Skip to main content

Šabac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Usevi ili zasadi
There are no items in this list.
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Šabac
Pojava crne trešnjine vaši u zasadu višnje (Mysus cerasi)

Na području RC Šabac višnje se nalaze u  fazi  cvetanja: oko 30- 40% cvetova  otvoreno (BBCH 63-64).

Vizuelnim pregledom zasada registovane  su kolonije  crne trešnjine vaši (Mysus cerasi) na vršnim delovima oko 12% lastara.

 

Mysus cerasi

Usled ishrane vašiju, napadnuto lišće se uvija prema naličju i takvi lastari se tokom vremena suše. Kao posledica lučenja medne rose dolazi do naseljavanja mrava i  gljive čađavice. Pojava crne trešnjine vaši  najveće probleme stvara u zasadima mladog voća, zato što su vaši vektori fitopatigenih virusa. Ove vaši mogu imati i više od deset generacija godišnje. U povoljnim uslovima ciklus razvoja im traje svega nekoliko  dana.

Obzirom da je u fazi cvetanja upotreba insekticida zabranjena, proizvođačima se za sada ne preporučuje hemijski tretman.

Kontrola brojnosti azijske voćne mušice u jagodičastom voću

Na području delovanja RC Šabac azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)  prati se  pomoću  lovnih klopki sa mirisnim atraktantom koje su postavljene u zasade maline i jagode na više lokaliteta.

Pregledom postavljenih klopki na području delovanja RC Šabac, registrovani su prvi ulovi odraslih jedinki azijske voćne mušice, za sada u niskoj brojnosti, ali s obzirom na veoma visok reproduktivni potencijal ove štetočine, ukoliko budu povoljni uslovi za njen razvoj, a to su česte kiše i visoka vlažnost vazduha, može se očekivati povećanje brojnosti ove štetočine i pojava oštećenja na jagodičastom voću.

Iz tog razloga smo preko lokalnih medija obavestili poljoprivredne proizvođače o štetnosti  ove voćne mušice i apelovali da što veći broj poljoprivrednika u zasade jagodičastog voća, mesec dana pred berbu, postavi što veći broj lovnih klopki kako bi se smanjila brojnost azijske voćne mušice njenim izlovljavanjem.

Ova voćna mušica  je invanzivna štetočina i za kratko vreme razvija veliki broj generacija, te je zbog toga neophodno sprovođenje konstantnog monitoringa i primena kontrolnih mera u cilju zaštite zasada.

U cilju  smanjenja rizika od potencijalnih šteta, poljoprivrednim proizvođačima se  preporučuje primena više preventivnih mera:

- Postavljanje lovnih klopki u zasade jagodičastog voća, pogotovo u zasade koji se nalaze u blizini kupinjaka  gde je prošle godine registrovana najveća brojnost ove štetočine. Za izradu klopki mogu se primeniti plastične flaše, u koje se kao atraktant sipa smeša crnog vina, jabukovog sirćeta (u istom odnosu) i nekoliko kapi detrdženta. Na klopkama se obavezno moraju nalaziti otvori za širenje mirisa atraktanta i ulazni otvori za odrasle jedinke azijske mušice. Klopke treba postaviti po obodu parcele na rastojanju od 2 do 3 m, dok se u unutrašnjosti parcele klopke postavljaju na rastojanju od 5 m.

- Uništavanje spontane flore oko zasada (divlja kupina, zova, džanarika i dr.) koja može biti domaćin ovoj štetočini i predstavlja mesto njenog umnožavanja.

- Krčenje zapuštenih zasada malina i kupina.

Hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja.

 

Sprovođenje  mera  kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona, jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja ove štetočine i daje slabe rezultate.

   

lovna klopka    zapušten zasad kupine

Zdravstveno stanje ozime pšenice na teritoriji RC Šabac

Na području  rada  RC  Šabac  usevi  pšenice se u zavisnosti od  lokaliteta i primenjene agrotehnike nalaze u fenofazi od početak rasta stabljike do prvo kolence je najmanje 1 cm iznad kolenca bokorenja (BBCH 30-31).

 

 

faza razvoja

 

Vizuelnim pregledom ustanovljeno je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na 13-17% biljaka, dok se na pojedinim  parcelama uočava i  prisustvo simptoma žuto mrke pegavosti lista pšenice (Pyrenophora  tritici-repentis) na  do  4 % biljaka.

 

 

Septoria tritici

 

Registrovano je prisustvo imaga žitne pijavice (Lema melanopus) u indeksu napada  2,75  kao i oštećenja na listovima pšenice,  i prisustvo   lisnih vaši u niskom intezitetu. Sa povećanjem dnevnih temperature doći će i do povećanja  njihove brojnosti.

 

  

imago Leme                         oštećenja na listu                  

 

RC Šabac  nastavlja da prati zdravstveno stanje u usevima pšenice i o vremenu sprovođenja mera zaštite će na vreme obavestiti proizvođače.

Prisustvo crne šljivine ose u zasadima šljiva

Na području delovanja RC Šabac, šljive se nalaze u fenofazi od pucanje pupoljaka, ljuspice se odvajaju, vidljivi su delovi svetlo zelenih pupoljaka do faze čašične latice se produžuju, cvetna loža je zatvorena, izdvajaju se pojedinačni cvetovi (BBCH 53-56). 

Na lepljivim klopkama postavljenim u zasadu šljive registruju se ulovi imaga crne šljivine ose (Hoplocampa minuta).

 

crna šljivina osa

Suzbijanje ovih štetočina sprovodi se u periodu piljenja larvi, pre njihovog ubušivanja u plodove, u fazi precvetavanja šljive, kada pčele i drugi polonatori nisu više prisutni u zasadu.

RC Šabac nastavlja sa praćenjem fenofaza razvoja šljive i prisustva šljivinih osa u voćnjacima i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Primena insekticida u fazama cvetanja je zabranjena!

Proizvodnja mladog krompira u zaštićenom prostoru

Na području RC Šabac, usevi ranih sorti krompira koji se gaje u zaštićenom prostoru, nalaze se u različitim fazama razvoja u zavisnosti od vremena setve: tri i više listova na glavnoj stabljici do 30% biljaka zatvara redove (BBCH 13-33).

   

BBCH 13               BBCH 33

Vizuelnim pregledom useva mladog krompira na lokalitetima Vukošić, Zablaće, Cerovac i Lojanice uočena su oštećenja na nadzemnim delovima biljke koja su nastala kao posledica niskih temperatura u predhodnom periodu. Na pojedinim mestima je došlo i do potpunog izmrzavanja tek poniklih biljaka, pa je usledila ponovna setva.

 

oštećenja od mraza 

Nadzemna lisna masa može da podnese temperature od -1°C do -1,5 °C u kratkom vremenskom periodu, a temperture koje su niže od -2°C u dužem vremenskom periodu mogu da izazovu oštećenja na biljkama. Na automatskoj meteorološkoj stanici koja je postavljena na otvorenom prostoru i koja je najbliža pregledanim lokalitetima zabeležene su minimalne temperature  od - 8°C.

Proizvodnju mladog krompira treba bazirati na preventivnim merama koje podrazumevaju korišćenje zdravog bezvirusnog sadnog materijala i poštovanje plodoreda. Pošto je proizvodnja mladog krompira profitabilna, veoma je važno izaći na tržište što ranije. Zato se sa setvom u zaštićenom prostoru kreće u trećoj dekadi januara.  Na temperaturama od  7°C do 10 °C, nicanje traje oko 30 do 35 dana. Tada treba sprovesti i prvo zagrtanje, kao i sledeće kada su biljke od 5 do 10 cm visine. Kod proizvodnje ranog kropmira redovna agrotehnička mera je i navodnjavanje. Biljke u vreme nicanja imaju male zahteve za vodom, ali u vreme formiranja nadzemne mase zalivne norme se kreću od 30 do 40 mm. U cilju zaštite poniklih biljaka od mrazeva koriste se agrotekstilne folije za prekrivanje useva.

Hemijske mere zaštite kod proizvodnje mladog krompira se ne preporučuju.

Plamenjača salate (Bremia lactuce)

Na području delovanja RC Šabac, na lokalitetima Mrđenovac, Miokus, Kujavica i Dragojevac je najveća zastupljenost proizvodnje salate u zaštićenom prostoru. Vizuelnim pregledima salate, u pojedinim plastenicima,  je registrovana  pojava plamenjače  (Bremia lactuce) kao i oštećenja od  malog sivog puža golaća (Deroceras reticulatum).

Tipični simptom plamenjače je pojava beličaste prevlake na donjoj strani lista. Kao ekonomski najznačajnija bolest na salati, može da utiče na smanjenje prinosa.

Kod proizvodnje salate važan faktor je izbor sorti koje su otporne na ovo oboljenje, kao i dezinfekcija  zemljišta, da bi se smanjio rizik od prisustva bolesti u zaostalom biljnom materijalu.  U plastenicima treba obezbediti dobro provetravanje i regulaciju temperature, da bi se izbegla kondezacija koja nastaje usled visoke relativne vlažnosti vazduha pod folijom. Takođe, treba regulisati prihranu sa azotnim đubrivima i primenjivati plodored u trajanju od 2 do 3 godine. Sadnju salate treba izbegavati na terenima gde se dugo zadržava magla i obezbediti da razmak u redu i između redova bude veći, što omogućava bolje provetravanje. Sve ove nepesticidne mere treba da budu osnova u svakoj proizvodnji u zaštićenom prostoru, pa tek onda upotreba registrovanih fungicida. Prilikom upotrebe fungicida treba voditi računa o karenci.

U cilju suzbijanja puževa golaća preporuka je upotreba Pužomor peleta (Fe fosfat) u količini 5g peleta po m2, u večernjim satima ili pred kišu, kada su oni i najaktivniji.

Nega rasada lubenica u zaštićenom prostoru

Na području RC Šabac, u selima  koja se tradicionalno bave proizvodnjom bostana, u toku je proizvodnja rasada lubenica.

Za uspešnu proizvodnju rasada potrebno je obezbediti sertifikovano seme, sterilan zemljišni supstrat, dezinfikovane kontejnere, optimalnu dubinu setve od 1,5-2 cm i  temperaturne uslove za postizanje klijanja i nicanja, a to su dnevne temperature od 18-23 °C i  noćne temperature od 12-18 °C.

Obično se na našem terenu radi istovremena setva lubenice i tikve radi kasnijeg kalemljenja, koje se obavlja nakon nicanja rasada u fazi kotiledonih listića. Kalem lubenice se umeće u rascep podloge i to spojeno mesto se steže plastičnom spojnicom ili štipaljkom i nakon sedam dana obrazuje se kalus.

Prednost gajenja kalemnjenog rasada lubenica je u tome što se može gajiti u monokulturi više godina na istom mestu, postiže se veći prinos, lubenice su krupnije i ranije sazrevaju  i imaju  veću otpornost na niske temperature i bolesti kao što su gljive prouzrokovači fuzarioznog uvenuća lubenica (Fusarium oxysporum f.sp.niveum) i uvenuća biljaka (Verticillium albo-atrum).

Da bi se sprečilo poleganje rasada koje prouzrokuje gljiva Pythium spp, pored  redovnog provetravanja plastenika i  održavanja temperature, preporuka je i zalivanje rasada sa fungicidom Previcur energy (a.m.  propamokarb-hidrohlorid + fosetil-aluminijum) u dozi primene od 3 ml u 2 l vode po m² i to neposredno nakon setve i 10 do 14 dana nakon toga.

Piljenje larvi obične kruškine buve

Na području delovanja RC Šabac zasadi kruške se, u zavisnosti od sorte i lokaliteta, nalaze u fazi od kraj bubrenja lisnih pupoljaka do početak pucanja pupoljaka  (BBCH 03-07).

Vizuelnim pregledom krušaka registrovano je prisustvo imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri)  u indeksu napada 3,3, položena  jaja u indeksu napada 17,5 i larvi (L1-L3) u indeksu napada 1,66.

 

   

jaja                        imago i larva

RC Šabac, nastavlja  sa praćenjem obične kruškine buve i na vreme će signaliziraće momenat za primenu mera zaštite.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Šabac, usevi ozime pšenice se nalaze u različitim  fazama bokorenja: od šesto do osmo sekundarno stablo vidljivo (BBCH 26-28)

 

faza razvoja

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici na 9% do 17% biljaka i simptoma pepelnice žita (Erysiphe graminis)  na 0% do 3% biljaka.

 

siva pegavost lista pšenice 

Rezultati vizuelnih pregleda prikazani su u tabeli:

Lokalitet

Faza razvoja

(BBCH skala)

% biljka sa simptomima sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici)

% biljka sa simptomima pepelnice žita (Erysiphae gramminis)

Slepčević

BBCH 28

17

2

Tabanović

BBCH 27

9

0

Varna

BBCH 28

13

3

 

Tokom vizuelnih pregleda useva ozime pšenice registrovano je prisustvo lisnih vaši  (Aphididae) u veoma niskim brojnostima.

Na pojedinim parcelama registruje se i dalje visoka aktivnost glodara.

 

aktivne rupe od glodara

Preporuka proizvođačima ja pregled parcela pod pšenicom u cilju utvrđivanja aktivnih rupa od glodara. Ukoliko se registruje više od 10 aktivnih  rupa od glodara po hektaru, preporučuje se njihovo suzbijanje primenom registrovanih rodenticida.

RC Šabac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Mere nege u zasadima jagoda

Na području delovanja RC Šabac zasadi jagoda se nalaze u fazi razvoja pupoljaka (BBCH 00-03).

Na mnogim parcelama je u toku uklanjanje starog lišća, koje se vrši najčešće u toku marta meseca i pre kretanja vegetacije. 

  

zasad pre šišanja i skidanja krunica 

  

nakon skidanja lišća i redukcije krunica 

 

Skidaju se svi prezimeli  listovi, kako suvi tako i sveži, ali se pazi da centralni pupoljak ostane neoštećen. Staro lišće je potrebno izneti iz zasada i spaliti. Ova  mera se radi ručno na manjim parcelama, a na većim se koriste trimeri ili kose.

U ovom periodu obavlja se i rezidba bočnih prirasta (krunica) ili glava koje se pojavljuju u većem broju u drugoj i trećoj godini gajenja jagode. Potrebno je ostaviti 3-4 krunice koje su najbolje razvijene. Ovom merom se sprečava razvoj prevelikog broja slabo diferenciranih cvasti, koje daju sitnije plodove.

Kada se rezidba završi preporuka je da se izvrši  dezinfekcija jagoda sa preparatima na bazi bakra.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima