose stolbur fitoplazmu na biljke kukuruza.

Ženke cikade polažu jaja na koren kukuruza tokom avgusta meseca.

Nakon piljenja, larve počinju ishranu na korenu kukuruza, a ukoliko se posle kukuruza poseje pšenica, larve neometano nastavljaju svoj razvoj.

U borbi protiv ove štetočine ne preporučuje se primena insekticida. 

Najznačajnija mera borbe je izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza čime se prekida razvoj cikade i znatno smanjuje populacija insekta u narednoj godini.

Lisne vaši u kukuruzu i MDMV

Na području RC Čačak, usevi kukuruza  u zavisnosti od roka setve se nalaze u fazi od razvoja listova ( 5-8 listova razvijeno) do faze pojave drugog kolenca (BBCH 18 – 32).

Vizuelnim pregledom useva na lokalitetu Mrčajevci, uočeno je prisustvo pojedinačnih  krilatih jedinki  lisnih vaši (Aphididae ), na oko 11% biljaka. S obzirom na povoljne uslove za razvoj i razmnožavanje ovih štetočina tokom ove vegetacije, može se očekivati povećanje brojnosti u narednom periodu.

Biljna vaš u kukuruzu Lisna vaš 

velika slika                       velika slika

Lisne vaši nanose direktne štete biljkama tako što se ishranjuju sisajući njihove sokove i time dovode do raznih deformacija biljnog tkiva, zaostajanja u porastu i smanjenja prinosa.  Prenosioci su mnogobrojnih biljnih virusa. Jedan od njih je i virus mozaične kržljavosti kukuruza  (Maize dwarf mosaic virus, MDMV).
Dvadesetak vrsta biljnih vaši sa prirodnih domaćina  (najčešće divlji sirak) , prenose ovaj virus na usev kukuruza i gajenog sirka.

Ekonomska štetnost MDMV ogleda se u smanjenju prinosa, lošijem kvalitetu zrna i u lošijem kvalitetu lista kod silažnog kukuruza.

 

Osnovne mere kontrole ovog virusa su:

Uništavanje divljeg sirka koji predstavlja osnovni izvor zaraze.

Setva otpornih i tolerantnih hibrida.

Vreme setve u cilju izbegavanja preleta vaši sa korova na kukuruz.