Poljski miševi su aktivni tokom cele godine, a ženke se kote pet do šest puta godišnje. Poseduju veliki potencijal razmnožavanja i pri povoljnim uslovima dolazi do brzog porasta njihove populacije. Najveće štete nanose u vreme setve, kada sakupljaju posejano seme koje odnose u leglo, praveći oaze u polju.
Ženke poljske voluharice se tokom jedne godine kote 3 do 6 puta, a u leglu može biti do 10 mladih. Živi od jedne do tri godine. Poljaska voluharica, za razliku od poljskog miša, obrazuje kolonije i pravi karakteristične utabane stazice između rupa.
Prirodni neprijatelji ovih štetočina su ptice grabljivice, poput sove i mišara ali i rode, mačke, lisice, lasice i drugi.
Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru.
Osnovu preventivne zaštite čini intenzivna agrotehnika: blagovremena setva i žetva, duboko oranje, zaoravanje žetvenih ostataka, preoravanje međa, utrina, i drugih zaparloženih površina, zatim prostorna izolacija od postojećih žarišta (lucerišta i dr.), te stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetočina. Poslednjih godina na površinama gde se seju strna žita, u velikoj meri se primenjuje redukovana obrada što ima uticaja na porast brojnosti populacije štetnih glodara. Ukoliko se pregledom parcela registruje brojnost iznad praga štetnosti, u cilju njihovog suzbijanja, preporučuje se primena hemijskih mera zaštite primenom registrovanih gotovih mamaka. Nakon postavljanja mamaka u rupe, iste treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.