Skip to main content

Šabac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Usevi ili zasadi
There are no items in this list.
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Šabac
Pojava fuzarioze na klasovima pšenice

Na području delovanja RC Šabac,  ozima pšenica se nalazi u fenofazi razvoja ploda, od srednja mlečna zrelost: zrno mlečno, zrna dostižu krajnju veličinu, još uvek zelena do kasna mlečna zrelost (BBCH 75-77).

Vizuelnim pregledom useva na lokalitetima Tabanović i Slepčević, registrovano je prisustvo simptoma šturosti klasa pšenice (Fusarium graminearum) na  od 2 do 6% klasova. Procenat zaražene površine klasa kreće se od 11 do 22%.

  

velika slika                            velika slika

Do infekcije ovim patogenom dolazi u fazama cvetanja uz prisustvo padavina ili visoke vlažnosti.

Simptomi se registruju u vidu belih klasova sa šturim zrnima, a na klasovima se formira crvenkasta prevlaka od micelije gljive. Zaražena  zrna imaju manju hektolitarsku težinu i manji kvalitet. Poseban značaj ove gljive ogleda se u sposobnosti sinteze mikotoksina (deoksinivalenol-DON) koji su opasni po zdravlje ljudi i životinja.

Fuzariozno uvenuće lubenice (Fusarium oxysporum f.sp.niveum)

Na području RC Šabac, na lokalitetima  Slepčević, Dobrić, usevi lubenica se nalaze u različitim  fazama  od cvetanja do razvoja ploda, prvi plod na glavnom stablu dostigao tipičnu veličinu ( BBCH 64-71).

Vizuelnim pregledom useva lubenice na otvorenom uočeni su simptomi koji upućuju na fuzariozno uvenuće lubenice (Fusarium oxysporum f.sp.niveum).

 

velika slika                 velika slika 

Lubenice su rasađene na parceli gde je i predhodne godine bio bostan, a nije primenjeno kalemljenje na tikvu (Lagenaria vulgaris) kao jedna od mera otpornosti na ovu bolest. Do pojave simptoma obično dolazi posle hladnog i kišovitog vremena, jer se parazit održava u zemljištu na zaraženim biljnim ostacima u vidu micelije i  hlamidospora. 

Kod zaraženih biljaka koje su počele da venu uočava se nekroza korenskih dlačica koja kasnije zahvata ceo koren i sprovodno tkivo. Najosetljivija faza lubenice je vreme formiranja plodova, pa ako se simptomi uoče do zametanja neće biti nikakvog prinosa, ali ako se bolest pojavi kasnije plodovi prinudno sazrevaju, ostaju sitni i nemaju nikakvu tržišnu vrednost.

Osnovna mera borbe protiv ovog patogena je gajenje genetički otpornih hibrida lubenice i višegodišnji plodored, koji podrazumeva sadnju lubenica na istoj površini tek nakon 6 godina. Danas se najviše primenjuje metoda kontrole patogena kalemljenjem osetljivih sorti na otpornu podlogu tikvu ili nategu.

Oštećenja od žičara (Elateridae) na kukuruzu

Na području delovanja RC Šabac, na dan 8.6.2020, vizuelnim pregledima useva kukuruza registrovana je faza razvijeno 9 i više listova (BBCH 19).

 

Obilaskom terena, na lokalitetima Duvanište, Skrađani i Zminjak, ustanovljana su oštećenja od žičara (Elateridae) na do 5% parcela. Na takvim parcelama registrovano je od 10 do 15% napadnutih biljaka.

 

 

velika slika               velika slika

 

Na napadnutim parcelama je primećeno da usev ima proređen sklop, dolazi do sušenja i nekroze vršnog lista i biljke zaostaju u porastu.

Do povećanja brojnosti žičara dolazi usled redukovane obrade zemljišta u poslednjih nekoliko godina, kao i na parcelama gde su predusevi bili lucerka i strna žita.

 

 

oštećenja                oštećenja

Žičari imaju višegodišnje razviće i pričinjavaju značajne štete na gajenim biljkama, među kojima su najugroženije okopavine. Najveće štete pričinjavaju larve druge i treće godine starosti podgrizanjem korena i pregrizanjem mladih biljaka na vratu korena. Kod žičara postoji vertikalno kretanje u zemlji u zavisnosti od temperature i vlažnosti.

 

Larve žičara vole hladnije i vlažnije zemljište, pa je jedna od mera za smanjenje štete od žičara i obavljanje setve u dovoljno zagrejano zemljište što omogućava brže nicanje i razvijenje biljaka. Ukoliko se setva vrši u hladnije zemljište i ukoliko seme nije zaštićeno insekticidom postiji veći rizik od nastanka šteta. Kada se registruju štete od žičara ništa se ne može učiniti, jer je šteta već nastala kroz proređenje sklopa biljaka, a u uslovima povoljnim za njihov razvoj može doći do velikih šteta koje iziskuju presejavanje useva.

 

Metode borbe protiv larvi žičara zavise od njihove brojnosti, koja se može utvrditi uzimanjem uzoraka zemljišta pre setve. Ukoliko je brojnost 1-2 larve po m2, potrebno je izvršiti zaštitu semena hemijskim sredstvima, nanošenjem insekticida na seme pre setve. Međutim, ukoliko je brojnost veća, treba obaviti polaganje granula insekticida u zemljište  prilikom setve ili uraditi inkorporaciju  sa registrovanim insekticidima.

Početak polaganja jaja kukuruznog plamenca

Na području delovanja RC Šabac  usevi kukuruza se nalaze u fenofazi razvijeno 9 i više listova (BBCH 19). Vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovana su sveže položena jajna legla kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 2% biljaka.

 

faza razvoja                            položena jaja k.plamenca

 RC Šabac  nastavlja sa praćenjem ove štetočine i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Pojava Scaphoideus titanus

Vinova loza se na terenu RC Šabac, u zavisnosti od  sorte vinove loze, nalazi u fenofazi 80% cvetnih kapica otpalo do kraj cvetanja (BBCH 68-69).

Vizuelnim pregledom zasada (lokalitet Bela Reka), uočeno je prisustvo prvih larvenih stupnjeva cikade Scaphoideus titanus koja je vektor fitoplazme Flavescens doree koja prouzrokuje oboljenje zlatasto žutilo vinove loze.

 

larva Scaphoideus titanus

Trenutni stupnjevi cikade koji su prisutni u vinogradima nisu infektivni, pa se sada hemijski tretman ne preporučuje.

RC Šabac nastavlja sa praćenjem dalje aktivnosti štetočine i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Oštećenja od višnjinog surlaša (Rhynchites auratus)

Vizuelnim pregledom zasada višnje na lokalitetu Majur, uočena su oštećenja od višnjinog surlaša (Rhynchites auratus) na  plodovima. Prisustvo ove štetočine registrovano je samo u pojedinačnim zasadima u kojima je i prethodnih godina bila prisutna ova štetočina.

Višnjin surlaš je insekt koji  pored višnje napada i šljivu i glog. Štete pričinjavaju i odrasle jedinke i larve oštećujući plodove.

Višnjin surlaš ima jednu do dve generacije godišnje. Prezimljava kao odrasla larva ili polno nezrela odrasla jedinka u zemljištu. Na proleće odrasle jedinke izlaze sa mesta prezimljavanja i počinju da se hrane, najpre cvetnim, a zatim i lisnim pupoljcima. Tokom maja dolazi do kopulacije i polaganja jaja koje traje sve do kraja juna. Ženke oštećuju plodove praveći rupice u njima kako bi položile jaja. Kada se ispile, larve se ubušuju u plodove i u košticu čijim se sadržajem hrane. Larve kroz isti otvor izlaze iz koštice i ploda i odlaze u zemljište u kojem prave jamice za prezimljavanje. Jedan deo populacije se ulutkava i preobražava u imaga, a drugi deo prezimljava kao odrasla larva.

U mere suzbijanja ove štetočine spadaju hemijsko tretiranje odraslih jedinki u toku ishrane nakon prezimljavanja, a pre polaganja jaja u plodove. Jedna od mera je i obrada zemljišta freziranjem i oranjem tokom zimskog perioda, kao i tretiranje zemljišta insekticidima oko stabala, kako bi se suzbile prezimljujuće jedinke.

S obzirom na nizak intenzitet napada ove štetočine, hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora)

Na području delovanja RC Šabac, lokalitett Majur, zasadi kruške se nalaze u fenofazi razvoja ploda, drugo otpadanje plodova do faze plodovi dostigli 40 mm prečnika (BBCH 72-74).

Pregledom zasada  kruške registrovani su simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

 

 
 

Na plodovima se uočava pojava mrke do crne boje. Listovi su takođe crne boje, suše se i ostaju na lastarima, ne otpadaju. Oboleli mladari sa osušenim listovima izgledaju kao zahvaćeni plamenom.

Proizvođačima jabučastog voća se preporučuje pregled zasada i mehaničko uklanjanje zaraženih biljnih delova uz dezinfekciju alata. Zaražene biljne delove treba iseći tako da se zahvati 30-40 cm naizgled zdravog biljnog materijala. Potrebna je i dezinfekcija preseka i povreda nastalih prilikom odstranjivanja obolelih delova voćaka, jer oni predstavljaju otvore za prodor bakterije u biljno tkivo i omogućavaju nastajanje novih infekcija. Za tu svrhu mogu se koristiti preparati na bazi bakra (3%). Nakon rezidbe uklonjene zaražene biljne delove treba izneti iz voćnjaka i spaliti.

Uklanjanje obolelih biljnih delova treba vrši po mirnom i suvom vremenu.

Šljivine ose

Na području delovanja RC Šabac, šljive se nalaze u fenofazi  od početka cvetanja (oko 10% cvetova otvoreno) do punog cvetanja (BBCH 65).

Na lepljivim klopkama postavljenim u zasadu šljive registruju se ulovi imaga crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava).

 

lepljiva ploča sa šljivinim osama

Suzbijanje ovih štetočina sprovodi se u fazi precvetavanja šljive, kada pčele i drugi polonatori nisu više prisutni u zasadu.

RC Šabac nastavlja sa praćenjem fenofaza razvoja šljive i prisustva šljivinih osa u voćnjacima i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Mere kontrole rutave bube u jagodama

Na području delovanja RC Šabac, u zasadima jagoda, registrovana je pojava rutave bube (Tropinota hirta) u manjoj brojnosti. U narednom periodu se očekuje povećanje aktivnosti ove štetočine.

 

rutava buba 

 

lovna posuda

Ova polifagna štetočina oštećuje cvetove, hraneći se prašnicima, tučkom i kruničnim listićima. U početku se hrane na cvetovima korovskog bilja, a potom odlaze na cvetove raznih voćnih vrsta. Rutava buba je odličan letač. Tokom dana najaktivnija je u periodu od 10 – 16 časova.

U cilju kontrole i suzbijanja rutave bube hemijske mere zaštite nisu moguće zbog prisustva pčela i drugih polinatora u zasadima, pa su opravdane samo mehaničke mere zaštite.

Preporučuje se postavljanje lovnih posuda bele ili plave boje sa vodom uz dodatak mirisnog atraktanta (anis, cimet, negro bombone, voćni sirup) u cilju masovnog izlovljavanja ove štetočine.
Posude treba postaviti u što većem broju po obodu parcele, a manji broj rasporediti unutar parcele. U voćnjacima ne treba suzbijati korove koji cvetaju u prvom redu maslačak, u cilju smanjenja aktivnosti ove štetočine na cvetovima voća.
Prisustvo repičinog sjajnika u usevima uljane repice

Vizuelnim pregledom useva uljane repice na teritoriji RC Šabac ustanovljeno je da se usevi nalaze u fazi od vidljivo osam sekundarnih  stabala do pojave cvetnih pupoljaka, koji su još zatvoreni lišćem (BBCH 28-50).

Pregledom biljaka registrovano je prisustvo repičinog sjajnika (Meligaethes aeneus)  na 2% biljaka.

 

imago repič.sjajnika

Štete pričinjavaju odrasle jedinke repičinog sjajnika, koje izgrizaju cvetne pupoljke pa može doći do smanjenja prinosa.

RC Šabac prati aktivnost repičinog sjajnika i kad brojnost dostigne prag štetnosti, signaliziraćemo kada je vreme za hemijski tretman.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima