Skip to main content

Šabac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Usevi ili zasadi
There are no items in this list.
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Šabac > Prilozi > Kontrola brojnosti azijske voćne mušice u jagodičastom voću
Kontrola brojnosti azijske voćne mušice u jagodičastom voću

Na području delovanja RC Šabac azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)  prati se  pomoću  lovnih klopki sa mirisnim atraktantom koje su postavljene u zasade maline i jagode na više lokaliteta.

Pregledom postavljenih klopki na području delovanja RC Šabac, registrovani su prvi ulovi odraslih jedinki azijske voćne mušice, za sada u niskoj brojnosti, ali s obzirom na veoma visok reproduktivni potencijal ove štetočine, ukoliko budu povoljni uslovi za njen razvoj, a to su česte kiše i visoka vlažnost vazduha, može se očekivati povećanje brojnosti ove štetočine i pojava oštećenja na jagodičastom voću.

Iz tog razloga smo preko lokalnih medija obavestili poljoprivredne proizvođače o štetnosti  ove voćne mušice i apelovali da što veći broj poljoprivrednika u zasade jagodičastog voća, mesec dana pred berbu, postavi što veći broj lovnih klopki kako bi se smanjila brojnost azijske voćne mušice njenim izlovljavanjem.

Ova voćna mušica  je invanzivna štetočina i za kratko vreme razvija veliki broj generacija, te je zbog toga neophodno sprovođenje konstantnog monitoringa i primena kontrolnih mera u cilju zaštite zasada.

U cilju  smanjenja rizika od potencijalnih šteta, poljoprivrednim proizvođačima se  preporučuje primena više preventivnih mera:

- Postavljanje lovnih klopki u zasade jagodičastog voća, pogotovo u zasade koji se nalaze u blizini kupinjaka  gde je prošle godine registrovana najveća brojnost ove štetočine. Za izradu klopki mogu se primeniti plastične flaše, u koje se kao atraktant sipa smeša crnog vina, jabukovog sirćeta (u istom odnosu) i nekoliko kapi detrdženta. Na klopkama se obavezno moraju nalaziti otvori za širenje mirisa atraktanta i ulazni otvori za odrasle jedinke azijske mušice. Klopke treba postaviti po obodu parcele na rastojanju od 2 do 3 m, dok se u unutrašnjosti parcele klopke postavljaju na rastojanju od 5 m.

- Uništavanje spontane flore oko zasada (divlja kupina, zova, džanarika i dr.) koja može biti domaćin ovoj štetočini i predstavlja mesto njenog umnožavanja.

- Krčenje zapuštenih zasada malina i kupina.

Hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja.

 

Sprovođenje  mera  kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona, jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja ove štetočine i daje slabe rezultate.

   

lovna klopka    zapušten zasad kupine

Comments

There are no comments yet for this post.