Skip to main content

Šabac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Usevi ili zasadi
There are no items in this list.
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Šabac
Crna pegavost stabla soje (Diaporthe phaseolorum var. caulivora)

Na teritoriji RC Šabac  soja se nalazi u fazi razvoja ploda (BBCH 73-75).

Vizuelnim pregledom soje na lokalitetima Štitar, Drenovac i Uzveće, uočeni su simptomi koji  upućuju na crnu pegavost stabla soje ili rak stabla soje (Diaporthe phaseolorum var.caulivora). Soju napada nekoliko vrsta gljiva iz roda Diaporthe/Phomopsis i ova grupa spada u najznačajnije patogene soje.  Gljiva D. phaseolorum var. caulivora  se smatra najštetnijom, jer izaziva  uvenuće i sušenje biljaka u porastu.

 

sl.1                       sl.2

Simptomi ove bolesti se obično javljaju posle formiranja mahuna, kada se u usevu pojavljuju uginule biljke sa uvelim lišćem. Na nodusima stabla se pojavljuju crvenkastomrke izdužene pege koje kasnije postaju tamne do crne boje. Ove pege obuhvataju prstenasto stablo, te dolazi do uvenuća biljaka.

 

sl.3                            sl.4 

Parazit sa održava u zaraženim ostacima u obliku peritecija i semenu soje.

Vlažno vreme pogoduje razvoju ove bolesti. Nakon kišnog perioda askospore oslobođene iz peritecija se šire u prirodi vetrom ili kišnim kapima, zaražavaju lisku i lisnu dršku,odakle se gljiva spušta u prizemni deo stabla. Najosetljiviji  period je fenofaza od cvetanja do nalivanja zrna. 

Mere kontrole ove bolesti su: poštovanje plodoreda, zaoravanje žetvenih ostataka, setva  zdravog semena i gajenje otpornih sorti.

Trulež plodova u zasadima šljiva

Na području delovanja RC Šabac, šljive  se nalaze u različitim fazama sazrevanja ploda: od početak obojavanja ploda do plod zreo za branje (BBCH 81-87).

 

faza razvoja šljive

Vizuelnim pregledom zasada šljiva na lokalitetima Bela Reka, Grušić, i Dvorište, registrovana je pojava simptoma truleži plodova koštičavog voća  (Monilinia spp). 

 

simptomi truleži na plodu

Simptomi se javljaju na plodovima u vidu mrkih pega, na mestima povreda ili rana.  Na inficiranim plodovima dolazi do sporulacije gljive, plodovi omekšavaju. Kasnije se plodovi mumificiraju i suše, najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju.

Treba napomenuti da se trulež plodova širi i kasnije u transportu  plodova i prodaji.

Patogen prezimljava u mumificiranim plodovima koji se nalaze u krošnji ili na površini zemljišta, u rak-ranama u kori zaraženih grana.

Mere suzbijanja se sastoje od hemijskih i agrotehničkih mera.

Direktne hemijske mere se sprovode  u fazi cvetanja i u fazi sazrevanja plodova, ukoliko su povoljni uslovi za razvoj patogena, vodeći računa o karenci  i  primenom registrovanih fungicida. Indirektne mere borbe obuhvataju pravilnu zaštitu od insekata kao i uklanjanje gnezda osa  i stršljenova u blizini voćnjaka.

Agrotehničke mere predstavljaju adekvatan izbor terena za podizanje voćnjaka, provetravanje između redova tj. podizanje voćnjaka u pravcu duvanja dominantnih vetrova, pravilna gustina sadnje, uklanjanje i uništavanje mumificiranih plodova sa stabala kao i redovno održavanje krošnje rezidbom svake godine.

Pojava cikada u kukuruzu

Vizuelnim pregledom biljaka merkantilnog kukuruza na lokalitetu Slepčević i Duvanište,  registrovano je prisustvo cikada  Reptalus panzeri  i Metcalfa pruinosa. 

 

  

   imago R.panzeri     medni cvrčak

 

Reptalus panzeri  ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve koje se hrane na korenu pšenice. Odrasle jedinke se pojavljuju u junu mesecu i prelaze na kukuruz.

Pomenuta cikada je vektor fitoplazme koja prouzrokuje crvenilo kukuruza koje se redovno javlja na teritoriji rada RC Šabac.

Simptomi se ogledaju u pojavi crvenila na listovima, centralnom nervu i stablu kukuruza kao i deformacijama na klipu.

Ukoliko se posle kukuruza kao naredni usev poseje pšenica, larve neometano nastavljaju svoj razvoj na korenu pšenice.

Primena insekticida u borbi protiv ove štetočine se ne preporučuje, a kao glavno rešenje se predlaže izbegavanje dvopoljnog  plodoreda odnosno setva pšenice posle kukuruza.

