Skip to main content

Šabac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Usevi ili zasadi
There are no items in this list.
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Šabac
Zdravstveno stanje merkantilnog kukuruza pred berbu

Na području rada RC Šabac izvršen je zdravstveni pregled merkantilnog kukuruza pred berbu. Vizuelni pregledom klipova kukuruza obuhvaćeno je 20 različitih hibrida rane i kasne grupe zrenja na lokalitetima: Štitar, Slepčević, Tabanović, Mačvanski Pričinović, Duvanište, Lipolist, Mrđenovac, Mišar, Orašac, Maovi, Ševarice, Uzveće, Jelenča, Drenovac i Mačvanski Belotić.

Rezultati vizuelnih pregleda su:

-         oštećenja od insekata (Helicoverpa armigera - pamukova sovica i Ostrinia nubilalis - kukuruzni plamenac) na 10% do 38% klipova,

-         oštećenja od gljiva iz roda Fusarium na 1% do 10% klipova,

-         oštećenja od gljiva iz roda Aspergillus  na 1% do 3% klipova,

-         oštećenja od gljiva iz roda Cladosporium  na 1% do 3% klipova,

-         kombinovana oštećenja insekti i gljive iz roda Fusarium na 1% do 11% klipova,

-         kombinovana oštećenja insekti i gljive iz roda Penicillium  na 1% do 2% klipova,

-         kombinovana oštećenja insekti i gljive iz roda Cladosporium  na 1% do 6% klipova,

-         kombinovana oštećenja insekti i gljive iz rodova Fusarium i Penicillium na 1% do 2% klipova.

Oštećenje na klipu od gljiva iz roda Fusarium

Kombinovana oštećena na klipu od insekata i gljiva iz roda Fusarium

Kombinovana oštećenja

Bela rđa rena (Albugo candida)

Albugo candida prouzrokovač bele rđe se javlja na biljkama iz porodice krstašica. Kod nas se javlja na kupusu, karfiolu, kelju, renu i rotkvici, ali ne nanosi veće ekonomske štete osim u semenskoj proizvodnji. S obzirom da se na teritoriji RC Šabac povećava broj parcela na kojima se sadi ren, tako se i ova bolest sve češće javlja. Za sada se prisustvo simptoma bele rđe u usevu rena registruje na malom broju parcela i to na onima koje se intenzivno zalivaju, u niskom intenzitetu napada.

 

  

Velika slika                          Velika slika

 

Ova gljiva se razvija na svim nadzemnim delovima biljke:  na listu, mladom stablu i cvetnim delovima. Na zaraženim biljnim delovima se, pojedinačno ili u grupama, javljaju simptomi u vidu plikova ili pustula. Pustule se razvijaju ispod epidermisa i usled formiranja sporangija dolazi do potiskivanja epidermisa i do njegovog ispupčavanja. Usled pritiska konidija u sorusu, epidermis puca i dolazi do oslobađanja bele prašne mase sačinjene od spora ove gljive, zbog čega je bolest dobila naziv “bela rđa“.

 

Najveće štete nastaju na semenskom usevu, naročito ukoliko dođe do sistemične zaraze cvetne drške i ostalih delova cveta. Cvetna drška se uvija, deformiše i hipertrofira. Usled prisustva bolesti na zaraženim cvastima cvetovi ostaju sterili, a ukoliko dođe do formiranja zrna ona su štura. Na napadnutim cvetnim delovima vidljivi su beli sorusi.

 

Na renu, simptomi bolesti javljaju se na kruni, rozeti, korenu i listu. Ako se infekcija javi rano, zahvata i izdanke, sistemično se širi, pa se javljaju pustule na svim nadzemnim delovima. Usled velikog broja pustula na listovima dolazi do njihovog sušenja.

 

Bela rđa je obligatni parazit. U prirodi, ova gljiva se održava u obliku oospora ili kao micelija u živim biljnim delovima, na renu i korovskoj biljci hoću-neću (Capsella bursa-pastoris). Razvoju i širenju ove bolesti više pogoduju vlažno i hladno, nego suvo i toplo vreme.

 

U cilju suzbijanja ovog patogena veoma su važne preventivne mere koje podrazumevaju zaoravanje zaraženih biljnih ostataka, suzbijanje korova domaćina ove gljive (hoću-neću - Capsella bursa-pastoris), višegodišnji plodored, izbegavanje sadnje rena u blizini kupusa, uništavanje lisne mase rena pre vađenja korena, potapanje reznica rena vodu na 44 ֯C u trajanju od 10 minuta. U slučaju pojave simptoma bele rđe na listovima, prema standardu Evropske organizacije za zaštitu bilja (EPPO) PP 2/7(1)  u cilju zaštite lisne mase, mogu se primeniti hemijske mere zaštite nekim od fungicida na bazi aktivne materije metalaksil.

Antraknoza plodova lubenica (Colletotrichum lagenarium)

Vizuelnim pregledima useva lubenica, na pojedinim parcelama, na lokalitetima Slepčević, Duvanište i Dobrić, registrovano je prisustvo simptoma antraknoze lubenice (Colletorichum lagenarium) na pojedinačnim plodovima.

  

antraknoza ploda     antraknoza lista

Antraknoze lubenice je bolest koja se javlja svake godine, pogotovo u godinama sa dosta padavina. Osim na lubenicama i dinjama ova bolest se javlja i na krastavcima, tikvama i na samoniklom bilju.

Simptomi antraknoze se ispoljavaju na svim nadzemnim delovima biljaka, na lišću, vrežama i plodu. Na listovima se prvi simptomi pojavljuju na najstarijem lišću pri osnovi vreža, gde se pojavljuju okrugle do uglaste mrke pege sa hlorotičnim oreolom. U okviru tih pega tkivo puca i ispada. U slučaju jače zaraze, antraknoza zahvata i vreže na kojima se uočavaju ovalne pege dužine od 1 do 5 cm, a kasnije dolazi i do sušenja i vreža i lišća. Na plodovima se javljaju rane u okviru kojih se uočavaju udubljenja dubine do 2cm. Kroz ove rane prodiru i drugi štetni organizmi koji prouzrokuju potpuno truljenje ploda.

Gljiva prezimljava na semenu i u zaraženim biljnim ostacima. Razvoju patogena pogoduje toplo i kišovito vreme. U polju se gljiva prenosi kišnim kapima, insektima, vetrom i radnicima koji rade u polju. Konidije klijaju pri temperaturama od 4 do 36  ֯C, pri vlažnosti vazduha od 60 do 100%.

Najvažnije mere kontrole ove bolesti su: gajenje otpornih sorti lubenica, dezinfekcija semena i plodored u trajanju od 4 do 5 godina. U toku vegetacije hemijske mere zaštite sprovode se preventivno pred padavine nekim od fungicida na bazi aktivne materije mankozeb, kaptan i drugi.

Zelena (povrtna) stenica na paprici i paradajzu (Nezara viridula)

Na terenu RC Šabac vizuelnim pregledom useva paprika i paradajza registrovano je prisustvo zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula)  na do 35% biljaka. Najveće brojnosti registrovane su u usevima na okućnicama i baštama.

 

Imago i larve zelene stenice na listovima i plodovima paprike i paradajza

 

 

 

Zelena stenica je polifagna vrsta. U poslednjih nekoliko godina u našim proizvodnim uslovima redovno se registruje u usevima paprike, paradajza, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze. Štete prave larve i imago koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na napadnutim plodovima paprike u paradajza na mestima ishrane dolazi do diskolorizacije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.

 

Mere kontole ove štetočine su veoma teške. U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. Najbolju efikasnost u cilju njihovog suzbijanja pokazali su insekticidi iz grupe piretroida. Međutim, primenom insekticida iz grupe piretroida suzbijaju se i korisni organizmi. Suzbijanjem stenica samo hemijskim merama zaštite moguće je stvaranje rezistentnosti na primenjene insekticide. Primena insekticida u periodu zrenja plodova je veoma ograničena zbog često nemogućnosti poštovanja karence. Da bi se izbegli navedeni štetni efekti, moguće je suzbijanje stenica po ivičnim delovima parcela ili na mestima gde su stenice grupisane. Od aktivnih materija iz grupe piretroida mogu se koristiti cipermetrin ili deltametrin. Na manjim proizvodnim površinama, u cilju smanjenja njihove brojnosti a samim tim i šteta, moguće je ručno sakupljanje larvi i i maga.

Crna pegavost stabla soje (Diaporthe phaseolorum var. caulivora)

Na teritoriji RC Šabac  soja se nalazi u fazi razvoja ploda (BBCH 73-75).

Vizuelnim pregledom soje na lokalitetima Štitar, Drenovac i Uzveće, uočeni su simptomi koji  upućuju na crnu pegavost stabla soje ili rak stabla soje (Diaporthe phaseolorum var.caulivora). Soju napada nekoliko vrsta gljiva iz roda Diaporthe/Phomopsis i ova grupa spada u najznačajnije patogene soje.  Gljiva D. phaseolorum var. caulivora  se smatra najštetnijom, jer izaziva  uvenuće i sušenje biljaka u porastu.

 

sl.1                       sl.2

Simptomi ove bolesti se obično javljaju posle formiranja mahuna, kada se u usevu pojavljuju uginule biljke sa uvelim lišćem. Na nodusima stabla se pojavljuju crvenkastomrke izdužene pege koje kasnije postaju tamne do crne boje. Ove pege obuhvataju prstenasto stablo, te dolazi do uvenuća biljaka.

 

sl.3                            sl.4 

Parazit sa održava u zaraženim ostacima u obliku peritecija i semenu soje.

Vlažno vreme pogoduje razvoju ove bolesti. Nakon kišnog perioda askospore oslobođene iz peritecija se šire u prirodi vetrom ili kišnim kapima, zaražavaju lisku i lisnu dršku,odakle se gljiva spušta u prizemni deo stabla. Najosetljiviji  period je fenofaza od cvetanja do nalivanja zrna. 

Mere kontrole ove bolesti su: poštovanje plodoreda, zaoravanje žetvenih ostataka, setva  zdravog semena i gajenje otpornih sorti.

Trulež plodova u zasadima šljiva

Na području delovanja RC Šabac, šljive  se nalaze u različitim fazama sazrevanja ploda: od početak obojavanja ploda do plod zreo za branje (BBCH 81-87).

 

faza razvoja šljive

Vizuelnim pregledom zasada šljiva na lokalitetima Bela Reka, Grušić, i Dvorište, registrovana je pojava simptoma truleži plodova koštičavog voća  (Monilinia spp). 

 

simptomi truleži na plodu

Simptomi se javljaju na plodovima u vidu mrkih pega, na mestima povreda ili rana.  Na inficiranim plodovima dolazi do sporulacije gljive, plodovi omekšavaju. Kasnije se plodovi mumificiraju i suše, najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju.

Treba napomenuti da se trulež plodova širi i kasnije u transportu  plodova i prodaji.

Patogen prezimljava u mumificiranim plodovima koji se nalaze u krošnji ili na površini zemljišta, u rak-ranama u kori zaraženih grana.

Mere suzbijanja se sastoje od hemijskih i agrotehničkih mera.

Direktne hemijske mere se sprovode  u fazi cvetanja i u fazi sazrevanja plodova, ukoliko su povoljni uslovi za razvoj patogena, vodeći računa o karenci  i  primenom registrovanih fungicida. Indirektne mere borbe obuhvataju pravilnu zaštitu od insekata kao i uklanjanje gnezda osa  i stršljenova u blizini voćnjaka.

Agrotehničke mere predstavljaju adekvatan izbor terena za podizanje voćnjaka, provetravanje između redova tj. podizanje voćnjaka u pravcu duvanja dominantnih vetrova, pravilna gustina sadnje, uklanjanje i uništavanje mumificiranih plodova sa stabala kao i redovno održavanje krošnje rezidbom svake godine.

Pojava cikada u kukuruzu

Vizuelnim pregledom biljaka merkantilnog kukuruza na lokalitetu Slepčević i Duvanište,  registrovano je prisustvo cikada  Reptalus panzeri  i Metcalfa pruinosa. 

 

  

   imago R.panzeri     medni cvrčak

 

Reptalus panzeri  ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve koje se hrane na korenu pšenice. Odrasle jedinke se pojavljuju u junu mesecu i prelaze na kukuruz.

Pomenuta cikada je vektor fitoplazme koja prouzrokuje crvenilo kukuruza koje se redovno javlja na teritoriji rada RC Šabac.

Simptomi se ogledaju u pojavi crvenila na listovima, centralnom nervu i stablu kukuruza kao i deformacijama na klipu.

Ukoliko se posle kukuruza kao naredni usev poseje pšenica, larve neometano nastavljaju svoj razvoj na korenu pšenice.

Primena insekticida u borbi protiv ove štetočine se ne preporučuje, a kao glavno rešenje se predlaže izbegavanje dvopoljnog  plodoreda odnosno setva pšenice posle kukuruza.

 

Metcalfa pruinosa   je izraziti polifag koja svoje razviće može da završi na biljkama iz preko 50 familija. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u vidu jaja koja polaže u pupoljke ili u koru biljke domaćina.

Direktne štete pričinjavaju larve koje se ishranjuju sisajući sokove iz floema najmlađih biljnih delova. Indirektne štete su od većeg značaja, nastaju usled obilnog lučenja medne rose na koju se naseljavaju gljive čađavice. Prisustvo ove štetočine najlakše se uočava na osnovu belih voštanih tvorevina koje luče larve na  naličju listova raznih biljaka. Za sada, prisustvo ove štetočine u usevima merkantilnog kukuruza nije od velikog značaja.

Pojava ružinog gundelja u zasadu krušaka

Na području RC Šabac, na lokalitetu  Ševarice, vizuelnim pregledom zasada kruške, registrovano je prisustvo imaga ružinog gundelja Cetonia aurata.

 

 

imago ružinog gundelja

 

Ovi krupni insekti zlatno zelene boje napadaju plodove sa velikim sadržajem šećera. To su meki zreli plodovi poput ranih sorti krušaka, bresaka, smokava i dr. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost i podložni su napadu patogena.

Poslednje dve-tri godine je uočeno njihovo brojnije prisustvo na zrelim plodovima voća u odnosu na period pre toga.

 

Ukoliko se u vreme berbe plodova uoče ovi insekti, preporučuje se postavljanje lovnih mamaka sa čašama napunjenim mirisnim atraktantima (sokom u previranju, ostacima piva..). Lovne klopke treba postavljati na  svakih 15m u naizmeničnom rasporedu i vršiti njihovo pražnjenje 2 puta nedeljno. Insekti se mogu i ručno skupljati u najtoplijem delu dana, kada su i najaktivniji.

Hemijske mere zaštite se ne preporučuju!

Plamenjača soje

Na području delovanja  RC Šabac, u  usevima soje na lokalitetima Tabanović, Mačvanski Belotić i Uzveće,  uočeni su simptomi plamenjače soje (Peronospora manshurica). 

 

plamenjača na soji

Simptomi  plamenjače se uočavaju na licu lista u vidu žućkastih pega koje su oivičene hlorotičnim ivicama. Pege su vrlo sitne i razbacane po celoj površini listova. U povoljnim uslovima za razvoj bolesti dolazi do spajanja pega, nekroze tkiva koje puca, tako da se može javiti i šupljikavost. Sa naličja lista, na mestu pega, javljaju se sivkaste nakupine koje predstavljaju sporonosne organe gljive (konidiofore sa konidijama). 

Mere koje se preporučuju u borbi protiv ovog patogena  su:

- plodored u kojem soja dolazi svake 3. ili 4. godine,

- setva zdravog sjemena,

- duboko zaoravanje  žetvenih ostataka,

- setva otpornijih sorti.

 

U našim proizvodnim uslovima, ovaj patogen se ne smatra patogenom od velikog ekonomskog značaja i ne vrši se hemijska zaštita soje fungicidima.

Pojava fuzarioze na klasovima pšenice

Na području delovanja RC Šabac,  ozima pšenica se nalazi u fenofazi razvoja ploda, od srednja mlečna zrelost: zrno mlečno, zrna dostižu krajnju veličinu, još uvek zelena do kasna mlečna zrelost (BBCH 75-77).

Vizuelnim pregledom useva na lokalitetima Tabanović i Slepčević, registrovano je prisustvo simptoma šturosti klasa pšenice (Fusarium graminearum) na  od 2 do 6% klasova. Procenat zaražene površine klasa kreće se od 11 do 22%.

  

velika slika                            velika slika

Do infekcije ovim patogenom dolazi u fazama cvetanja uz prisustvo padavina ili visoke vlažnosti.

Simptomi se registruju u vidu belih klasova sa šturim zrnima, a na klasovima se formira crvenkasta prevlaka od micelije gljive. Zaražena  zrna imaju manju hektolitarsku težinu i manji kvalitet. Poseban značaj ove gljive ogleda se u sposobnosti sinteze mikotoksina (deoksinivalenol-DON) koji su opasni po zdravlje ljudi i životinja.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima