|
 | Bačka Topola |  | Beograd | | Čačak | | Jagodina | | Kikinda | | Knjaževac | | Kosovska Mitrovica | | Kragujevac | | Kraljevo | | Kruševac | | Leskovac | | Loznica | | Mladenovac | | Negotin | | Niš | | Novi Pazar | | Novi Sad | | Pančevo | | Pirot | | Požarevac | | Prokuplje | | Ruma | | Senta | | Smederevo | | Sombor | | Sremska Mitrovica | | Subotica | | Šabac | | Užice | | Valjevo | | Vranje | | Vrbas | | Vršac | | Zaječar | | Zrenjanin | | Svi regioni |
|
|
|
|
|
  Created : 23.2.2024 (1) |
|
| Zimski tretman šljive i trešnje | 23.2.2024 8:00 | Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Rogač šljive (Taphrina pruni); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) |
Na području delovanja RC Beograd-Mladenovac, zasadi koštičavog voća (šljive i trešnje) se nalaze u različitim fazama od mirovanja do kraja bubrenja pupoljka (BBCH 00-03).
U cilju smanjenja infektivnog potencijala patogena prouzrokovača: monilioza koštičavog voća (Monilia spp.), pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii), šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila), rogača šljive (Taphrina pruni), bakterioznih oboljenja, kao i prezimljujućih formi štetočina proizvođačima se preporučuje preventivni tretman, nakon rezidbe, sa jednim od registrovanih preparata na bazi bakra:
Fungohem SC u koncentraciji primene 1-1,5% (trešnja, višnja) ili
Bakarni oksihlorid 50 u koncentraciji primene 0,75% ili
Curenox 50 WP u količini nprimene 1,5-2 kg/ha (šljiva, višnja, trešnja) (a.m. bakar-oksihlorid).
Cuproxat u koncentraciji primene 0,2% (a.m. bakar –sulfat) (šljiva, višnja, trešnja);
Uz dodatak preparata na bazi mineralnog ulja i to:
Galmin u koncentraciji primena 3-4%
Preporuka je da se tretman sprovede u najtoplijem delu dana po mirnom vremenu.
slika
velika slika | | Region: Beograd | | |
| Created : 31.1.2024 (1) |
|
| Značajne aktivnosti u zasadima koštičavog voća | 31.1.2024 14:21 | Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii); Breskvin smotavac (Cydia molesta); Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans) |
Na području delovanja RC Beograd/Mladenovac zasadi koštičavog voća su, u zavisnosti od sortimenta, lokaliteta i primenjenih agrotehničkih mera u fazama od mirovanja vegetacije do početka bubrenja pupoljaka.
U toku je rezidba koštičavog voća i na taj način se odstranjuju jednogodišnje i višegodišnje grane sa prisutnim simptomina rak-rana čiji uzročnici mogu biti fitopatogene gljive (Nectria galigena), ali i bakterije (Pseudomonas syringe i dr.).
To praktično znači da sve grane, na kojima su prisutni simptomi nekroze i sušenja, uklanjamo rezidbom čime se umanjuje infektivni potencijal za narednu godinu.
Daljim pregledom zasada poželjno je ukloniti sve mumuficirane plodove zato što su oni značajan izvor infekcije u narednoj godini i mesto prezimljavanja fitopatogenih gljiva Monilia laxa i Monilia fructigena. Opalo lišće u voćnjacima je mesto prezimljavanja nekih fitopatogenih gljiva (Polystigma rubrum) i glavni izvor infekcija za narednu godinu.
U pukotinama kore jednogodišnjih i višegodišnjih grana prezimljavaju neki štetni insekti (vaši, grinje, mineri) i ako je izvodljivo treba sastrugati te delove kore.
Nadalje, preporuka je, da sasušene i orezane grane, sastruganu koru, mumuficirane plodove, opalo lišće, gusenična gnezda iznesemo iz voćnjaka i uništimo.
Veoma je važno, da dezinfikujemo alate i pribor pre rezidbe, nekim sredstvom za dezinfekciju.
U pojedinim mladim zasadima breskve (starosti do 4 godine) uočeno je prisustvo aktivnih rupa od poljskog miša (Apodemus spp.). Prag štetnosti za poljsku voluharicu je 10-500 aktivnih rupa po ha, a za poljskog miša 10-50 aktivnih rupa po ha. Ukoliko je brojnost glodara iznad praga štetnosti preporučuje se primena gotovih mamaka.
Prilikom primene rodenticida, rupe treba zatrpati, da ne bi došlo do trovanja divljači.
slike: mumificirani plod breskve, fenofaza kajsije, aktivne rupe glodara u mladom zasadu breskve
  
| | Region: Beograd | | |
| Created : 27.10.2023 (1) |
|
| Jesenja zaštita koštičavog voća | 27.10.2023 15:29 | Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans); Rogač šljive (Taphrina pruni) |
Na području rada regionalnog centra Beograd-Mladenovac, zasadi koštičavog voća (breskva, šljiva, trešnja, kajsija) su u fenofazi od lišće počinje da gubi boju do 50% lišća žuto i opalo (BBCH 92-95)
Sa ciljem suzbijanja prezimljujućih oblika prouzrokovača monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.), šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila), rogača šljive (Taphrina pruni), kovrdžavosti lista breskve (Taphrina deformans) i raka i izumiranja grana (Pseudomonas syringae) poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje, da sprovedu hemijsku zaštitu svojih zasada.
Tretman treba izvršiti kada opadne 60 % do 70 % lisne mase, sa jednim od fungicida na bazi bakra koji je registrovan za te namene:
Everest (a.m. bakar-hidroksid) u koncentraciji primene 0,6 %-0,8 % (breskva, šljiva, višnja) ili
Bakarni oksihlorid-50 (a.m. bakar-oksihlorid) u koncentraciji primene 0,75 % (breskva, trešnja, višnja, šljiva, kajsija) ili
Grifon (a.m. bakar-hidroksid i a.m. bakar-oksihlorid) u količini primene 4 l/ha (breskva, nektarina, trešnja, šljiva i kajsija) ili
Cuproxat (a.m. bakar-sulfat) u koncentraciji primene 0,25 %-0,35 % (breskva, trešnja, višnja, šljiva).
Tretman je najbolje izvršiti po mirnom vremenu, uz veću količinu vode, kako bi bila dobra pokrivenost biljaka.
Sa ciljem smanjenja infektivnog potrncijala navedenih štetnih organizama, pored hemijskih mera zaštite preporuka je da se sprovedu i mehaničke mere gde god je to moguće.
Mehaničke mere su: orezivanje i uklanjanje obolelih i polomljenih grana, uklanjanje opalog lišća, uklanjanje mumficiranih plodova jer su to sve mesta prezimljavanja navedenih biljnih patogena.
Fotografije: Fenofaza breskve, trešnje, šljive, kajsije
  
velika slika velika slika velika slika
velika slika | | Region: Beograd | | |
| Created : 4.8.2023 (1) |
|
| Zaštita šljive | 4.8.2023 10:54 | Šljivin smotavac (grapholita funebrana); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.) |
Na lokalitetu Sopot i Grocka, proizvodni zasadi šljive se u zavisnostin od sortimenta nalaze u različitim fazama razvoja.
U zasadima šljiva ranog vremena zrenja (Čačanska lepotica, Timočanka, Crvena ranka, Rut geštetner) berba se privodi kraju.
Zasadi šljive iz srednjeg vremena zrenja (Stenlej, Čačanska rodna, Valjevka) su u fazi sazrevanja ploda (BBCH 81-85), a sorte iz pozne grupe zrenja (Prezident, Grose di felisio) su u fazama razvoja ploda, plod oko 90% krajnje veličine (BBCH 79).
U toku je intenzivno piljenja larvi treće generacije šljivinog smotavca (Grapholita funebrana).
Radi sprečavanja ubušivanja larvi šljivinog smotavca u plodove šljive, preporučuje se hemijski tretman sa insekticidom:
Affirm opti (a.m.emamektin benzoat) u količini primene 2,5 kg/ha (karenca 7 dana, MBT3) ili
Grom (a.m. lambda-cihalotrin) u koncentraciji primene 0,03% (karenca 14 dana, MBT2).
Prognozirano nestabilno vreme sa lokalnim padavinama, kao i faza razvoja šljive stvaraju rizik od zaraza plodova prouzrokovačima truleži (Monilinia spp.). Preporuka je primena fungicida:
Flux (a.m. fludioksonil) ) u količini primene 1 l/ha (karenca 3 dana) ili
Zenby (a.m. izofetamid) u količini primene 0,8 l/ha (karenca 7 dana).
Fotografija - trulež na plodu
velika slika | | Region: Beograd | | |
| Created : 17.7.2023 (1) |
|
| Zaštita šljive | 17.7.2023 13:50 | Šljivin smotavac (grapholita funebrana); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.) |
Na lokalitetima Sopot i Obrenovac zasadi šljiva se nalaze u fazama od plod je oko 90% krajnje veličine do plod počinje da poprima boju (BBCH 79-81).
U zasadima šljive u ovom trenutku je u toku intenzivno piljenja larvi druge generacije šljivinog smotavca (Grapholita funebrana).
Radi sprečavanja ubušivanja šljivinog smotavca u plodove, preporučuje se, primena insekticida:
Affrm Opti (a.m. emamektin benzoat) 2,5 kg/ha (MBT 3, karenca 7 dana) - kod ranog sortimenta
Grom (lambda-cihalotrin) 0,03% (MBT 2, karenca 14 dana) - kod srednjeg i kasnog sortimenta.
Za područje našeg rada prognozirane su padavine od kraja sedmice i u cilju zaštite plodova od izazivača truleži ploda (Monilinia spp.) preporučuje se hemijski tretman sa jednim od fungicida:
Signum (a.m. boskalid i a.m. piraklostrobin) u količini primene 0,75 kg/ha (karenca 3 dana) ili
Flux (a.m. fludioksonil) u količini primene 1 l/ha (karenca 3 dana) ili
Zenby (a.m. izofetamid) u količini primene 0,8-0,9 l/ha (karenca 7 dana).
U uslovima visokih dnevnih temperatura primenu pesticida treba izvršiti u kasnim večernjim satima i obratiti pažnju na maksimalna broj tretmana (MBT) i na karence primenjenih preparata.
slika 1. Početak bojenja ploda
velika slika | | Region: Beograd | | |
| Created : 3.7.2023 (1) |
|
| Zaštita šljive | 3.7.2023 8:12 | Šljivin smotavac (grapholita funebrana); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.) |
Na lokalitetu Sopot i Obrenovac zasadi šljive se nalaze u fenofazama od plod je oko 70% krajnje veličine do početka obojavanja ploda (BBCH 77-81).
U zasadima šljive uočeno je prisustvo položenih jaja šljivinog smotavca (Grapholita funebrana) u svim razvojnim fazama razvoja. U ovom trenutku je u toku piljenje larvi druge generacije pomenute štetočine.
Radi zaštite plodova od šljivinog smotavca, preporučuje se, hemijski tretman sa jednim od insekticida:
Affirm opti (a.m. emamektin benzoat) u količini 2,5 kg/ha (karenca 7 dana) ili
Coragen 20SC (a.m. hlorantraniliprol) u koncentraciji primene 0,016-0,02%
Nestabilno vreme sa pljuskovima koje je prognozirano od sredine nastupajuće sedmice, može stvoriti povoljne uslove za infekciju ploda prouzrokovačima truleži ploda (Monilinia spp) koje mogu ograničiti izvoz, jer su pojedine vrste karantinske u zemljama gde se izvozi naše voće. U cilju zaštite ploda od pomenutog patogena preporučuje se primena fungicida:
Signum (boskalid+piraklostrobin) 0,75 kg/ha ili
Flux (fludioksonil) 1 l/ha
Slika1. Fenofaza šljive
velika slika | | Region: Beograd | | |
| Created : 20.6.2023 (1) |
|
| Zaštita šljive | 20.6.2023 13:59 | Šljivin smotavac (grapholita funebrana) |
Na lokalitetu Sopot i Grocka zasadi šljive su u fazama razvoja ploda, od plod je oko 70% krajnje veličine do početka obojavanja ploda (BBCH 77-81).
Vizuelnim pregledom je uočeno prisustvo sveže položenih jaja šljivinog smotavca (Grapholita funebrana). U toku je polaganje jaja, a u narednim danima očekuje se početak piljenje larvi druge generacije.
Sa ciljem sprečavanja ubušivanja pomenute štetočine u plodove, preporučuje se primene insekticida ovicidnog delovanja, na bazi aktivne materije piriproksifen:
Alkazar u koncentraciji primene 0,075%-0,1% (karenca 28 dana).
Primenu insekticida je najbolje izvršiti u kasnim večernjim satima.
Slika1. Jaja šljivinog smotavca (Sopot 2023)
velika slika | | Region: Beograd | | |
| Created : 31.5.2023 (1) |
|
| Zaštita šljive | 31.5.2023 16:52 | Šljivin smotavac (grapholita funebrana); Plamenjača šljive (Polystigma rubrum) |
Na lokalitetu Sopot i Obrenovac zasadi šljive su u fazama razvoja ploda od drugo opadanje plodova do plod oko polovine krajnje veličine (BBCH 73-75).
U zasadima šljive u toku je polaganje jaja i intenzivno piljnje larvi šljivinog smotavca (Grapholita funebrana).
U cilju sprečavanja ubušivanja šljivinog smotavca u plodove treba primeniti insekticid na bazi aktivne materije emamektin-benzoat:
Affirm opti u količini 2,5 kg/ha.
Nestabilno vreme sa čestim padavinama u kojima se odvija proizvodnja pogoduju razvoju prouzrokovača bolesti poput prouzrokovača šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila), kao i plamenjače šljive (Polystigma rubrum).
Sa ciljem zaštite šljive od prouzrokovača plamenjače preporučuje se primena fungicida na bazi aktivne materije mankozeb.
Dithane M 45, Mankogal 80 ili Mankogal ekstra u koncentraciji 0,2-0,25%. | | Region: Beograd | | |
| Created : 19.5.2023 (1) |
|
| Zaštita šljive | 19.5.2023 15:30 | Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Šljivin smotavac (grapholita funebrana) |
Na lokalitetu Sopota, Obrenovca, zasadi šljive se nalaze u fazi razvoja ploda – drugo opadanje ploda (BBCH 73).
U ovoj fazi razvoja, šljive su i dalje osetljive na infekciju lisne mase prouzrokovačem šupljikavosit lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila).
U ciju zaštite lisne mase šljive, preporuka je, da se, pre padavina najavljenih za naš region od ponedeljka, sprovede hemijska zaštita zasada šljive primenom fungicida:
Capi, Captan 50WP, Merpan 50 WP (a.m. kaptan) u koncentraciji 0,2-0,3%.
U toku je intenzivno piljenje larvi šljivinog smotavca (Grapholita funebrana). Proizvođačima se preporučuje primena insekticida na bazi aktivne materije lambda-cihalotrin da bi sprečilo njihovo ubušivanje u plodove.
Grom u koncentraciji primene 0,03% ili
Nagan ME u koncentraciji primene 0,005%.
slika1. Fenofaza šljive (BBCH73)
velika slika | | Region: Beograd | | |
| Created : 5.5.2023 (2) |
|
| Zaštita šljive, trešnje | 5.5.2023 15:00 | Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii); Šljivin smotavac (grapholita funebrana); Lisne vaši u voćarskim i vinogradarskim zasadima (aphididae) |
Na lokalitetu Sopota i Obrenovca zasadi šljive i trešnje (lokalitet Sopot i Pudarci) se nalaze u fazama od zeleni plodnik okružen sa sasušenom cvetnom ložom do drugo opadanje plodova (BBCH 72-73).
U cilju zaštite lisne mase koštičavog voća od prouzrokovača šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila), i pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) u zasadima trešanja, preporučuje se primena fungicida na bazi aktivne materije kaptan, pre najavljenih padavina:
Capi, Captan 50 WP , Merpan 50 WP u koncentraciji primene 0,2-0,3% ili
Pillarus 80 WG u količini primene 1,2-1,8 kg/ha.
Na našem terenu u toku je polaganje jaja i piljenje larvi prve generacije šljivinog smotavca (Grapholita funebrana).
Preporučuje se, primena insekticida na bazi aktivne materije acetamiprid koji će, sprečiti ubušivanje larvi šljivinog smotavca u plodove. Pomenuti preparat delovaće i na suzbijanje lisnih vaši (Aphididae) čije se prisustvo registruje kako u zasadima šljiva tako i u zasadima trešanja:
Tonus ekstra u koncentraciji 0,02-0,025% (šljiva)
Zlatospilan u koncentraciji 0,025% (trešnja).
slika1. Fenofaza šljive (BBCH 72)
velika slika
Slika2. Fenofaza trešnje (BBCH72/73)
VELIKA SLIKA | | Region: Beograd | | |
|
|
|
|
|