Ova štetočina uglavnom napada koštičavo voće, najviše trešnju i višnju, a može se naći i na šljivi, kajsiji, breskvi i bademu.
Žilogriz pripada grupi tvrdokrilaca, crne je boje, bez sjaja. Prezimljava kao imago ili kao larva, plitko u zemlji ili ispod lišća. Sa listanjem biljaka, prelazi na koštičavo voće gde se hrani listovima i lisnim peteljkama. Nakon parenja ženka polaže jaja na donji deo stabla ili na zemljište oko stabla. Nakon piljenja, larve se ubušuju u zoni korenovog vrata i korena.
Žilogrizu za razvoj odgovaraju uslovi povišenih temperatura vazduha i manjak padavina.
Ova štetočina je od izuzetnog značaja za Toplički okrug. U poslednjih nekoliko godina, zbog pojave napuštenih zasada višnje, kao i zbog povoljnih klimatskih uslova, ova štetočina se umnožila na našem području i pričinjava velike štete, pogotovo u zasadima višnje gde se ne sprovode redovne mere zaštite.
U cilju zaštite zasada višnje, kao i ostalog koštičavog voća od pomenute štetočine, poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da primene skup svih raspoloživih mera borbe:
· Ne podizati nove zasade na parceli na kojoj je iskrčen voćnjak najmanje 3-5 godina
· Češća površinska obrada i navodnjavanje zemljišta utiče na smanjenje broja populacije
· Otresanje imaga sa stabla i mehaničko sakupljanje odraslih jedinki
· Postavljanje lovnih klopki (posude svetlijh boja) u koje treba usuti malo voćnog soka.
· Prekrivanje zemljišta oko stabla crnom PVC folijom u cilju sprečavanja polaganja jaja
· Uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala
· Za sadnju koristiti nezaraženi sadni materijal.