2.9.2020
Na području RC Čačak monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) vrši se u zasadima maline i kupine pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktantom, kao i uzorkovanjem zrelih plodova radi praćenja izletanja imaga iz njih u laboratoriji.
Prvi ulov ove štetočine registrovan je u zasadu kupine na lokalitetu Veles. Za sada se registruju pojedinačni ulovi, ali zbog brzog ciklusa razvića i visokog reproduktivnog potencijala može se očekivati povećanje brojnosti ove štetočine.
Štete na plodovima nastaju kao posledica ovipozicije u fiziološki zrele, zdrave plodove i ishrane larvi. Za razliku od drugih voćnih mušica, azijska voćna mušica polaže jaja isključivo u zdrave plodove voća koji su u fazi zrenja i to pomoću testeraste legalice. Za svega nekoliko dana plodovi se mogu u potpunosti dezintegrisati. Infestirani plodovi su podložni i infekcijama patogena prouzrokovača različitih vrsta truleži.
Preporuka proizvođačima je da obrate pažnju na prisustvo azijske voćne mušice i preduzmu sve rapoložive mere kontrole, kako bi se smanjila brojnost i sprečile eventualne štete:
- Izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem lovnih klopki (mogu se koristiti plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa mešavina crnog vina i jabukovog sirćeta u odnosu 1:1 i nekoliko kapi deterdženta) na ivične delove i unutar parcele.
- Treba skratiti interval branja plodova u cilju njihovog bržeg sklanjanja sa parcele, uz uklanjanje prezrelih i trulih plodova.
- Sanitarna kontrola gajbica i druge opreme za berbu kako se plodovi sa larvama ne bi transportom dalje prenosili.
- Održavanje ivica parcela u vidu uklanjanja divljih vrsta biljaka (džanarika, divlja kupina, zova i druge) koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.
Hemijske mere kontrole su veoma ograničene zbog biologije ove štetočine. Insekticidni tretmani usmereni su na suzbijanje odraslih jedinki. Jaja i larve se nalaze unutar ploda i na njih ne mogu delovati primenjeni insekticidi. S obzirom da ženke polažu jaja u zrele plodove upotreba insekticida je otežana zbog karence.
Sve raspoložive mere kontrole treba da se sprovode na području celog regiona, jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.
Na području RC Čačak berba kasnih sorti breskvi i nektarina je u toku, dok su rane i srednje rane sorte u fazi starenja i početka mirovanja: završen rast mladara, lišće još uvek zeleno (BBCH 91).
Obilaskom zasada registrovana su oštećenja na mladarima prouzrokovane ishranom larvi breskvinog smotavca (Cydia molesta). Oštećenja su registrovana na pojedinačnim stablima u zasadima gde je izostala adekvatna zaštita u cilju suzbijanja ove štetočine.
velika slika
Breskvin smotavac napada breskve i nektarine, a može oštećivati i kajsiju, dunju, jabuku, krušku, šljivu i trešnju. U toku jedne vegetacije može razviti 3 do 4 generacije. Prezimljava kao potpuno odrasla gusenica u zapredenom kokonu skrivenom u pukotinama kore na stablu i granama, ili u biljnim delovima na površini zemlje.
Prelazak iz larve u lutku se dešava u rano proleće. Ako su vremenski uslovi povoljni ženka položi od 100 do 200 jaja, uglavnom na naličje listova. Ispiljene larve se ubušuju u vrh mladara gde prave silazne hodnike dužine od 5 do 7 cm. Zbog oštećenja, vrh lastara vene, požuti i osuši se. Na mestu ubušenja javlja se smolotočina. U toku razvoja jedna larva može da ošteti više lastara. Osim lastara larve se ubušuju i u plodove. Potpuni razvojni ciklus za jednu generaciju traje oko mesec dana u zavisnosti od klimatskih uslova. Zbog brzog razvoja, generacije se međusobno preklapaju.
Suzbijanje breskvinog smotavca se vrši rezidbom napadnutih lastara kako bi se sprečio dalji razvoj larvi. Pored navedenih mehaničkih mera, u toku vegetacije, sprovode se i hemijske mere zaštite. Na osnovu vizuelnih pregleda biljaka na prisustvo jaja i larvi, kao i praćenja dinamike leta leptira, preporučuju se insekticidni tretmani u cilju sprečavanja ubušivanja larvi u mladare i plodove.
RC Čačak nastavlja sa praćenjm ove štetočine. 25.8.2020
Na feromonskim klopkama na lokalitetu Zablaće i Baluga beleži se porast ulova imaga krompirovog moljca (Phthorimaea operculella), kao posledica preklapanja leta leptira III i IV generacije. Na ovim lokalitetima u toku je vađenje krompira, a sa većeg broja parcela krompir je već povađen.
 
Krompirov moljac Vađenje krompira
Na manjem broju parcela, gde krompir nije još povađen postoji visok rizik od nastanka šteta od krompirovog moljca. Preporuka proizvođačima je da u cilju zaštite krompira, sprovedu sledeće mere kontrole:
- Na parcelama gde je cima suva i zemljište bez korova, proizvođačima se preporučuje vađenje i skladištenje krompira. Krtole krompira nakon vađenja ne treba ostavljati na parcelama već u što kraćem roku uneti u skladišta koja su dobro obezbeđena gustim mrežama na svim otvorima da ne bi došlo do ulaska imaga i polaganja jaja na krtole, sa održavanjem temperature ispod 10°C .
- Na parcelama gde se neće vaditi krompir u narednom periodu preporučuje se stalno održavanje kompaktnosti zemljišta navodnjavanjem, kako bi se zatvorile pukotine i sprečilo polaganja jaja na krtole.
U usevima gde je cima na početku žućenja, a gde se neće skoro vaditi krompir, preporučuju se hemijske mere zaštite primenom insekticida: Grom (lambda-cihalotrin) 0,25 l/ha (karenca 7 dana).
Na višim nadmorskim visinima, poput lokaliteta Viča, još uvek na feromonskim klopkama nije registrovan ulov leptira. Na ovim parcelama preporuka je da se ne sprovode hemijske mere zaštite. 15.8.2020
Na području RC Čačak završena je berba šljiva u zasadima ranog sortimenta, kod srednjeg sortimenta berba je u toku, dok se zasadi sa kasnim sortimentom nalaze u fazi završeno obojavanje (BBCH 85).
Obilaskom zasada šljiva na lokalitetu Miokovci, registrovano je prisustvo simptoma truleži plodova koštičavog voća (Monilinia spp). Nestabilno vreme sa padavinama u prethodnom periodu pogodovalo je razvoju ovog patogena, a tamo gde nisu sprovedene adekvatene mere kontrole prisutni su simptomi u jačem ineenzitetu.
Simptomi truleži na plodovima
Na inficiranim plodovima pojavljuju se simptomi u vidu mrkih pega, uglavnom na mestima povreda, gde dolazi do sporulacije gljive u vidu krugova. Plodovi najpre omekšavaju, zatim se vremenom suše i mumificiraju. Ovakvi plodovi najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju i predstavljaju izvor infekcije za narednu godinu.
Mere za suzbijanje ovog patogena su primena agrotehničkih i hemijskih mera.
Pri podizanju zasada važan je izbor parcele, pravac redova i gustina sadnje, kako bi bilo obezbeđeno dobro provetravanje u voćnjaku.
Uklanjanje mumificiranih plodova sa stabla i redovno održavanje krošnje rezidbom.
Hemijske mere borbe podrazumevaju:
Primenu fungicida u najosetljivijim fazama razvoja biljke, u vreme cvetanja i sazrevanja plodova.
Suzbijanje štetnih insekata je važna mera zaštite, jer su oštećeni plodovi podložni infekciji ovim patogenom. 11.8.2020
Na području RC Čačak, obilaskom parcela kupusa na lokalitetu Baluga, registrovana je pojava simptoma kile kupusa (Plasmadiophora brassicae) u usevu koji je namenjen za letnju proizvodnju.
Obolele biljke u usevu se prepoznaju po zaostajanju u porastu, hlorotičnim listovima i gubitku turgora, a glavice su sitnije i nedovoljno čvrste. Na korenu su formirane guke ili izrasline, u kojima se obrazuju trajne spore koje nakon raspadanja zaraženog tkiva korena dospevaju u zemljište i služe za nova zaražavanja.
Suzbijanje ove bolesti je otežano, s obzirom da hemijske mere zaštite nisu moguće. Plodored je najvažnija mera kontrole, na zaraženim parcelama ne treba gajiti kupus najmanje sedam godina.
Takođe, značajna je i dezinfekcija zemljišta za proizvodnju rasada, kao i pravilan odabir parcele za sadnju kupusa (dobro drenirano zemljište sa slabo alkalnim pH, oko 7,2).
Preporuka je da se sada zaražene biljke počupaju i unište (spale).
Kila kupusa (Plasmodiophora brassicae) 28.7.2020
Na području RC Čačak, na lokalitetu Lipnica, registrovano je prisustvo cikade Metcalfa pruniosa na malini. Vizuelnim pregledom, na naličju lišća je uočeno prisustvo larvi ove cikade.
_jpg.jpg)
Metcalfa pruniosa
Ova cikada spada u grupu polifagnih štetočina i naseljava veliki broj biljaka (šumskog i ukrasnog drveća, voćne vrste, vinovu lozu, kao i neke zeljaste biljke).
Ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu jaja koje ženka polaže u pupoljke ili pukotine na kori biljke hraniteljke. Larve luče belu voštanu tvorevinu, sličnu vati.
_jpg.jpg)
Bela tvorevina- Metcalfa pruniosa
Imaga i larve se hrane sisanjem sokova biljaka, što utiče na slabiji porast biljke domaćina. Indirektne štete nastaju usled lučenja medne rose na koju se naseljava gljiva čađavica.
U cilju zaštite preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje napadnutih biljnih delova. 21.7.2020
Na području delovanja RC Čačak, vizuelnim pregledom zasada malina i kupina na lokalitetu Veles registruju se oštećenja na rodnim grančicama. Oštećenja su u vidu zareza na kori grančica u kojima su registrovana položena jaja cikade Cicadetta montana complex. Takođe su registrovane i odrasle jedinke ove cikade.
Oštećenja na kupini
Jaja - Cikadetta montana complex
Imago - Cikadetta montana complex
Proizvođačima malina i kupina se preporučuje obilazak zasada i pregled na prisustvo cikada i oštećenja na rodnim granama. Ukoliko se registruju zarezi sa jajima na grančicama, preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.
Hemijske mere borbe se ne preporučuju.
Na području RC Čačak vizuelnim pregledom merkantilnog kukuruza na lokalitetu Mrčajevci i Veles registruje se prisustvo cikade Reptalus panzeri.
_jpg.jpg) 
Cikada Reptalus panzeri velika slika
Cikada Reptalus panzeri je vektor stolbur fitoplazme koja uzrokuje crvenilo kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice. Nakon zimske hibernacije otpočinje ishrana larvi na korenu pšenice i divljeg sirka.
U junu mesecu dolazi do ekolzije imaga i promene biljke domaćina (“host shift”), pri čemu adulti prelaze sa useva pšenice na biljke kukuruza.
U usevu kukuruza adulti se hrane floemskim sokovima i ukoliko su zaraženi prenose stolbur fitoplazmu na biljke kukuruza.
Ženke cikade polažu jaja na koren kukuruza tokom avgusta meseca.
Nakon piljenja, larve počinju ishranu na korenu kukuruza, a ukoliko se posle kukuruza poseje pšenica, larve neometano nastavljaju svoj razvoj.
U borbi protiv ove štetočine ne preporučuje se primena insekticida.
Najznačajnija mera borbe je izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza čime se prekida razvoj cikade i znatno smanjuje populacija insekta u narednoj godini. 30.6.2020
|
Na području RC Čačak zasadi breskve i nektarine se u zavisnosti od sorte i lokaliteta nalaze u fazi plodovi od polovine krajnje veličine do različite obojenosti plodova (75-85 BBCH).
Obilaskom zasada breskve na lokalitetu Miokovci, registrovani su simptomi šupljikavosti lišća (Stigmina carpophilla) i to u zasadima gde nisu sprovođene .dekvatne hemijske mere zaštite.
šupljikavost lišća breskve
Štete nastaju usled propadanja lišća i smanjenja njegove fotosintetske aktivnosti, sušenja mladara i gubljenja tržišne vrednosti plodova.
Simptomi se javljaju na lišću, mladarima i plodovima. Na lišću se uočavaju sitne, okrugle, crvenkaste pege oivičene jednom zagasitom linijom i hlorotičnim oreolom. Lisno tkivo u okviru pega izumire, suši se i ispada usled čega lišće postaje šupljikavo po čemu je ova bolest i dobila ime ”šupljikavost” ili ”rešetavost” lišća. Broj pega na listu može biti veliki. Jako obolelo lišće se suši i opada, usled čega stablo ogoli još tokom leta. Pri oboljevanju lisnih drški takođe dolazi do opadanja lišća i ogoljavanja voćaka.
Na mladarima nastaju pege slične onima na lišću i to najčešće u blizini pupoljaka, ispod pega tkivo nekrotira i javljaju se ulegnuća. Vremenom, pege se mogu proširiri što dovodi do sušenja.
Simptomi na plodovima u velikoj meri zavise od vrste voćaka.
Suzbijanje ovog patogena sprovodi se hemijskom zaštitom ( pogledati preporuke za zaštitu breskve ). | 29.6.2020
Na području RC Čačak, usevi krompira se nalaze u fazi od kraja cvetanja do faze bobice prve cvasti još zelene (BBCH 69 – 81). Obilakom parcela krompira na lokalitetu Mrčajevci primećene su biljke sa simptomima virusa mozaika lucerke u krompiru (Alfalfa mosaic virus-AMV). Radi se o pojedinačnim biljkama na parcelama krompira.
 
velika slika velika slika
AMV ima veći broj domaćina iz familija Fabaceae i Solanaceae. Na krompiru se ne smatra značajnim virusom.
Virus se održava i prenosi zaraženim krtolama. U prirodi se lako prenosi mehanički i biljnim vašima.
Listovi zaraženih biljaka su vrlo uočljivi, jasno se ističu u polju. Svetlo su žute boje sa glatkom površinom, često sjajnom.
Mere kontrole:
- Sadnja zdravih bezvirusnih krtola.
- U toku vegetacije uklanjati biljke sa simptomima zaraze.
- Suzbijanje vektora virusa (biljne vaši).
- Prilikom setve treba voditi računa da parcele krompira ne budu u blizini parcela lucerke i deteline. |
|
|
|
|