Skip to main content

Šabac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Usevi ili zasadi
There are no items in this list.
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Šabac
Zdravstveno stanje useva uljane repice

Na području delovanja RC Šabac usevi uljane repice se nalaze u različitim fazama razvoja u zavisnosti od roka setve, od razvijenih 3 do 9 listova (BBCH 13-19).

  

 Vizuelnim pregledom useva  iz ranijih rokova setve  na lokalitetima  Jevremovac i Mačvanski Pričinović, registrovano je prisustvo  simptoma  suve truleži uljane repice (Phoma lingam) na 9-14% biljaka. 

 

  

suva trulež sl.1                       sl.2

 

 Simptomi su prisutni na donjim, najstarijim listovima u vidu sivih okruglih pega u okviru kojih se formiraju piknidi sa piknosporama čije  raznošenje se vrši  kišnim kapima .

 Trenutni nivo prisustva simptoma u usevima uljane repice ne iziskuje fungicidni tretman, pošto se simptomi suve truleži nalaze ispod praga štetnosti, koji iznosi 35-40% zaraženih biljaka u polju (EPPO Standard PP 2/8(1)).

 

 Takođe, vizuelnim pregledima parcela pod uljanom repicom tokom jeseni registrovano je i  prisustvo manjeg broja aktivnih rupa od glodara.

 

 

aktivna rupa od glodara

 

Proizvođačima se preporučuju redovni obilasci useva uljane repice sa ciljem praćenja prisustva aktivnih rupa od glodara. Njihovo suzbijanje se preporučuje ukoliko se registruje preko 10 aktivnih rupa po hektaru, primenom registrovanih gotovih mamaka .

 RC Šabac nastavlja i u narednom periodu da prati zdravstveno stanje u usevima uljane repice.

Prisustvo štetnih insekata u usevima pšenice

Na području delovanja RC Šabac  usevi pšenice posejani u ranijim rokovima setve se nalaze u fenofazi 2-3 lista razvijena (BBCH 12-13).

 

faza razvoja pšenice

Vizuelnim pregledom useva pšenice  na  lokalitetima Slepčević i Tabanović, registrovano je prisustvo  štetnih insekata:

  •  cikada (Cicadelidae) – na 5-6 % biljaka
  •  krilatih i beskrilnih formi lisnih vaši (Aphididae) – na 2-4 % biljaka 

  

cikada                          krilata forma lisne vaši

Lisne vaši i cikade  svojom ishranom nanose  direktne štete usevima u vidu sisanja biljnih sokova, ali takođe i indirektne štete jer su vektori fitopatogenih virusa kao što je virus patuljavosti pšenice (WDV), a prenosioc ovog virusa je cikada Psammotettix alienus.

  

Prag štetnosti za vaši i cikade u ovim fazama razvoja strnih žita, iznosi 10% biljaka naseljeno sa ovim štetnim organizmima (EPPO standard, PP 2/11(1)).

RC Šabac i u narednom periodu nastavlja sa praćenjem bolesti i  štetočina u usevima ozimih strnih žita.   

Pojava prezimljujućeg imaga kruškine buve

Na području delovanja RC Šabac zasadi kruške se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalaze u fazi od početak opadanja lišća do 70% lišća opalo (BBCH 93- 96).

   

prezimljujući imago sl.1           sl.2

Vizuelnim pregledom zasada kruške na lokalitetu Lipolist  registrovano  je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri), u ineksu napada 5. U toku je pojava imaga prezimljujuće forme ove štetočine. Ove jedinke su  krupnije, tamnije boje i otpornije na niske temperature.

RC Šabac nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve.

Smeđa pegavost lista maline (Sphaerulina rubi)

Na području delovanja RC Šabac zasadi maline se nalaze u fazi starenja, početak mirovanja (BBCH 92-93).

Vizuelnim pregledom zasada  maline, sorte Vilamet, na lokalitetu Petlovača i Lipolist, registrovano je prisustvo simptoma smeđe pegavosti lista maline (Sphaerulina rubi).

  

sl.1                                         sl.2

Smeđa pegavost lista maline se javlja samo na malini i u našem regionu ne pričinjava ozbiljnije ekonomske štete. Simptomi bolesti se javljaju na dvogodišnjim izdancima, prvo na donjim listovima u vidu svetlo sivih pega kružnog oblika koje imaju tamniji oreol po obodu, a kasnije se zaraza širi i na vršne listove. Ponekad  tkivo u okviru pega ispada pa se javlja šupljikavost lista. Kako se  bolest razvija tako i se i pege šire i spajaju, usled čega listovi poprimaju žutu boju i otpadaju. Usled prevremenog opadanja lišća u toku rane jeseni dolazi do slabljenja vitalnosti biljaka i njihove povećane osetljivosti na niske temperature.

Ovaj patogen prezimljava u peritecijama na starim i izumrlim listovima i izdancima, a na proleće dolazi do dozrevanja askusa  i oslobađanja  askospora koje se prenose putem kišnih kapi i vetra i  vrše infekciju mladog i osetljivog  lišća maline.

U cilju suzbijanja ovog patogena najznačajnije su agrotehničke mere koje se odnose na redovno orezivanje i uklanjanje obolelih  izdanaka posle završene berbe, njihovo iznošenje iz zasada i spaljivanje. Takođe je potrebno voditi računa o međurednom rastojanju pri sadnji  novih zasada, kako bi se omogućila bolja cirkulacija vazduha i brže provetravanje.

Hemijska zaštita od ovog patogena  se sprovodi  u toku vegetacije zajedno sa suzbijanjem ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Dydimella applanata), a nakon berbe preparatima na bazi azoksistrobina i difenokonazola.

Siva pegavost lista kruške (Mycosphaerella pyri)

Na području delovanja RC Šabac zasadi krušaka se nalaze u fazi starenja, početak mirovanja ( BBCH 91-92 ).

Vizuelnim pregledom zasada  krušaka nakon završene berbe, na pojedinim lokalitetima (Mrovska, Kaona, Matijevac) registrovano  je intenzivnije  prisustvo simptoma sive pegavosti  lista kruške (Mycosphaerella pyri). Bitno je naglasiti da se radi o zasadima na manjim površinama, na kojima se neblagovremeno sprovodila hemijska zaštita.

 

simptom pegavosti lista

Simptomi ove bolesti se javljaju u vidu sitnih pega na licu lista kruške koje su najpre mrke a zatim poprimaju sivu boju sa mrko–ljubičastim oreolom. U slučaju jačeg napada ove pege mogu da se spajaju i stvaraju nekrotične površine. U slučaju jače zaraze tokom leta može doći do defolijacije lišća ili retrovegetacije početkom jeseni i  takve biljke nemaju otpornost na mraz. 

Parazit prezimljava u vidu peritecija u opalom zaraženom lišću. Na proleće, posle jačih kiša i sa povećanjem temperature iznad 8°C iz peritecija se oslobađaju askospore koje vrše primarne  infekcije. Sekundarne infekcije se vrše pomoću piknospora u toku vegetacije, tako što se rasejavaju kišnim kapima.

U zasadima u kojima se redovno sprovode mere zaštite, tretmanima usmerenim na suzbijanje najznačajnijeg patogena kruške – prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina) uspešno se suzbija i siva pegavost lista kruške. Značajna nepesticidna mera je sakupljanje i spaljivanje zaraženog lišća u jesen, kako bi se smanjio infektivni potencijal patogena za narednu godinu.

Prisustvo štetočina u usevu uljane repice

Na području delovanja RC Šabac, setva uljane repice je završena na oko 60% parcela. Usevi koji su posejani u prvoj nedelji septembra se nalaze u fazi razvoja lista  (BBCH 10-13) .

 

 

faza razvoja

 

Vizuelnim pregledom useva uljane repice na lokalitetu Jevremovac registrovano je prisustvo odraslih jedinki repičine lisne ose (Athalia rosae) na 4% biljaka, i položenih jaja na 22% pregledanih biljaka. Za sada nije registrovano piljenje pagusenica ove štetočine. Nakon piljenja, pagusenice ove štetočine se ishranjuju na tek izniklim biljkama i usled jačeg napada mogu naneti velike štete.

 

Takođe, vizuelnim pregledom je registrovano i prisustvo krilatih formi lisnih vaši (Aphididae) na 11% biljaka. Štetnost lisnih vaši se u ogleda u vektorskoj ulozi u prenošenju veoma značajnih fitopatogenih virusa.

 

  

položena jaja A.rosae       krilata forma lisnih vaši

 

Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Šabac nastavlja sa praćenjem štetočina u usevu uljane repice i po postizanju pragova štetnosti signaliziraće momenat za izvođenje hemijskih mera zaštite.

Dudovac (Hyphantria cunea)

Na teritoriji RC Šabac vizuelnim pregledom zasada voća kruške i jabuke na lokalitetima Drenovac, Miokus i Provo, koja se nalaze u okviru okućnica i vikend naselja, gde nije primenjena adekvatna hemijska zaštita, na pojedinačnim stablima su registrovana paučinasta gnezda u kojima se nalaze gusenice II generacije dudovca (Hyphantria cunea).

 

  

H.cunea na krušci  H.cunea na jabuci

 

Vizuelnim pregledima zasada voća za sada nisu uočene ekonomski značajne štete od ove štetočine. 

Dudovac je izraziti polifag, a štete prave larve koje zapredaju lišće praveći gusenična gnezda u kojima se ishranjuju lisnom masom. Pri većim brojnostima usled ishrane larvi može doći do golobrsta. 

Proizvođačima se preporučuje pregled voćnih zasada na prisustvo guseničnih gnezda dudovca. Na manjim površinama i na okućnicama, kao i u zasadima voća gde se registruju pojedinačna gusenična gnezda preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.

 

 
Pegavost lišća višnje i trešnje

Na području delovanja RC Šabac zasadi višanja se nalaze u fazi starenja,czavršen rast mladara, lišće još uvek zeleno (BBCH 91).

Vizuelnim pregledom zasada višanja  na različitim lokalitetima (Slepčević, Lipolist i Vukošić) registrovani su simptomi pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) u niskom intenzitetu napada.

 

simptom B.jaapii

Ova bolest je ekonomski značajna u godinama sa povoljnim uslovima za razvoj ovog patogena a to su duži kišni periodi tokom proleća i leta, kada može doći do prevremenog opadanja lišća i kasnije pojave retrovegetacije.

Simptomi pegavosti lišća višnje i trešnje su najviše prisutni na listovima ali se mogu naći i na peteljkama, granama i plodovima. Prve pege se javljaju krajem maja početkom juna meseca. Pege su u početku sitne crveno ljubičaste, javljaju se od oboda  listova prema centru, a u slučaju jače zaraze dolazi do širenja pega, list dobija crvenu ili žutu boju, tkivo u okviru pega nekrotira i ponekad ispada.

Blumeriella jaapii  prezimljava u opalom lišću pa se u zavisnosti od vremenskih uslova primarne zaraze ostvaruju  u proleće askosporama, dok se sekundarne infekcije ostvraruju putem konidijama u toku leta, pogotovo u toplim i kišnim godinama kada mogu dovesti do defolijacije napadnutih biljaka.

Osnovna zaštita od ovog patogena je primena fungicida u toku vegetacije. Rana, prolećna primena fungicida, uništavanje i spaljivanje zaraženog lišća, kao i fungicidni tretman zasada nakon berbe u značajnoj meri utiće na kontrolu ovog patogena.

Prisustvo vršne truleži na plodovima paprike

Na području delovanja RC Šabac usevi paprike se nalaze u fazi cvetanja i formiranja plodova (BBCH 68-75).

Vizuelnim pregledom useva paprike na različitim lokalitetima (Maovi, Banovo Polje, Žabari) registrovana je vršna trulež na plodovima paprika na oko 15% pregledanih biljaka.

 

 

sl.1                               sl.2

 

sl.3                                         sl.4

 

Zbog vrlo specifičnih uslova tokom ove proizvodne sezone (veliki broj dana sa temperaturom preko 30 °C i deficit padavina) ovaj fiziološki poremećaj je naročito došao do izražaja.

Kao posledica ovakvih, sušnih, uslova u proizvodnji dolazi do slabijeg usvajanja kalcijuma od strane biljke te dolazi do pojave simptoma kao na slikama. Pošto kalcijum spada u slabo pokretljive elemente, simptomi nedostatka su vidljivi na mlađem lišću, a naročito na plodovima.  Simptomi se najviše uočavaju na vršnim delovima  plodova u vidu malih vodenastih zona koje se povećavaju, menjaju boju u zelenkasto smeđu i na kraju pocrne. Neki plodovi poprimaju spljošten izgled usled ulegnuća.

 

U cilju smanjenja ove pojave potrebno je  sprovesti sledeće preventivne mere:

- uraditi hemijsku analizu zemljišta, ukoliko je pH vrednost niža sprovesti kalcifikaciju,

- kontrolisati  upotrebu azotnih đubriva ,

- redovno navodnjavanje

- pri uzgoju koristiti malč radi očuvanja vlažnosti  zemljišta

- folijarnu  prihranu  đubrivima na bazi kalcijuma  započeti pre cvetanja pa do pojave prvih plodova, jer nakon pojave simptoma efekat je slabiji

- smanjiti stresne uslove usled nagle promene vlažnosti zemljišta.

Polaganje jaja II generacije kukuruznog plamenca

Na području delovanja RC  Šabac, vizuelnim pregledom useva  merkantilnog kukuruza (lokalitet  Slepčević, Mrđenovac, Žabari, Maovi ) registrovano je prisustvo sveže  položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 3- 4% pregledanih biljaka.   

  

jajno leglo sl.1                sl.2 

 Pregledom useva paprike na gore navedenim lokacijama  nije registrovano prisustvo jajnih legala ove štetočine.

Prag štetnosti za merkantilni kukuruz je 10 % biljaka sa položenim jajnim leglima.

 S obzirom da je u pitanju sam početak polaganja jaja hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju.

 RC Šabac nastavlja sa praćenjem dinamike polaganja jaja kukuruznog plamenca i blagovremeno će obavestiti proizvođače o momentu tretmana.

 

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima