Poljski miševi pripadaju grupi povremenih ekonomskih štetočina. U fazi setve strnih žita štete nastaju kada štetočina sakuplja posejana zrna i skladišti u svoje jazbine. U toku vegetacije hrani se zelenim i sočnim delovima biljaka. Štete pravi i na drugim usevima, kao što su kukuruz, lucerka, suncokret, uljana repica i dr. Živi u podzemnim jazbinama koje imaju imaju 1-2 otvora. Za razliku od poljske voluharice on ne pravi stazice između ulaznih rupa. Razmnožava se 5-6 puta godišnje.
Za određivanje brojnosti poljskih miševa koristi se skala sa kategorijama od 1-5, na osnovu broja aktivnih rupa po hektaru. Vrlo niska brojnost je ako ima do 10 aktivnih rupa po hektaru, niska od 10 do 50, srednja od 50 do 500, visoka od 500 do 2000 i vrlo visoka preko 2000 aktivnih rupa po hektaru.
Aktivnost rupa se utvrđuje zatrpavanjem postojećih rupa i njihovim praćenjem. U sledećem obilasku rupe koje su ponovo otvorene, ubrajamo u aktivne rupe.
Hemijske mere se sprovode ako ima više od 10 aktivnih rupa po hektaru. S obzirom na trenutnu njihovu nisku brojnost za sada se ne preporučuje hemijsko suzbijanje.
RC Knjaževac nastavlja sa monitoringom strnih žita na prisustvo poljskih glodara.