 

Metcalfa pruinosa   je izraziti polifag koja svoje razviće može da završi na biljkama iz preko 50 familija. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u vidu jaja koja polaže u pupoljke ili u koru biljke domaćina.

Direktne štete pričinjavaju larve koje se ishranjuju sisajući sokove iz floema najmlađih biljnih delova. Indirektne štete su od većeg značaja, nastaju usled obilnog lučenja medne rose na koju se naseljavaju gljive čađavice. Prisustvo ove štetočine najlakše se uočava na osnovu belih voštanih tvorevina koje luče larve na  naličju listova raznih biljaka. Za sada, prisustvo ove štetočine u usevima merkantilnog kukuruza nije od velikog značaja.

Pojava ružinog gundelja u zasadu krušaka

Na području RC Šabac, na lokalitetu  Ševarice, vizuelnim pregledom zasada kruške, registrovano je prisustvo imaga ružinog gundelja Cetonia aurata.

 

 

imago ružinog gundelja

 

Ovi krupni insekti zlatno zelene boje napadaju plodove sa velikim sadržajem šećera. To su meki zreli plodovi poput ranih sorti krušaka, bresaka, smokava i dr. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost i podložni su napadu patogena.

Poslednje dve-tri godine je uočeno njihovo brojnije prisustvo na zrelim plodovima voća u odnosu na period pre toga.

 

Ukoliko se u vreme berbe plodova uoče ovi insekti, preporučuje se postavljanje lovnih mamaka sa čašama napunjenim mirisnim atraktantima (sokom u previranju, ostacima piva..). Lovne klopke treba postavljati na  svakih 15m u naizmeničnom rasporedu i vršiti njihovo pražnjenje 2 puta nedeljno. Insekti se mogu i ručno skupljati u najtoplijem delu dana, kada su i najaktivniji.

Hemijske mere zaštite se ne preporučuju!

Plamenjača soje

Na području delovanja  RC Šabac, u  usevima soje na lokalitetima Tabanović, Mačvanski Belotić i Uzveće,  uočeni su simptomi plamenjače soje (Peronospora manshurica). 

 

plamenjača na soji

Simptomi  plamenjače se uočavaju na licu lista u vidu žućkastih pega koje su oivičene hlorotičnim ivicama. Pege su vrlo sitne i razbacane po celoj površini listova. U povoljnim uslovima za razvoj bolesti dolazi do spajanja pega, nekroze tkiva koje puca, tako da se može javiti i šupljikavost. Sa naličja lista, na mestu pega, javljaju se sivkaste nakupine koje predstavljaju sporonosne organe gljive (konidiofore sa konidijama). 

Mere koje se preporučuju u borbi protiv ovog patogena  su:

- plodored u kojem soja dolazi svake 3. ili 4. godine,

- setva zdravog sjemena,

- duboko zaoravanje  žetvenih ostataka,

- setva otpornijih sorti.

 

U našim proizvodnim uslovima, ovaj patogen se ne smatra patogenom od velikog ekonomskog značaja i ne vrši se hemijska zaštita soje fungicidima.

Pojava fuzarioze na klasovima pšenice

Na području delovanja RC Šabac,  ozima pšenica se nalazi u fenofazi razvoja ploda, od srednja mlečna zrelost: zrno mlečno, zrna dostižu krajnju veličinu, još uvek zelena do kasna mlečna zrelost (BBCH 75-77).

Vizuelnim pregledom useva na lokalitetima Tabanović i Slepčević, registrovano je prisustvo simptoma šturosti klasa pšenice (Fusarium graminearum) na  od 2 do 6% klasova. Procenat zaražene površine klasa kreće se od 11 do 22%.

  

velika slika                            velika slika

Do infekcije ovim patogenom dolazi u fazama cvetanja uz prisustvo padavina ili visoke vlažnosti.

Simptomi se registruju u vidu belih klasova sa šturim zrnima, a na klasovima se formira crvenkasta prevlaka od micelije gljive. Zaražena  zrna imaju manju hektolitarsku težinu i manji kvalitet. Poseban značaj ove gljive ogleda se u sposobnosti sinteze mikotoksina (deoksinivalenol-DON) koji su opasni po zdravlje ljudi i životinja.

Fuzariozno uvenuće lubenice (Fusarium oxysporum f.sp.niveum)

Na području RC Šabac, na lokalitetima  Slepčević, Dobrić, usevi lubenica se nalaze u različitim  fazama  od cvetanja do razvoja ploda, prvi plod na glavnom stablu dostigao tipičnu veličinu ( BBCH 64-71).

Vizuelnim pregledom useva lubenice na otvorenom uočeni su simptomi koji upućuju na fuzariozno uvenuće lubenice (Fusarium oxysporum f.sp.niveum).

 

velika slika                 velika slika 

Lubenice su rasađene na parceli gde je i predhodne godine bio bostan, a nije primenjeno kalemljenje na tikvu (Lagenaria vulgaris) kao jedna od mera otpornosti na ovu bolest. Do pojave simptoma obično dolazi posle hladnog i kišovitog vremena, jer se parazit održava u zemljištu na zaraženim biljnim ostacima u vidu micelije i  hlamidospora. 

Kod zaraženih biljaka koje su počele da venu uočava se nekroza korenskih dlačica koja kasnije zahvata ceo koren i sprovodno tkivo. Najosetljivija faza lubenice je vreme formiranja plodova, pa ako se simptomi uoče do zametanja neće biti nikakvog prinosa, ali ako se bolest pojavi kasnije plodovi prinudno sazrevaju, ostaju sitni i nemaju nikakvu tržišnu vrednost.

Osnovna mera borbe protiv ovog patogena je gajenje genetički otpornih hibrida lubenice i višegodišnji plodored, koji podrazumeva sadnju lubenica na istoj površini tek nakon 6 godina. Danas se najviše primenjuje metoda kontrole patogena kalemljenjem osetljivih sorti na otpornu podlogu tikvu ili nategu.

Oštećenja od žičara (Elateridae) na kukuruzu

Na području delovanja RC Šabac, na dan 8.6.2020, vizuelnim pregledima useva kukuruza registrovana je faza razvijeno 9 i više listova (BBCH 19).

 

Obilaskom terena, na lokalitetima Duvanište, Skrađani i Zminjak, ustanovljana su oštećenja od žičara (Elateridae) na do 5% parcela. Na takvim parcelama registrovano je od 10 do 15% napadnutih biljaka.

 

 

velika slika               velika slika

 

Na napadnutim parcelama je primećeno da usev ima proređen sklop, dolazi do sušenja i nekroze vršnog lista i biljke zaostaju u porastu.

Do povećanja brojnosti žičara dolazi usled redukovane obrade zemljišta u poslednjih nekoliko godina, kao i na parcelama gde su predusevi bili lucerka i strna žita.

 

 

oštećenja                oštećenja

Žičari imaju višegodišnje razviće i pričinjavaju značajne štete na gajenim biljkama, među kojima su najugroženije okopavine. Najveće štete pričinjavaju larve druge i treće godine starosti podgrizanjem korena i pregrizanjem mladih biljaka na vratu korena. Kod žičara postoji vertikalno kretanje u zemlji u zavisnosti od temperature i vlažnosti.

 

Larve žičara vole hladnije i vlažnije zemljište, pa je jedna od mera za smanjenje štete od žičara i obavljanje setve u dovoljno zagrejano zemljište što omogućava brže nicanje i razvijenje biljaka. Ukoliko se setva vrši u hladnije zemljište i ukoliko seme nije zaštićeno insekticidom postiji veći rizik od nastanka šteta. Kada se registruju štete od žičara ništa se ne može učiniti, jer je šteta već nastala kroz proređenje sklopa biljaka, a u uslovima povoljnim za njihov razvoj može doći do velikih šteta koje iziskuju presejavanje useva.

 

Metode borbe protiv larvi žičara zavise od njihove brojnosti, koja se može utvrditi uzimanjem uzoraka zemljišta pre setve. Ukoliko je brojnost 1-2 larve po m2, potrebno je izvršiti zaštitu semena hemijskim sredstvima, nanošenjem insekticida na seme pre setve. Međutim, ukoliko je brojnost veća, treba obaviti polaganje granula insekticida u zemljište  prilikom setve ili uraditi inkorporaciju  sa registrovanim insekticidima.

Početak polaganja jaja kukuruznog plamenca

Na području delovanja RC Šabac  usevi kukuruza se nalaze u fenofazi razvijeno 9 i više listova (BBCH 19). Vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovana su sveže položena jajna legla kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 2% biljaka.

 

faza razvoja                            položena jaja k.plamenca

 RC Šabac  nastavlja sa praćenjem ove štetočine i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Pojava Scaphoideus titanus

Vinova loza se na terenu RC Šabac, u zavisnosti od  sorte vinove loze, nalazi u fenofazi 80% cvetnih kapica otpalo do kraj cvetanja (BBCH 68-69).

Vizuelnim pregledom zasada (lokalitet Bela Reka), uočeno je prisustvo prvih larvenih stupnjeva cikade Scaphoideus titanus koja je vektor fitoplazme Flavescens doree koja prouzrokuje oboljenje zlatasto žutilo vinove loze.

 

larva Scaphoideus titanus

Trenutni stupnjevi cikade koji su prisutni u vinogradima nisu infektivni, pa se sada hemijski tretman ne preporučuje.

RC Šabac nastavlja sa praćenjem dalje aktivnosti štetočine i signaliziraće pravo vreme za tretman.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima