Skip to main content

Prokuplje

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Prokuplje > Usevi ili zasadi
Crna pegavost (Alternaria solani) u usevu krompira

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje, usevi krompira se u zavisnosti od sortimenta, datuma setve i lokaliteta nalaze u fazi od sazrevanja plodova do žućenja cime (BBCH 81-93).

U usevima krompira poznijeg sortimenta, vizuelnim pregledom registrovano je prisustvo simptoma crne pegavosti krompira (Alternaria solani).

U pojedinim godinama štete od crne pegavosti mogu biti izuzetno velike, a kod jačih zaraza može doći do potpunog gubitka lisne mase.

Bolest zahvata lišće, stablo i krtole krompira. Na lišću se formiraju koncentrične pege, ogruglastog do nepravilnog oblika, sa navlakom tamnomrke boje (konidiofore i konidije gljive). Karakterističan simptom ove bolesti  je i pojava okruglih, ulegnutih pega na krtolama. U toku čuvanja krtola pege se povećavaju, i zaražene krtole lako podležu napadu drugih patogena.

Parazit se održava na zaraženim biljnim ostacima, u krtolama i na drugim vrstama biljaka iz roda Solanum. Razvoju oboljenja naročito pogoduje naizmenično smenjivanje suvog i vlažnog vremena.

Od mera zaštite preporučuju se:

·        Upotreba zdravog sadnog materijala

·        Gajenje manje osetljivih sorti

·        Plodored

·        Uništavanje zaraženih biljnih ostataka

·       Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu fungicida, pred najavu uslova koji favorizuju razvoj ovog patogena, i u okviru zaštite krompira od najznačajnijeg patogena, plamenjače krompira (Phytophthora infestans).  RC Prokuplje je tokom ove proizvodne sezone dao sledeće preporuke za zaštitu krompira od crne pegavosti:

        vidi preporuku od 25.05.

        vidi preporuku od 07.06.

        vidi preporuku od 06.07.

        vidi preporuku od 23.07.

 

Prisustvo krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata) u usevima krompira.

Na području delovanja RC Prokuplje usevi krompira se u zavisnosti od sortimenta, lokaliteta i datuma setve nalaze u fazi od početak klijanja: klica vidljiva do devet i više listova na glavnoj stabljici razvijeno (01-19 BBCH).

Vizuelnim pregledom useva krompira registrovano je prisustvo imaga i jaja krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata).

Štete nanose larve i odrasle jedinke koje se hrane lisnom masom. Veoma je prisutna u našim reonima, svuda gde se gaji krompir. Štete su veće ako se desi gubitak lisne mase na početku vegetacije, kada je formiranje krtola može biti ozbiljno ugroženo.

U toku je početak polaganja jaja. Hemijske mere zaštite se izvode u periodu piljenja larvi. 

RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem ove štetočine i na vreme će obavestiti poljoprivredne proizvođače o hemijskim merama zaštite.

Pojava imaga krompirovog moljca (Phthorimaea operculella).

Na teritoriji RC Prokuplje u toku je priprema zemljišta za setvu  krompira namenjenog za jesenju proizvodnju.

Na feromonskim klopkama su registrovani prvi ulovi imaga krompirovog moljca (Phthorimaea operculella) na teritoriji delovanja RC Prokuplje .

U našoj zemlji krompirov moljac (Phthorimaea operculella) spada u veoma značajne štetočine u proizvodnji krompira.

U cilju suzbijanja ove štetočine preporučuje se korišćenje svih raspoloživih mera zaštite:  agrotehničkih, hemijskih i dr.

Od izuzetnog je značaja korišćenje zdravih i neoštećenih krtola pri sadnji.

Uzimajući u obzir da su krtole bliže površini zemljišta podložnije napadu ove štetočine, u slučaju ogoljavanja krtola, treba zagrtati krompir i održavati bankove.

U uslovima suše preporučuje se navodnjavanje, u cilju sprečavanja pucanja pokorice zemljišta, kroz koju ženka krompirovog moljca u takvim uslovima dospeva do krtola i polaže jaja.

Tokom vađenja krompira treba odvajati oštećene krtole od zdravih, obaviti vađenje krtola u što kraćem roku, krompir odmah premestiti nakon vađenja u skladište, u cilju sprečavanja polaganja jaja ženke krompirovog moljca na izvađenim krtolama u polju.

Pre skladišćenja treba dobro pregledati krtole. Ukoliko se na krtolama primete simptomi oštećenja krompirovog moljca, krtole treba odstraniti, jer u istim takvim mogu se nalaziti larve krompirovog moljca.

Ukoliko postoje otvori na skladištima gde se krompir nalazi, potrebno je na otvorima postaviti zaštitne mreže u cilju sprečavanja ulaska krompirovog moljca u skladište.

U skladištima treba održavati temperaturu manju od 10 °C, jer je smanjena mogućnost razvoja krompirovog moljca.

 RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem ove štetočine u narednom periodu.