Skip to main content

Region Čačak

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Čačak
Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Čačak setva ozime pšenice i ječma je još uvek u toku, a ranije posejani usevi se nalaze u fazi od nicanja do dva razvijena lista (BBCH 09-12).

Faza razvoja pšenice Faza razvoja ječma

Faza razvoja pšenice             Faza razvoj a ječma

Vizuelnim pregledom poniklih useva registrovano je prisustvo cikada (Cicadellidae) u niskim brojnostima, dok prisustvo lisnih vaši nije registrovano. Vremenski uslovi u predhodnom periodu uticali su na ovako niske brojnosti ovih štetočina.

Navedene štetočine pored direktnih šteta koje nanose sisanjem biljnih sokova, veoma su značajne kao prenosioci  fitopatogenih virusa. Prag štetnosti, u početnim fazama razvoja pšenice i ječma, kada se preporučuju hemijske merre zaštite, iznosi 10% napadnutih biljaka navedenim štetočinama.

Takođe, vizuelnim pregledima useva nije registrovano prisustvo simptoma biljnih bolesti.

Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Čačak nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice i ječma.

Ljubičasta pegavost izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata)

Na području delovanja RC Čačak, vizuelnim pregledom malinjaka uočeno je prisustvo simptoma ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata) na izdancima koji se ostavljaju za rod u narednoj godini.

 

Didymella apllanata
Didymella apllanata

Ovaj patogen je jedan od ekonomski najznačajnijih u proizvodnji maline u našoj zemlji. Prezimljava u formi micelije, peritecija, piknida na jednogodišnjim i starim izdancima. Tokom proleća, u vlažnim uslovima, gljiva formira askospore i konidije koje vrše primarne infekcije.

Prvi simptomi se uočavaju krajem juna i tokom jula meseca. Zaraza mladih izdanaka počinje sa ivica lista i širi se ka glavnom nervu. Zaraženi deo između nerava nekrotira u vidu latiničnog slova “V“, sa mrkožutim obodom lista. Ovakvo lišće se najčešće prevremeno suši. Kroz lisnu dršku patogen dospeva do izdanka, gde inficira koru oko pupoljaka, a kasnije i cele izdanke. Na izdancima se pojavljuju ljubičaste pege koje se postepeno šire i prelaze u mrku boju. Sekundarna infekcija nastupa nešto kasnije, izazivajući pucanje epidermisa nodusa, zbog čega dolazi do pojave uzdužnih smeđih brazda. Tokom zime izdanci dobijaju srebrnastu boju. Jače napadnuti izdanci često izmrzavaju. Preostali zaraženi izdanci u toku proleća ili uopšte ne kreću ili se iz njihovih retkih pupoljaka razvijaju slabe rodne grančice, koje donose male količine sitnih i mekanih plodova.

Najefikasnija mera borbe od ovog patogena je uklanjanje prvih serija mladih izdanaka u periodu kada je intenzitet zaraze najveći. Pored ove mere značajne su i sledeće preventivne mere:

-        orezivanje, iznošenje i spaljivanje izdanaka koji su doneli rod nakon berbe

-        redovno uništavanje korova

-        proređivanje izdanaka koji se ostavljaju za narednu godinu

-        izbor terena za sadnju i zdrav sadni material

-        hemijska zaštita tokom cele vegetacije

Preporuka je da se u jesenjem periodu izvrši zaštita preparatima na bazi bakra (pogledati preporuku od 30.10.2021.).

Voćni sipac (Xyleborus dispar) u zasadima jabuka

Na području RC Čačak berba jabuke je pri kraju.

 

Vizuelnim pregledom zasada jabuke na lokalitetu Rajac registrovano je prisustvo oštećenja od voćnog sipca (Xyleborus dispar) na pojedinačnim stablima.

 

 

voćni sipac

velika slika

 

Na napadnutim stablima zapažaju se male okrugle rupe u prečniku 1 do 2 mm. Napadnuta stabla su smanjene vitalnosti. Zimski period odrasli insekti provode u hodnicima koje su izbušili unutar voćke. Kada nastupi toplije vreme dolazi do parenja, ali napolje izleću samo ženke. Mužjaci ostaju unutar stabla gde i uginu. Ženke se ukopavaju u drvo, buše dublji hodnik. Kada postignu željenu dubinu hodnika, ženke voćnog sipca počinju sa polaganjem jaja. Nakon piljenja, larve se hrane micelijom gljive Ambrosia spp. Posle oko mesec i po dana se presvlače, a zimu provode kao odrasli insekti.

 

U kontroli ove štetočine najznačajnije su preventivne mere koje se tiču održavanja voćnjaka u kvalitetnom stanju. Na primer, tokom zime treba preduzeti neke mere koje umanjuju mogućnost pucanja kore na stablu (krečenje). Takođe je poželjno i optimalno prisustvo vode, svako preterano prisustvo ili suša mogu stvroriti povoljne uslove da voćni sipac napadne stabla. Hemijsko suzbijanje ove štetočine je otežano, obično daje slabe rezultate.

U ovom momentu preporuka proizvođačima je obavezno orezivanje oštećenih delova voćke i njihovo uklanjanje iz zasada i spaljivanje.

Prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve u krušicima

Na području RC Čačak, zasadi kruške se nalaze u različitim fazama obezbojavanja i opadanja lišća.

Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri ) u indeksu napada 2,5. U toku je pojava imaga prezimljujuće generacije ove štetočine. Zbog prisustva sezonskog dimorfizma kod obične kruškine buve, imago prezimljujuće generacije je, u odnosu na imaga koji je aktivan u toku vegetacije, tamniji, veći i ima veću otpornost na niske zimske temperature.

Imago obične kruškine buve

velika slika

RC Čačak nastavlja sa praćenjem navedene štetočine.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora) u kruškama

Vizuelnim pregledom zasada kruške na lokalitetu Lipnica, registrovano je prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

 

Bakteriozna plamenjača jab. voća na krušci

velika slika

Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća. Napada veliki broj biljnih vrsta iz familije Rosaceae: jabuku, krušku, dunju, mušmulu, glog i dr. Ovaj patogen napada sve biljne delove. Obolelo lišće je mrko, suši se, ali ne opada. Vrhovi obolelih mladara savijaju se u vidu “pastirskog štapa”. Tokom vegetacije posredstvom bakterijskog eksudata i uz pomoć insekata vrlo brzo se širi. Česte kiše potpomažu širenju bolesti.

Najznačajnije su mehaničke mere zaštite – uklanjanje obolelih delova biljke, koje treba sprovoditi kako u vegetaciji, tako i u periodu mirovanja.

Vrlo važno je uklanjanje grana sa simptomima tokom perioda mirovanja vegetacije, u cilju smanjenja inokuluma za narednu vegetaciju. Prilikom rezidbe, potrebno je zahvatiti zonu od 30-50 cm zdravog tkiva ispod vidljivih simptoma na tanjim granama, odnosno 50-100 cm na debljim granama. Zaražene biljne delove treba izneti iz zasada i spaliti. Obavezna je dezinfekcija makaza nakon svakog reza (10 % rastvor natrijum hipohlorita ili 70 % rastvor etil alkohola). Potrebna je i dezinfekcija preseka i povreda nastalih prilikom odstranjivanja obolelih delova voćaka, jer oni predstavljaju otvore za prodor bakterije u biljno tkivo i omogućavaju nastajanje novih infekcija. Za tu svrhu mogu se koristiti preparati na bazi bakra (3%).

Pored mehaničkih mera preporuka je sprovođenje hemijskih mera zaštite

Hemijska zaštita podrazumeva jesenje i ranoprolećno tretiranje preparatima na bazi bakra, kao i upotrebu tih preparata u toku cvetanja i nakon njega, ali u 10 puta nižim koncentracijama nego za jesenje i ranoprolećno tretiranje.

Jabukin smotavac (Carpocapsa pomonella)

Na području RC Čačak zasadi jabuka se u zavisnosti od sorte i lokaliteta nalazi u fenofazi razvoja ploda, plodovi oko 70% krajnje veličine, do faze početak zrenja: pojavljuje se karakteristična boja za kultivar (BBCH 77 - 81).

Faza razvoja jabuke

Faza razvoja

Obilaskom pojedinih zasada jabuke u kojima nisu adekvatno sprovedene mere zaštite od jabukinog smotavca (Carpocapsa pomonella) uočeni su oštećeni plodovi usled ishrane larvi ove štetočine.

Ubušenja na plodu larvi jabukinog smotavca štete usled ishrane
Ubušenja od jabukinog smotavca na plodovima Štete usled ishrane larvi jabukinog smotavca

Jabukin smotavac je najznačajnija štetočina jabuke. Štete prave larve koje se ubušuju u plodove. Hraneći se mesom ploda i semenkama prave hodnike u plodu zaprljane izmetom. Na mestu ubušivanja u plod, larve izbacuju crvenkasti izmet. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost, podložni su truljenju i najčešće prevremeno opadaju.

RC Čačak vrši monitoring jabukinog smotavca putem feromonskih klopki postavljenih u zasadima jabuke kao i putem vizuelnih pregleda kojima se utvrđuju najznačajniji biološki događaji ove štetočine koji su ključni prilikom utvrđivanja momenta za pravovremenu primenu insekticida.

U našem regionu u ovom momentu aktuelna je zaštita od treće generacije jabukinog smotavca. U poslednjoj preporuci date su mere zaštite od ove štetočine, primenom insekticida sa kraćom karencom, s obzirom da se nalazimo u periodu u proizvodnji kada se primena pesticida prilagođava blizini planirane berbe (vidi preporuku).

RC Čačak nastavlja sa praćenjem prisustva štetnih organizama u zasadima jabuke.

 Metcalfa pruniosa i Lasioptera rubi u malini

Na području RC Čačak zasadi jednorodne maline nalaze se u fazi završetka berbe i odumiranja lišća na starim izdancima (BBCH 93).

Vizuelnim pregledom maline sorte Vilamet na lokalitetu Lipnica , na pojedinim ovogodišnjim izdancima registruje se prisustvo larvi cikade (Metcalfa pruniosa) i prisustvo gala od malinine muve galice (Lasioptera rubi).

malinina muva galica

 cikada Metcalfa pruniosa

Lasioptera rubi Metcalfa pruniosa

 

Cikada (Metcalfa pruniosa) spada u grupu polifagnih štetočina, ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu jaja koje ženka polaže u pupoljke ili pukotine na kori biljke hraniteljke. Larve luče belu voštanu tvorevinu, sličnu vati.

Imaga i larve se hrane sisanjem sokova biljaka, što utiče na slabiji porast biljke domaćina. Indirektne štete nastaju usled lučenja medne rose na koju se naseljava gljiva čađavica.

Malinina muva gallica (Lasioptera rubi) ima jednu generaciju godišnje. Ženke posle parenja polažu jaja u grupicama, obično u toku cvetanja maline. Ispiljene larve se ubušuju u izdanak i dolazi do stvaranja gala. Gale sprečavaju protok materija kroz izdanak, te se napadnuti izdanci slabije razvijaju, a često dolazi i do njihovog lomljenja.

S obzirom da se polaganje jaja odvija za vreme cvetanja, suzbijanje malinine muve galice je otežano.

 

Larva m. muve galice

Larva malinine muve galice

 

U cilju zaštite od pomenutih štetočina preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje napadnutih izdanaka maline.

Krompirov moljac (Phthorimea operculella)

Na feromonskim klopkama na lokalitetu Zablaće i Baluga Zablaćska se beleži povećanje ulova odraslih jedinki krompirovog moljca (Phthorimaea operculella), a na lokalitetu Guča beleže se svakodnevni ulovi ove štetočine. 

Suvo i toplo vreme pogoduje ubrzanom razvoju ove štetočine. U ovom periodu cima krompira strada prilikom delovanja visokih temperatura, a u zemljištu se stvaraju pukotine, čime se otvara put ženkama krompirovog moljca da polože jaja na krtole.

 

Grafik - brojnost imaga na feromonskim klopkama

Broj imaga krompirovog moljca na feromonskim klopkama

 

Trenutno nastupa maksimum leta leptira treće generacije, za region Čačka nastupa rizičan period u zaštiti krompira od krompirovog moljca.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuju mere borbe protiv ove štetočine u zavisnosti od stanja useva i vremena vađenja krompira.

Na parcelama gde je u toku vađenje ili se uskoro planira:

-        Krtole krompira nakon vađenja treba u najkraćem roku skloniti sa parcele.

-        Krompir treba čuvati u dobro pripremljenim i obezbeđenim skladištima, sa mrežama na svim otvorima kako bi se sprečio ulazak moljca u skladište i njegov dalji razvoj

-        U skladištima treba održavati temperaturu ispod 10°C.

 

Na parcelama krompira gde se ne planira skorije vađenje preporuka je:

-        Stalno održavanje kompaktnosti zemljišta navodnjavanjem, kako bi se zatvorile pukotine i sprečilo poleganje jaja na krtole.

-        Hemijska mera zaštite (pogledati preporuku).

Štetočine u kupusu

Na području delovanja RC Čačak, u toku je rasađivanje kupusa namenjenog za jesenju proizvodnju, dok se usevi kupusa namenjenog za letnju proizvodnju nalaze u fazi razvoja glavice.

Vizuelnim pregledom useva kupusa je registrovano prisustvo sledećih štetočina:

-  Kupusov moljac (Plutella xylostella)

 Buvača(Phyllotreta sp.) 

- Bela kupusna mušica (Aleyrodes proletella)

 

Larva kupusovog moljca

Larva kupusovog moljca

Kupusov moljac je veoma značajna štetočina koja razvija od sedam do osam generacija godišnje.

Štete prave larve koje se hrane listovima, izgrizajući najpre donje slojeve lista otavljajući gornju pokožicu u vidu” prozorčića “. U kasnijim fazama, larve se ubušuju u glavice i tako prave još veće štete.

Na naličju lista registrovane su larve pete generacije ove štetočine.

buvač

Imago buvača

Suvo i toplo vreme pogoduje razvoju buvača. U usevima kupusa registruje se prisustvo imaga koji pravi štete izgrizajući listove jamičasto ili rupičasto. Oštećeno lišće ima sitast izgled.

 

bela kupusna mušica

Bela kupusna mušica

Na naličju listova registrovano je prisustvo jaja. larvi i imaga bele kupusne mušice. Štete prave larve i odrasle jedinke, hraneći se biljnim sokovima. Ove štetočine višak hranljivih materija izbacuju u vidu medne rose na koju se naseljava gljiva čađavica i time umanjuje kvalitet proizvoda. Takođe i kod ove štetočine suvo i toplo vreme utiče na brže umnožavanje.

Za suzbijanje ovih štetočina pogledati preporuku (preporuka).

Kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera)

Na području RC Čačak usevi kukuruza nalaze se u fazi početka cvetanja ( BBCH 51 - 52).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza na lokalitetu Mrčajevci, registruje se pojava imaga kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera).

 

Kukuruzna zlatica

velika slika

 

Kukuruzna zlatica se uglavnom javlja na parcelama kukuruza koje se gaje u monokulturi. Glavne štete prave larve koje se se hrane na korenu. Prezimljava u formi jajeta u zemljištu. Tek ispiljene larve hrane se korenovim dlačicama, a kasnije prelaze na primarni koren i ubušuju se. Kao posledica ubušenja larvi, korenov vrat se povija, biljke poležu i dobijaju karakterističan izgled u vidu „guščijeg vrata“.

Imago kukuruzne zlatice hrani se listovima, a kasnije od faze cvetanja hrani se polenom i svilom kukuruza.

U suzbijanju kukuruzne zlatice najvažnija mera je plodored. Ostale mere borbe su: izbor hibrida, đubrenje, ranija setva, tretiranje semena insekticidom i uništavanje potencijalnih biljaka domaćina.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima