Skip to main content

Prokuplje

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Prokuplje > Usevi ili zasadi
Prisustvo povrtne stenice (Nezara viridula) u zasadu maline

Na teritoriji Topličkog okruga, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta zasadi maline se nalaze u fazi seme jasno vidljivo na plodnici do faze prvi plodovi imaju specifičnu boju za kultivar (BBCH 73-85).

Vizuelnim pregledom zasada, na listu maline uočeno je prisustvo larvi zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula), u veoma niskim brojnostima.

Zelena stenica prezimljava u stadijumu imaga na skrovitim mestima. Imago je najčesšće zelene boje, ali na osnovu boje štita ima tri varijeteta: forma smaragdula (jednobojno zelen), forma torquata (zelen sa širokom ivicom krem boje na prednjem delu glave i pronotuma) i forma brunea (crveno smeđa). Ženke polažu jaja na naličje lista u gomilicama. Sveže položena jaja su bele boje, a kasnije dobijaju crvenkastu boju.  Štete pričinjavaju odrasle jedinke i larve koje sisaju biljne sokove. Larvе prolaze kroz pеt razvojnih stupnjеva, pri čemu se larve prvog razvojnog stupnja ne hrane i ostaju na mestu piljenja, u grupi. Od drugog razvojnog stupnja larve započinju sa ishranom.

Najveće štete pričinjavaju na zrelim plodovima, koji su nakon njihove ishrane lošijeg kvaliteta i izmenjenog ukusa, samim tim dolazi do smanjenja njihove  tržišne vrednosti.

Hemijske mere zaštite sa ciljem suzbijanja ove štetočine su otežane, jer se njihova masovna pojava registruje u fazama sazrevanja plodova kada je upotreba insekticida ograničena zbog nemogućnosti poštovanja karence. Najčešći način borbe je postavljanje klopki za njihovo izlovljavanje sa ciljem smanjenja njihove populacije, a na manjim površinama moguće je i mehaničko sakupljanje imaga i larvi i njihovo uništavanje.

Siva trulež (Botrytis cinerea) u zasadu maline

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje, u zavisnosti  od sortimenta, lokaliteta i nadmorske visine, zasadi maline se nalaze od faze glavna berba: većina plodova obojena do faze druga berba još više  plodova obojeno (BBCH 87-89).

Vizuelnim pregledom zasada maline, registrovano je prisustvo simptoma sive truleži (Botrytis cinera).

U zasadima gde nisu na vreme sprovedene adekvatne hemijske mere zaštite, registrovano je prisustvo simptoma sive truleži (Botrytis cinerea).

Razvoju ovog patogena pogoduje prohladno i vlažno vreme u periodu cvetanja i sazrevanja ploda, kao i navodnjavanje zasada maline tehnikom orošavanja u toku berbe.

Ova gljiva napada sve biljne delove, u svim fenofazama razvoja, a najveće štete pravi u toku berbe, skladištenja, transporta i prodaje. Simptomi zaraze se uočavaju tek početkom zrenja maline. Na plodovima se uočava siva prevlaka od konidija parazita, oni trule, a na stablu i granama koji su zaraženi dolazi do sušenja biljaka.

U agrotehničke mere kontrole spada:

·       redovna berba, jer su prezreli plodovi naročito osetljivi na infekciju;

·       uklanjanje zaraženih plodova i biljnih ostataka nakon berbe jer se micelija gljive održava na zaraženim biljnim delovima;

·       pravilna orijentacija redova radi boljeg provetravanja zasada i smanjenje gustine zasada pravilnom rezidbom i uklanjanjem prvih izdanaka maline.

Od hemijskih mera, najznačajniji su preventivni tretmani fungicidima od perioda cvetanja do faze razvoja ploda, pre berbe, vodeći računa o karenci primenjenih preparata.

RC Prokuplje je preporučilo dva fungicidna tretmana u cilju suzbijanja navedenog patogena, koje možete pogledati na ovom linku.

Malinina muva galica (Lasioptera rubi)

Na području delovanja RC Prokuplje, vizuelnim pregledom zasada maline, na lokalitetu Selova, na izdancima sorte Vilamet, registrovano je prisustvo gala i larvi malinine muve galice (Lasioptera rubi) na do 4 % biljaka.

Malinina muva galica ima jednu generaciju godišnje. Ženke ove štetočine nakon parenja polažu jaja u grupicama, obično u toku cvetanja maline. Štete nanose  larve, koje se nakon piljenja ubušuju u izdanke i dolazi do stvaranja gala. Gale ubrzo nakon nastanka, sprečavaju ili otežavaju protok hranljivih materija kroz izdanke. Napadnuti  izdanci se slabije razvijaju, zaostaju u porastu, a na mestu gde se nalaze gale dolazi do njihovog oštećenja i lomljenja. Posle izvesnog vremena može doći do sušenja napadnutih izdanaka.

Hemijske mere zaštite sa ciljem suzbijanja te štetočine je otežano jer se najveća aktivnost odraslih jedinki, kao i polaganje jaja odvija u periodu cvetanja maline. Sa ciljem zaštite maline od malinine muve galice preporučuju se preventivne mere koje podrazumevaju izbor zdravih sadnica pri podizanju zasada, kao i mehaničke mere koje obuhvataju jesenje uklanjanje i uništavanje izdanaka sa galama, kao i krčenje i uništavanje divlje kupine u blizini zasada maline.

Ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata)

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje u zasadima jednorodnih sorti maline, na nižim nadmorskim visinama berba je završena krajem jula, dok je na višim nadmorskim visinama berba maline završena pre par dana.

Vizuelnim pregledom zasada maline na lokalitetu Selova, na do 12 % biljaka, registrovano je  prisustvo simptoma ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata).

Ovo je jedna od najznačajnijih bolesti maline, jer pričinjava velike štete u zasadima.

Glljiva Dydimela applanata prezimljava u obliku micelija u zaraženim izdancima ispod kore, kao i u obliku pseudotecija i piknida. Do masovnog izumiranja zaraženih izdanaka dolazi ako posle kišovitog proleća nastupi suvo, toplo leto.

Ova bolest napada lišće, stablo, izdanke i pupoljke. Prvi tipični simptomi se uočavaju početkom leta. Na ivicama zaraženog lišća uočavaju se tamne pege, koje se postepeno šire ka glavnom nervu u vidu slova „V“. Na izdancima se u pazuhu peteljke lista javljaju tamnoljubičaste pege, koje se zatim šire i spajaju se sa susednim pegama, a boja im varira od ljubičaste do kestenjaste i tamnomrke. Zaražena kora odumire, pri čemu lastari dobijaju srebrnastobelu boju i dolazi do izbeljivanja izdanaka. Na lastarima se pojavljuju crne tačkice.

Usled jačeg napada ove bolesti, u povoljnim uslovima.  dolazi do sušenja i izumiranja obolelih izdanaka, sušenja lišća i gubitka prinosa.

Ova bolest se suzbija primenom agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera zaštite.

U cilju zaštite maline od ovog patogena poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje: 

·      uklanjanje obolelih izdanaka odmah nakon berbe

·       prilikom podizanja novih zasada koristiti zdrav sadni materijal

·       potrebno je izbeći stvaranje povoljnih uslova za širenje oboljenja (bitan je izbor parcele za podizanje malinjaka, izbegavati parcele na kojima se dugo zadržava vlaga, a redove u zasadu treba postaviti u smeru vetrova radi provetravanja biljaka)

·       izbor sorte i gustine sklopa, optimalna ishrana biljaka, proređivanje useva.

U cilju zaštite maline od širenja ovog patogena, kao i smanjenja infektivnog potencijala biljaka, preporučuje se primena registrovanih fungicida u toku vegetacije, kao i posle berbe.

Preporuke RC Prokuplja, za zaštitu maline od ovog patogena u toku vegetacije i nakon berbe, možete pogledati na sledećem LINKU.

Prisustvo povrtne stenice (Nezara viridula) u zasadu maline

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta zasadi maline se nalaze u fazi od puno cvetanje, prve krunice opale do cvetovi se smežuravaju: većina krunica opala (65-67 BBCH).

Vizuelnim pregledom zasada maline uočeno je prisustvo imaga zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) u veoma niskim brojnostima.

Zelena stenica prezimljava u stadijumu imaga na skrovitim mestima. Imago je najčesšće zelene boje, ali na osnovu boje štita ima tri varijeteta: forma smaragdula (jednobojno zelen), forma torquata (zelen sa širokom ivicom krem boje na prednjem delu glave i pronotuma) i forma brunea (crveno smeđa). Ženke polažu jaja na naličje lista u gomilicama. Sveže položena jaja su bele boje, a kasnije dobijaju crvenkastu boju.  Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje sisaju biljne sokove. Najveće štete pričinjavaju na zrelim plodovima, gde na mestima ishrane dolazi do diskoloracije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i kao takvi gube tržišnu vrednost.

Hemijske mere zaštite sa ciljem suzbijanja ove štetočine su otežane, jer se njihova masovna pojava registruje u fazama sazrevanja plodova kada je upotreba insekticida ograničena zbog nemogućnosti poštovanja karence. Najčešći način borbe je postavljanje klopki za njihovo izlovljavanje sa ciljem smanjenja njihove populacije, a na manjim površinama moguće je i mehaničko sakupljanje imaga i larvi i njihovo uništavanje.