|
| Bačka Topola | | Beograd | | Čačak | | Jagodina | | Kikinda | | Knjaževac | | Kosovska Mitrovica | | Kragujevac | | Kraljevo | | Kruševac | | Leskovac | | Loznica | | Mladenovac | | Negotin | | Niš | | Novi Pazar | | Novi Sad | | Pančevo | | Pirot | | Požarevac | | Prokuplje | | Ruma | | Senta | | Smederevo | | Sombor | | Sremska Mitrovica | | Subotica | | Šabac | | Užice | | Valjevo | | Vranje | | Vrbas | | Vršac | | Zaječar | | Zrenjanin | | Svi regioni |
|
|
|
|
|
  Created : 2.2.2024 (3) |
|
| Nega zasada u periodu zimskog mirovanja | 2.2.2024 12:21 | Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii); Poljski miš (apodemus sylvaticus); Poljska voluharica (microtus arvalis) |
Na području delovanja RC Knjaževac zasadi koštičavog (šljiva, višnja) i jabučastog voća (jabuka, dunja) se nalaze u fazi mirovanja vegetacije (BBCH 00).
U toku je zimska rezidba voća. Ovo je obavezna i osnovna sanitarna mera i ima za cilj da reguliše odnos vegetativne mase i roda. Takođe i da smanji infektivni potencijal mnogih patogena i olakša zaštitu u predstojećoj vegetaciji. Prilikom rezidbe potrebno je odstraniti i van zasada uništiti sve obolele biljne delove, suve grane i mumificirane plodove.
Posebno je bitno da se pravilno odstrane zaražene grane sa bakterioznom plamenjačom jabučastog voća, Erwinia amylovora. Zaražene grane treba odrezati 20 do 40 cm ispod zaraženog dela, u zavisnosti od debljine grane i starosti biljke.
Kod orezivanja većih grana, trebalo bi rane premazati kalemarskim voskom. Alate za orezivanje posle svakog reza treba dezinfkovati varikinom ili kalijum – permanganatom ili rastvorom 96% alkohola.
Takođe, poželjno je sastrugati i skinutu koru sa mahovinom i lišajevima.
Preporuka je i da se u zasadima, gde je moguće, primeni sakupljanje i spaljivanje opalog lišća, ili ga tretirati sa 5% rastvorom uree kako bi se ubrzala njegova razgradnja i time suzbili patogeni u lišću.
Preporuka je da se pregledaju zasadi na prisustvo glodara. I ukoliko se dostigne prag štetnosti za poljsku voluharicu (Microtis alvaris) 10-500 aktivnih rupa po ha i/ili za poljskog miša (Apodemus spp.) 10-50 aktivnih rupa po ha, preporučuje se primena rodenticida u vidu gotovih mamaka.
Prilikom primene rodenticida, rupe obavezno treba zatrpati, da ne bi došlo do trovanja divljači. | | Region: Knjaževac | | |
|
| Zimska rezidba u zasadima voća | 2.2.2024 9:30 | Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Čađava krastavost plodova kruške (venturia pirina); Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans) |
Na područiju delovanja RC Kraljevo, zasadi jabučastih i koštičavih voćnih vrsta se nalaze u fazi mirovanja vegetacije (BBCH 00).
U toku je zimska rezibda voća. Ova mera ima za cilj održavanje pravilnog odnosa između vegetativne i generativne mase. Pravilnom rezidbom obezbeđuje se da biljka svake godine iznese dobar i kvalitetan rod.
šljiva
Proizvođačima se preporučuje da prilikom obavljanja ove mere uklone sve suve grane i obolele biljne delove, zatim uklone zaostale mumificirane plodove.
 
breskva jabuka
U zasadima, gde je to moguće, bilo bi dobro sakupiti i spaliti opalo lišće, ili tretirati ga sa 5% rastvorom uree kako bi se ubrzala razgradnja.
Uklonjene biljne delove treba izeti iz voćnjaka i uništiti. Na ovaj način se smanjuje infektivni potencijal prouzrokovača biljnih bolesti za predstojeću vegetaciju.
jabuka
Tokom rezidbre važno je dezinfikovati alat i pribor za rezidbu (varikina ili rastvor 96% alkohola i sl). | | Region: Kraljevo | | |
|
| Zimska rezidba voća | 2.2.2024 9:13 | Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus) |
Na području rada RC Kosovska Mitrovica zasadi jabučastog i koštičavog voća se nalaze u fazi mirovanja (BBCH 00).
Zimska rezidba je obavezna agrotehnička mera koja se obavlja tokom mirovanja vegetacije, a sve u cilju da se održi rodnost i kvalitet plodova, kao i da se smanji infektivni potencijal mnogih patogena u predstojećoj vegetaciji.
Proizvođačima se preporučuje da prilikom rezidbe odstrane sve sasušene grane, obolele biljne delove, zaostale mumificirane plodove, opale plodove i lišće. Prilikom odsecanja obolelih biljnih delova alat za orezivanje treba dezinfikovati (etanol, varikina, preparati na bazi hlora), posle svakog reza zaraženog tkiva kako bi se sprečilo prenošenje patogena alatom. Odsecanje obolelih biljnih delova treba vršiti na 30 cm od mesta zaraze prema zdravom tkivu.
Orezane biljne delove treba izneti iz voćnjaka i uništiti, i tako smanjiti infektivni potencijal gljivičnih i bakterijskih oboljenja za predstojeću vegetacionu sezonu.
Rezidbu treba vršiti po suvom i toplom vremenu. | | Region: Kosovska Mitrovica | | |
| Created : 1.2.2024 (2) |
|
| Zimska rezidba u zasadima koštičavih i jabučastih voćnih vrsta | 1.2.2024 13:14 | Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) |
Na području delovanja RC Negotin zasadi koštičavog voća (šljiva, breskva i trešnja) i jabučnjaci se nalaze u fazi mirovanja (BBCH 00).
U zasadima je u toku zimska rezibda voća. Ova važna pomotehnička mera se izvodi u cilju održavanja i podstizanja rodnosti i kvaliteta plodova voćaka.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da prilikom rezidbe odstrane sve obolele biljne delove, suve grane i grančice i mumificirane plodove, čime se smanjuje infektivni potencijal važnih prouzrokovača biljnih bolesti i to: moniloza koštičavog voća (Monilinia spp.), bakterioznog raka i izumiranje grana (Pseudomonas syringae), šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila), kovrdžavosti lišća breskve (Taphrina deformans), bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora), čađava pegavost lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis).
 
mumificiran plod jabuke mumificirani plodovi šljive i breskve
 
šljiva breskva
Preporuka proizvođačima je da se pri rezidbi pridržavaju sledećeg:
-biljne delove sa simptomima treba odstraniti predhodno dezinfikovanim alatom (alkohol, varikina, preparati na bazi hlora),
-odstranjene biljne delove izneti iz voćnjaka i spaliti,
-rezidbu obaviti pri suvom vremenu u cilju sprečavanja daljeg širenja patogena,
-ukoliko je moguće, trebalo bi sakupiti opalo lišće iz zasada ili ga tretirati sa 5% rastvorom uree, kako bi se ubrzao proces razgradnje opalog lišća. | | Region: Negotin | | |
|
| Značajne aktivnosti u zasadima jabučastog voća | 1.2.2024 8:34 | Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis); Jabukin smotavac (Cydia pomonella); Crveni voćni pauk (Panonychus ulmi) |
Na području delovanja RC Beograda/Mladenovca zasadi jabučastog voća su u fazi mirovanja vegetacije (BBCH 00).
Rezidbom jabučastog voća, koja je u toku, uklanjaju se sasušene grane, kao i grane sa prisutnim simptomima oboljenja bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).
Poželjno je, gde god je moguće, ukloniti sve mumuficirane plodove, opalo lišće, kao i sastrugane delove kore i sve ih izneti iz voćnjaka i uništiti jer predstavljaju infektivni potencijal u narednoj sezoni.
Veoma je važno da dezinfikujemo alate i pribor pre rezidbe, nekim sredstvom za dezinfekciju.
Ukoliko se u zasadima, naročito mladih, dostigne prag štetnosti za poljsku voluharicu (Microtis alvaris) 10-500 aktivnih rupa po ha i za poljskog miša (Apodemus spp.) 10-50 aktivnih rupa po ha, preporučuje se primena rodenticida u vidu gotovih mamaka.
Prilikom primene rodenticida, rupe treba zatrpati, da ne bi došlo do trovanja divljači.
slika
velikaslika | | Region: Beograd | | |
| Created : 30.1.2024 (1) |
|
| Zimska rezidba - važna mera u sprečavanju širenja štetnih organizama | 30.1.2024 14:02 | Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.) |
Na terenu RC Sremska Mitrovica, zasadi jabučastog i koštičavog voća se nalaze dominantno u fenofazi mirovanja vegetacije.
U toku je veoma važna pomotehnička mera - zimska rezidba voća.
Ovo je mera koja se izvodi u cilju postizanja i održavanja rodnosti i kvaliteta plodova voća. Odstranjuje se višak rodnih i nerodnih grančica i time reguliše rod i u narednim vegetacijama. Pravilnim rasporedom grana obezbeđuje se prozračnost krošnje, plodovi postižu lepšu boju i krupnoću, vrši se kvalitetnija diferencijacija pupoljaka u vegetaciji za narednu godinu.
Sa aspekta zaštite bilja u zimskoj rezidbi neophodno je odstraniti biljne delove na kojima su simptomi gljivičnih i bakterijskih bolesti. To su:
Grane sa zaostalim mumificiranim plodovima uglavnom koštičavog ali i jabučastog voća na kojima se održavaju površinske micelije patogena prouzrokovača monilioza ploda (Monilinia fructigena). Na površini ploda se formiraju sporodohije sa reproduktivnim organima gljive koje u toku naredne vegetacije nošene pčelama, vetrom, kišom preko povreda zaražavaju novoformirane plodove.
2. Na pojedinim stablima jasno se uočavaju grančice sa simptomima bakterioza na koštičavom (Pseudomonas syringe pv.syringe) a na jabučastim voćnim vrstama bakteriozna plamenjača jabučastog voća( Erwinia amylovora).
Biljne delove sa simptomima treba odstraniti predhodno dezinfikovanim alatom (makaze, testere).
Odstranjene biljne delove neophodno je izneti iz voćnjaka i spaliti.
U cilju sprečavanja raznošenja patogena treba naglasiti da je preporučljivo i rezidbu izvesti po suvom vremenu. | | Region: Sremska Mitrovica | | |
| Created : 24.11.2023 (1) |
|
| Jesenja zaštita jabučastog voća | 24.11.2023 8:26 | Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis); Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Poljska voluharica (microtus arvalis); Poljski miš (apodemus sylvaticus) |
Na području delovanja RC Subotica zasadi jabučastog voća (jabuka, dunja) se nalaze u fenofazi početka mirovanja: od lišće počinje da gubi boju, do oko 50% lišća opalo (BBCH 92-95).
U cilju smanjenja infektivnog potencijala prezimljujućih formi prouzrokovača gljivičnih i bakterioznih oboljenja: čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis), bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora), bakterioznog izumirannja voćaka (Pseudomonas spp.) i dr, proizvođačima se preporučuje sprovođenje jesenjeg tretmana voća sa nekim od registrovanih bakarnih preparata:
- a.m. Cu iz bakar-oksihlorida - Bakarni oksihlorid 50 u koncentraciji 0,75% (jabuka) ili
- a.m Cu iz bakar-oksihlorida - Cuprablau Z 35 WP u količini 3 kg/ha (jabuka, dunja) ili
- a.m. Cu iz bakar-oksihlorida – Curenox 50 WP u količini 1,5-2 kg/ha (jabuka, dunja) ili
- a.m. Cu iz bakar-oksida - Nordox 75 WG u koncentraciji 0,2 % (jabuka) ili
- a.m. Cu iz bakar-oksihlorida+Cu iz bakar-hidroksida - Grifon u količini 4 l/ha (jabuka, dunja) ili
- a.m. Cu iz bakar-sulfata – Cuproxat u koncentraciji 0,5-0,6% (jabuka) ili
neki drugi registrovani preparat na bazi bakra.
Tretman treba sprovesti kada opadne oko 60% do 70% lisne mase, u najtoplijem delu dana na temperaturi preko 5°C, sa većom količinom vode, radi što bolje pokrivenosti biljaka depozitom primenjenog preparata.
Pre tretmana preporučljivo je da se izvrši čišćenje voćnjaka: orezivanje i uklanjanje iz voćnjaka obolelih grana, sakupljanje opalog lišća i mumificiranih plodova tamo gde je to moguće, čime se takođe smanjuje infektivni potencijal patogena za narednu godinu.
Zbog visoke brojnosti glodara u voćnjacima (poljskih miševa i voluharice), preporučuje se redovan obilazak voćnjaka i po potrebi primena rodenticida (vidi preporuku od 4.10.2023.) | | Region: Subotica | | |
| Created : 20.11.2023 (1) |
|
| Zaštita jabučastog voća | 20.11.2023 11:08 | Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis) |
Na području delovanja RC Knjaževac zasadi jabučastog voća (jabuka, dunja) se, u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta, nalaze u fenofazi početak opadanja lišća do faze 50% listova obezbojeno i opalo (BBCH 93-95).
U zasadima jabučastog voća se preporučuju mehaničke mere: orezivanje obolelih i polomljenih grana i odstranjivanje mumificiranih plodova.
Kada opadne oko 70% lišća, u cilju smanjenja infektivnog potencija patogena prouzrokovača čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis), bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora) i drugih patogena, proizvođačima se preporučuje da sprovedu tretman nekim od registrovanih preparata na bazi bakra:
- Bakarni oksihlorid 50 (a.m. bakar-oksihlorid) u koncentraciji 0,75% (jabuka) ili
- Cuprablau Z 35 WP (a.m. bakar-oksihlorid) u količini 3 kg/ha (jabuka, dunja) ili
- Curenox 50 WP (bakar-oksihlorid) u količini 1,5-2 kg/ha (jabuka, dunja) ili
- Nordox 75 WG (a.m. bakar-oksid) u koncentraciji 0,2% (jabuka) ili
- Grifon (a.m. bakar-oksihlorid + bakar-hidroksid) u količini 4l/ha (jabuka, dunja).
Preporuka proizvođačima je da tretman sprovedu po suvom i mirnom vremenu, u najtoplijem delu dana, uz veći utrošak vode kako bi preparat dospeo do svih biljnih delova. | | Region: Knjaževac | | |
| Created : 16.11.2023 (1) |
|
| Zaštita jabučastog voća | 16.11.2023 8:24 | Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis) |
Na području delovanja RC Kraljevo zasadi jabučastog voća (jabuka i dunja) se, u zavisnosti od vrste, sortimenta i lokaliteta, nalaze u fazi od početak opadanja lišća do faze 50% listova opalo (BBCH 93-95).
 
Jabuka Dunja
Proizvođačima se preporučuje da, kada opadne oko 70% lisne mase, sprovedu tretman nekim od registrovanih preparata na bazi bakra:
· Curenox 50 WP (bakar-oksihlorid) u količini 1,5-2 kg/ha (jabuka, dunja) ili
· Grifon (bakar-oksihlorid+bakar-hidroksid) u količini 4l/ha (jabuka, dunja) ili
· Cuprablau Z 35 WP (bakar-oksihlorid) u količini 3 kg/ha (jabuka, dunja) ili
· Bakarni oksihlorid 50 (bakar-oksihlorid) u koncentraciji 0,75% (jabuka) ili
· Nordox 75 WG (bakar-oksid) u koncentraciji 0,2% (jabuka) ili
· Everest ili Fungohem SC (bakar-hidroksid) u koncentraciji 0,3% (jabuka).
Sprovođenjem ovog tretmana doprinosi se smanjenju infektivnog potencijala prouzrokovača bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora), čađave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke (Venturia inaequalis), kao i drugih gljivičnih i bakterijskih oboljenja.
Preporuka proizvođačima je da tretman sprovedu po suvom i mirnom vremenu, u najtoplijem delu dana, uz veći utrošak vode kako bi preparat dospeo do svih biljni delova.
Mumificirani plod dunje
Proizvođačima se pored hemijskog tretmana preporučuje i sprovođenje mehaničkih mera. One se ogledaju u sakupljanju opalog lišća i mumificiranih plodova tamo gde je to moguće, kao i svih polomljenih i zaraženih grana, njihovom iznošenju iz zasada i uništavanju.
| | Region: Kraljevo | | |
| Created : 9.11.2023 (1) |
|
| Zaštita mladih voćnih zasada od glodara i divljači | 9.11.2023 13:44 | Poljska voluharica (microtus arvalis); Poljski zec (lepus europaeus); Poljski miš (apodemus sylvaticus) |
U zasadima voća koji se nalaze u prvim godinama nakon sadnje može doći do velikih šteta od glodara; miševa (Apodemus spp.), voluharice (Microtus arvalis) i zeca (Lepus europaeus).
Miševi oštećuju koru mladih voćaka u zoni korenovog vrata, ponekad ogule i glavne žile korenovog sistema. Štete su značajne jer, hraneći se korom dolazi do „prsenovanja“ voćke, čime se sprečava prolaz hranljivih materija i vode od korena ka nadzemnom delu biljke. U zavisnosti od stepena oštećenja, biljke se ili odmah osuše ili vegetiraju nekoliko godina ne donoseći plodove. Listovi su sitni i hloritični a kasnije dolazi do njihovog sušenja.
Vizuelnim pregledom mladih voćnjaka ustanovljeno je prisustvo aktivnih rupa od glodara. Za poljsku voluharicu registrovana je brojnost do III kategorije (od 500 do 5000 aktivnih rupa po hektaru i za poljskog miša do V kategorije brojnosti (od 2000 do 10000 aktivnih rupa po hektaru).
Prag štetnosti za poljskog miša iznosi 10 do 50 aktivnih rupa po ha, a za poljsku voluharicu od 10 do 500 aktivnih rupa po ha (II kategorija brojnosti). Ukoliko se utvrdi brojnost na nivou praga štetnosti, preporučuje se primena rodenticida u obliku gotovih mamaka na bazi cink-fosfida u količini 5-10 grama po aktivnoj rupi.
Nakon postavljanja gotovih rodenticidnih mamaka u aktivne rupe od glodara iste obavezno treba zatrpati u cilju sprečavanja trovanja divljih i domaćih životinja i ptica.
Zec pravi štetu guleći koru mladih sadnica, a u slučaju jačeg napada dolazi do „prstenovanja“ stabla. Najveće štete zec pričinjava u godinama sa dosta snega kada mu ponestane hrane. Rane od zeca su dublje, ali uglavnom sa jedne strane stabla kod starijih voćaka.
Zastita od zeca sprovodi se premazivanjem mladih sadnica različitim smesama, koje se mogu praviti ili gotivim smesama na bazi sulfonovanog ribljeg ulja. Moze se koristiti i užegla svinjska mast ali u tanjem sloju.
Zaštita od zeca može da se vrši i mehaničkim barijerama: ograđivanjem voćnjaka, kao i mrežicama koje se omotavaju oko stabla mladog voća. Na isti način štite se i mladi zasadi koji se nalaze u blizini šume od druge divljači, najčešće od srne i jelena. | | Region: Sremska Mitrovica | | |
|
|
|
|
|