Na području rada RC Užice, obilaskom zasada trešnje na lokalitetu Sevojno uočeno je prisustvo simptoma šupljikvosti lista (Stigmina carpophilla). Reč je o zasadu gde nisu primenjene adekvatne mere zaštite.
Osim trešnje, ovaj patogen pričinjava štete i na drugom koštičavom voću: breskvi, višnji, kajsiji i drugi. Prezimljava u vidu spora u rak ranama na grančicama, i u zaraženim pupoljcima. Hladno i vlažno vreme tokom proleća i leta pogodije razvoju i širenju ovog patogena. Simptomi se mogu javiti na lišću, plodovima i mladarima.
Na lišću se javljaju sitne, okrugle, crvenkaste pege oivičene tamnijom linijom i hlorotičnim oreolom. Pege se kasnije šire, postaju mrke, tkivo u sredini nekrotira i ispada, pa lišće postaje šupljikavo. Pri jačim infekcijama listova ili lisnih drški dolazi do prerane defolijacije, dok se pri kasnim zarazama javljaju samo pege bez rešetavosti lista.
Na mladarima, najčešće u blizini pupoljaka se javljaju pege ispod kojih tkivo kore nekrotira obrazujući vremenom rak rane iz kojih curi smolotočina. Zaraženi mladari zaostaju u porastu i suše se.
Na plodovima se javljaju različiti simptomi, zavisno od vrste voćaka, a zaraženi plodovi gube na težini, kvalitetu i tržišnoj vrednosti.
U cilju suzbijanja ovog patogena sprovode se mehaničke mere zaštite koje podrazumevaju uklanjanje i uništavanje zaraženih mladara i grana rezidbom. Pored mehaničkih mera sprovode se i hemijske mere zaštite tretiranjem zasada bakarnim preparatima u jesen po opadanju lišča i proleće uoči bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije nakon precvetavanja, za suzbijanje ovog patogena koriste se fungicidi na bazi aktivnih materija ciram, kaptan i mankozeb.