Skip to main content

Šabac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Usevi ili zasadi
There are no items in this list.
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Šabac
Zdravstveno stanje ozimih useva

Na teritoriji RC Šabac, usled nedostatka padavina, setva ozimih useva je kasnila, tako da je u optmalnom roku  zasejano samo 20% planiranih površina.

Ponikli usevi ozime pšenice nalaze se u fazi od 3 do 7 listova razvijeno (13-17 BBCH), dok se usevi ječma nalaze u fazi od 5 listova razvijeno do faze početak bokorenja (BBCH 15-21). 

 

 

faza razvoja pšenice

 

 

faza razvoja ječma

Vizuelnim pregledima useva ozimih žita nije registrovano prisustvo patogena. Prisustvo cikada (Cicadellidae)  i vaši (Aphididae) registrovano je u niskim brojnostima, a RC Šabac je o pojavi i suzbijanju ovih štetočina informisao proizvođače 19.11.2019 (vidi preporuku).

RC Šabac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice i ječma.

Kila kupusa

Kilu kupusa prouzrokuje gljiva Plasmodiophora brassicae koja se u poslednje vreme sve češće javlja na našem proizvodnom području usled gajenja kupusa u monokulturi.

Lišće zaraženih biljaka dobija najpre svetlozelenu boju, a kasnije požuti. Na korenu i podzemnim delovima stabla dolazi do formiranja izraslina, odnosno gukastih tvorevina. Usled infekcije ovim patogenom biljke zaostaju u porastu, a glavica se ili ne formira ili ostaje sitna i meka. Zaražene biljke propadaju ostavljajući ogoljena mesta na parceli.   

 

kila kupusa

Ovaj patogen se održava u zemljištu u vidu trajnih spora. Iz njih klijaju zoospore koje vrše infekcije na korenu. U zaraženim ćelijama korena dolazi do ubrzane deobe i nastaju krupne ćelije, odnosno dolazi do zadebljanja i gukastih tvorevina. U ovim tvorevinama obrazuju se trajne spore koje nakon raspadanja zaraženog tkiva korena dospevaju u zemljište.

Suzbijanje ove bolesti je teško. Zadovoljavajuće rezultate daju samo kombinacije različitih mera kontrole. Trajne spore dugo zadržavaju vitalnost u zemljištu, s toga je plodored najvažnija mera kontrole ove bolesti. Na zaraženim parcelama ne treba gajiti kupus najmanje 7 godina. Za sadnju kupusa koristiti dobro drenirano zemljište slabo alkalne reakcije. Takođe, jedna od mera kontrole je i hemijska dezinfekcija zemljišta za proizvodnju rasada kao i samog rasada pre rasađivanja. Ukoliko dođe do pojave bolesti, preporučuje se uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka.

Povrtna stenica (Nezara viridula)

Na teritoriji RC Šabac registrovano je prisustvo larvi povrtne stenice (Nezara viridula) kako u proizvodnim usevima povrća (paparika i paradajz), tako i na manjim površinama (bašte i okućnice).

Ova štetočina je polifag. Povrtna stenica polaže buretasta jaja na naličje listova. Sveže položena jaja su bele boje, a sa razvojem dobijaju crvenkastu nijansu. Odrasle jedinke su intenzivno zelene boje, dok larve tokom svog razvoja menjaju boju, uz prisustvo belih tačkica po telu što je karakteristično za svih pet larvenih uzrasta.

Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Velike štete pričinjavaju na zrelim plodovima paprike i paradajza, gde na mestima ishrane dolazi do diskoloracije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus, i gube tržišnu vrednost.

Tek ispilele larve se ne hrane, dok u kasnijim fazama razvoja buše biljno tkivo i ispuštaju toksine.

Za suzbijanje ove štetočine, u našoj zemlji, nema registrovanih insekticida. Dobru efikasnost je ispoljio insekticid Talstar 10 EC (a.m. bifentrin) u koncentraciji 0,05%. Ovaj preparat je registrovan u usevu paradajza gde ima karencu 7 dana.

Polaganje jajnih legala II generacije kukuruznog plamenca

Na području delovanja RC  Šabac, vizuelnim pregledom useva  postrnog kukuruza (lokalitet  Ribari, Petkovica, Mačvanski Prnjavor) registrovano je prisustvo sveže  položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 2% pregledanih biljaka, a na lokalitetu  Slepčević i Duvanište ( postrni merkantilni kukuruz) uočena su jajan legla pred piljenje na 3% pregledanih biljaka.

   

velika slika                         jajno leglo pred piljenjem

 Pregledom useva paprike na gore navedenim lokacijama  nije registrovano prisustvo jajnih legala ove štetočine.

 S obzirom da je u pitanju sam početak polaganja jaja hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju.

Prag štetnosti za merkantilni kukuruz je 10 % biljaka sa položenim jajnim leglima.

 RC Šabac nastavlja sa praćenjem dinamike polaganja jaja kukuruznog plamenca i blagovremeno će obavestiti proizvođače o momentu tretmana.

Bela trulež u plasteničkoj proizvodnji paradajza

Na teritoriji RC Šabac usevi paradajza  u plasteničkoj proizvodnji se nalaze u fazi od cvetanja do formiranja ploda (BBCH 69– 73).

Vizuelnim pregledom useva u plasteniku  registrovani su simptomi bele truleži (Sclerotinia sclerotiorum) na 2% biljaka.  

 

velika slika

Ovo oboljenje je veoma štetno, javlja se pri visokoj vlažnosti i temperaturi oko 20°C. Prvi simptomi se obično primećuju na prizemnom delu stabla, gde dolazi do omekšavanja tkiva. Ako je velika vlažnost vazduha, a provetravanje slabo, na obolelom delu se stvara bela navlaka od micelije gljive. Gljiva prezimi u zaraženim ostacima osetljivih biljaka, u vidu plodonosnih tela – sklerocija. One dugo ostaju vitalne, pa je zato višegodišnji plodored najbolja mera kontrole.

Proizvođačima se preporučuju preventivne mere zaštite koje uključuju:

-uklanjanje zaraženih biljaka i uništavanje biljnih ostataka

-regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta

-dezinfekcija supstrata pri proizvodnji rasada

-plodored.

Šturost klasova pšenice ( Fusarium graminearum )

Na području delovanja RC Šabac, usevi pšenice se nalaze u fenofazi od zrno mlečno, srednja mlečna zrelost do faze kasna mlečna zrelost (BBCH 75-77).

Vizuelnim pregledom useva pšenice na više lokaliteta, registrovani su simptomi šturosti klasa pšenice (Fusarium graminearum), a procenat zaraženih klasova se kreće od 5 do 30%. 

  

velika slika                simptomi fuzarioze na klasu

Simptomi koje prouzrokuje gljiva Fusarium graminearum registrovani su kako na parcelama gde nisu u periodu cvetanja pšenice sprovedene hemijske mere zaštite tako i na parcelama gde jesu ali u manjem intenzitetu. Značajan faktor u pojavi simptoma ima i osetljivost gajene sorte prema patogenu kao i sprovedene agrotehničke mere. Tokom perioda klasanja i cvetanja pšenice tokom ove sezone često su padale kiše koje su stvarale izuzetno povoljne uslove za razvoj ovog oboljenja.

Simptomi na klasu se registruju u vidu belih klasova sa šturim zrnima, a na klasovima se formira crvenkasta prevlaka od micelije gljive.

Pored gubitka prinosa, gljiva ima sposobnost sinteze mikotoksina koji su štetni po zdravlje  ljudi i životinja.
Polaganje jajnih legala I generacije kukuruznog plamenca

Na teritoriji RC Šabac, usevi kukuruza se nalaze u fazi devet i više listova razvijeno (BBCH 19).

Vizuelnim pregledom useva registrovana su položena jajna legla kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 2% biljaka. U toku je polaganje jaja prve generacije ove štetočine.

 

jajno leglo kukuruznog plamenca

Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC  Šabac  nastavlja da prati dinamiku polaganja jajnih legala kukuruznog plamenca i na vreme će signalizirati momenat za hemijski tretman.
Pojava larvi cikade Scaphoideus titanus

 

Na teritoriji RC Šabac, zasadi vinove loze se nalaze u fazi od cvasti potpuno razvijene; cvetovi odvojeni do faze rano cvetanje, 30% cvetnih kapica opalo (BBCH 57-63).

Vizuelnim pregledom zasada, na naličju lista, registrovano je prisustvo tek ispiljenih larvi cikade Scaphoideus titanus. U toku je početak piljenja larvi ove štetočine.

 

larva cikade Scaphoideus titanus

Ova cikada je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje oboljenje zlatasto žutilo vinove loze.

Da bi cikada postala infektivna mora se prvo ishranjivati na zaraženim čokotima vinove loze u trajanju od nekoliko sati, a zatim je potrebno da prođe inkubacioni period da bi mogla preneti fitoplazmu na drugu biljku.

S obzirom da se nalazimo na samom početku piljenja larvi ove štetočine, a da su tek treći larveni stupnjevi sposobni da prenesu fitoplazmu, za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite.

Zaštita lucerke

Na teritoriji delovanja RC Šabac, lokalitet Slepčević, obilaskom mlađih lucerišta utvrđeno je da se lucerka nalazi u fazi intezivnog porasta, 15cm visine.

Vizuelnim pregledom registrovana je pojava imaga lucerkine bube (Phytodecta Fornicata) u maloj brojnosti .

 

velika slika

Lucerkina buba je monofagna vrsta i hrani se samo na lucerki. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu imaga u zemiljištu. Sa prolećnim temperaturama vazduha od 10 do 12°C  imaga izlaze iz zemljišta, pare se, hrane se na tek prolistaloj lucerki ne dovodeći do većih šteta. Ženka polaže jaja u grupama od 6-15 na donje lišće lucerke i kada se larve ispile mogu dovesti do golobrsta. Larva pravi oštećenja tako što prvo grize lišće po rubovima, u nepravilnim oblicima a zatim i čitavo lišće ostavljajući samo nervaturu.

Prag štetnosti za lucerkinu bubu iznosi 20 imaga po m². Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Šabac nastavlja sa praćenjem ove štetočine.

Pojava šljivinih osa

Na području delovanja RC Šabac, zasadi šljiva se nalaze u fenofazi od početka do punog cvetanja  (BBCH 60 – 65).

Na lepljivim pločama postavljenim u zasadu šljive, registruju se ulovi imaga  crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava).

 

imago šljivine ose

Hemijske mere zaštite se još uvek ne preporučuju.

RC Šabac nastavlja i u narednom periodu sa praćenjem ovih štetočina i signaliziraće pravo vreme za tretman.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima