|
 | Bačka Topola | | Beograd | | Čačak | | Jagodina | | Kikinda | | Knjaževac | | Kosovska Mitrovica | | Kragujevac | | Kraljevo | | Kruševac | | Leskovac | | Loznica | | Mladenovac | | Negotin | | Niš | | Novi Pazar | | Novi Sad | | Pančevo | | Pirot | | Požarevac | | Prokuplje | | Ruma | | Senta | | Smederevo | | Sombor | | Sremska Mitrovica | | Subotica | | Šabac | | Užice | | Valjevo | | Vranje | | Vrbas | | Vršac | | Zaječar | | Zrenjanin | | Svi regioni |
|
|
|
|
|
  Created : 1.4.2021 (1) |
|
| Azijska voćna mušica | 1.4.2021 8:55 | Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) |
Na lovnim klopkama postavljenim u zasade koštičavog voća i vinove loze na terenu RC Sremska Mitrovica, beleže se prvi ulovi azijske voćne mušce (Drosophila suzukii).
legalica ženke
Monitoring azijske voćne mušice putem klopki RC Sremska Mitrovica je započeo 2015.godine. Prvi značajniji ulovi na našem terenu su registrovani 2018. godine, a prvi ulov te iste godine je registrovan sredinom jula. Naredne godine prvi ulovi su registrovani tek krajem avgusta, a prošle, 2020. godine početkom maja. Ovo je godina sa najranijim ulovom ove štetočine od početka monitoringa što nam sugeriše da je štetočina prilagođena našim klimatskim uslovima i da postoji rizik od nastanka šteta u ranostasnom voću, poput: trešnje, jagode, ranih bresaka na kojima predhodnih godina nisu uočene štete. Do sada, na našem terenu, najveće štete su registrovane u zasadima vinove loze s obzirom da je to kultura koja se najkasnije bere od biljaka domaćina ovoj štetočini.
Sada, kada je konstatovano prisustvo ove štetočine ovako rano u vegetaciji, preporuka je da se sprovedu sve raspoložive preventivne mere, pre svega higijensko – sanitarne mere u cilju sprečavanja intenzivne pojave azijske voćne mušice u voćnjaku:
-postavljanje klopki sa atraktantom u cilju masovnog izlovljavanja
-uništavanje korovske flore i šiblja (divlje kupine, zova, drenjine) u okolini voćnjka i vinograda čiji su plodovi potencijalni domaćini štetočini.
Klopke za ovu štetočinu se mogu napraviti od plastičnih flaša u koje se stavlja mirisni atraktant (crno vino i jabukovo sirće u istom odnosu i nekoliko kapi deterdženta za sudove) i postavljaju se na obodne redove pri rastojanju 1,5 m i u unutrašnjem delu voćnjaka ili vinograda pri rastojanju od 3-5 m.
Azijska voćna mušica, ima više generacija u toku godine a najveće štete nanosi kada su plodovi na početku zrenja, testerastom legalicom polaže jaja u mezokarp, tamo se pile larve i hrane se sadržajem ploda. Embrionalni razvoj traje različito u zavisnosti od temperature spoljašnje sredine.
RC Sremska Mitrovica će nastaviti sa praćenjem aktivnosti azijske voćne mušice i o ostalim merama kontrole kao i hemijskim merama suzbijanja će obavestiti proizvođače. | | Region: Sremska Mitrovica | | |
| Created : 16.7.2020 (1) |
|
| Pojava azijske voćne mušice | 16.7.2020 14:30 | Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) |
RC Ruma vrši monitoring prisustva azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) na 15 lokacija (opštine: Ruma, Irig, Inđija), pomoću lovnih klopki postavljenih u zasadima jagodičastog i koštičavog voća, kao i vinove loze.
Pri poslednjem nedeljnom pregledu sadržaja lovnih klopki (za period od 09.7. do 15.07.) registrovani su prvi ulovi imaga ove štetočine, i to na lokalitetima: Inđija (malina), Slankamenački Vinogradi (kupina i vinova loza), Maradik (višnja) i Rivica (vinova loza).
ženka i mužjak azijske voćne mušice (velika slika)
U lovnim klopkama na lokalitetima Ruma, Irig, Neradin, Krčedin, Novi Slankamen, i Ljukovo se za sada ne beleže ulovi ove štetočine. U narednim danima se očekuje njena pojava na celoj teritoriji RC Ruma.
Azijska voćna mušica može biti ozbiljan problem u proizvodnji jagodičastog, koštičavog voća i vinove loze. Ženke pomoću čvrste testeraste legalice polažu jaja u unutrašnjost zdravih plodova, čime se otvara put za infekciju različitim vrstama patogena. Razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja. Plodovi su najosetljiviji u vreme zrenja, tako da su trenutno najugroženije voćne vrste kod kojih je berba u toku ili se očekuje u narednom periodu.
U cilju kontrole populacije ove štetočine i smanjenja rizika od nastanka šteta sada je ključni momenat da se sprovedu sve raspoložive mere kontrole:
- masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta; klopke postavljati prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara;
- skraćivanje intervala berbe plodova u cilju što bržeg sklanjanja sa parcele;
- obavezno uklanjanje i uništavanje zaraženih, prezrelih i trulih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju 7 dana);
- higijena ivica parcela; uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika,…) koje može biti domaćin ovoj štetočini i predstavlja mesto njenog umnožavanja;
- kontrola ambalaže i druge opreme za berbu zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti transportom.
Hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja, pa su usmerene na suzbijanje odraslih jedinki.
Trenutno su najugroženiji zasadi kasnijih sorti bresaka u kojima se može primeniti insekticid Exirel (a.m. cijanotraniprol) u koncentraciji 0,075 % (karenca 7 dana), koji će ujedno delovati i na tripse i breskvinog smotavca.
Prilikom primene sredstava za zaštitu bilja obavezno treba voditi računa o karenci preparata!
Raspoložive mere kontrole treba sprovesti na području celog regiona. U protivnom, ne mogu se očekivati zadovoljavajući rezultati.
| | Region: Ruma | | |
| Created : 13.7.2020 (1) |
|
| Mere kontrole azijske voćne mušice | 13.7.2020 10:04 | Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) |
U okviru sistema PIS-a, monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) vrši se pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktantom i vizuelnim pregledom zrelih plodova voća. Na lovnim klopkama uhvaćeni su pojedinačni primerci odraslih jedinki u regionima Kraljeva, Smedereva, Mladenovca, Jagodine, Leskovca, Sremske Mitrovice i Subotice.
S obzirom na visok reproduktivni potencijal (jedna ženka položi u proseku 400 jaja) i kratak ciklus razvića (minimalan period razvića jedne generacije je 8 dana) veoma brzo može doći do drastičnog podizanja populacije. Preporuka je da se preduzmu sve raspoložive mere kako bi se smanjio rizik od nastanka šteta u zasadima jagodičastog i koštičavog voća i vinove loze:
1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Kao klopke se mogu koristiti plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za sudove. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki, na ivičnim delovima parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.
2. Uništavanje prezrelih plodova koji predstavljaju idealnu podlogu za razvoj ove štetočine. Zbog vlažnih uslova koji su obeležili značajan deo vegetacije došlo je do pojave truleži u zasadima koštičavog voća. Sve plodove koji su otpali kao i sve plodove sa simptomima truleži koji su još uvek na granama potrebno je uništiti. Predlaže se njihovo skupljanje i odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana. Na taj način sprečava se razvoj štetočine i pojava odraslih jedinki nove generacije.
3. Skraćivanje intervala berbe radi što bržeg sklanjanja zrelih plodova sa parcele
4. Uklanjanje divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ovoj štetočini sa ivica parcela
5. Krčenje napuštenih zasada koji predstavljaju idealno mesto za neometano umnožavanje ove veoma opasne štetočine.
Ženke azijske voćne mušice polažu jaja u zdrave plodove u fazi zrenja. Usled ishrane larvi, plodovi potpuno propadaju.
Na mestima gde ženka pravi zareze prilikom polaganja jaja otvara se put za infekcije različitim prouzrokovačima truleži. | | Region: Svi regioni | | |
| Created : 6.7.2020 (1) |
|
| Preporuke za kontrolu azijske voćne mušice | 6.7.2020 12:12 | Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) |
Na terenu RC Sremska Mitrovica, na lokalitetu Divoš, u zasadu trešnje, u klopkama na bazi mirisnog atraktanta (crno vino, jabukovo sirće) registrovani su prvi ulovi odraslih jedinki azijske voćne mušce (Drozophila suzukii).
Štetočina ima veći broj generacija u toku godine u zavisnosti od temperature i vlažnosti vazduha. Čitav životni ciklus se završava za jednu do dve nedelje. Važno je napomenuti da mužjaci D.suzukii na temperaturama iznad 30°C, postaju sterilni.
U toku životnog ciklusa ženka položi od 300 do 600 jaja, u proseku 60 jaja na dan.
Ženka karakterističnom testerastom legalicom, zaseca pokožicu zrelog ploda (najčeše traži plodove sa tankom pokožicom) i tu položi jaja. Ispiljene larve se hrane mezokarpom ploda, u jednom plodu se može naći veći broj larvi. Oštećeni plodovi su ulazna mesta za razvoj biljnih patogena, prouzrokovača truleži.
legalica ženke
Štetočina se nalazi na EPPO A2 karantinskoj listi.
Česte padavine i visoke vrednosti relativne vlažnosti vazduha u predhodnom periodu pogodovale su razvoju azijske voćne mušice na našem terenu.
U cilju rane detekcije i izlovljavanja, kao mere borbe, preporuka proizvođačima je postavljanje klopki sa atraktantom u zasade:
- koštičavog voća (breskva, trešnja, šljiva)
-vinove loze
-jagodičasto i bobičasto voće (remontantne sorte maline, kupina, borovnica, aronija, ribizla).
Klopke se postavljanju po sledećem rasporedu: na obodne delove parcele postaviti na svakih 2 do 3 m a u središnjim redovima na rastojanju od 5 m.
Pored izlovljavanja klopkama sa atraktantom, ostale mere borbe na našim prostorima su uglavnom higijensko-sanitarne mere:
-sakupljanje zrelih otpalih plodova u hermetički zatvorene posude koje se ne otvaraju 7 dana
- skraćivanje intervala berbe
-uništavanje divljih vrsta domaćina štetočine (divlja kupina,zova, divlja vinova loza) oko proizvodnih zasada
Hemijske mere borbe, daju slabiji rezultat, zbog biologije štetočine i vremena pojave (polaže jaja u poluzreli plod).
Od ugroženih voćnih vrsta, trenutno je na terenu RC Sremska Mitrovica u toku berba bresaka. Aktuelna je zaštita srednjeg i kasnog sortimenta od breskvinog smotavca i tripsa, a preporučeni insekticid (Exirel-a.m.cijanotraniliprol, u koncentraciji 0,075%) delovaće i na azijsku voćnu mušicu.
Pored toga, mogu se koristiti i preparati na bazi kalcijuma za ojačavanje pokožice ploda. Primena kalcijumovih preparata je pred početak obojavanja ploda. | | Region: Sremska Mitrovica | | |
| Created : 17.7.2019 (1) |
|
| Azijska voćna mušica | 17.7.2019 9:24 | Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) |
Na teritoriji rada RC Sremska Mitrovica, lokaliteti Divoš, Molovin, Erdevik, Grgurevci, Šuljam, Ljuba i Mačvanska Mitrovica, na lovnim klopkama, koje su postavljene u zasade vinove loze, maline i trešnje, registruju se ulovi imaga azijske voćne mušice (Drosophila suzukii).
Azijska voćna mušica je polifagna štetočina koja napada veliki broj biljaka. Ženke ove štetočine, svojom čvrstom testerastom legalicom, polažu jaja u zrele plodove. Takvi plodovi podložni su napadu različitih patogena, a razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.
U ovom momentu, preporučuju se sve raspoložive mere kontrole radi sprečavanja podizanja populacije i mogućnosti nastanka šteta u zasadima malina, kupina, borovnica, bresaka, šljiva i vinove loze.
Mere kontrole:
· postavljanje klopki sa atraktantom (mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 i par kapi deterženta za sudove). Klopke se postavljaju u zasade na rastojanju 2-3 m na rubnim delovima parcele i oko 5m u unutrašnjem delu parcele
· skratiti interval berbe plodova
· uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržavati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi
· krčenje uvratina i kanala koji se nalaze pored parcele, a na kojima se nalaze samonikle biljke koje mogu biti domaćini ovoj štetočini (divlja kupina, zova, dženarika i dr.)
Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate. | | Region: Sremska Mitrovica | | |
|
|
|
|
|