Moljac paradajza (Tuta absoluta) je jedna od najznačajnija štetočina u poslednjih nekoliko godina na našem području u proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru.
Na području delovanja RC Vranje na feromonskim klopkama se konstantno registruje visoka brojnost imaga moljca, a vizuelnim pregledima listova i plodova se uočava prisustvo jaja i larvi ove štetočine.
Imago moljca paradajza na listu
Jaja i larve moljca paradajza na lišću
Odrasli insekti su leptiri sivo braon boje dužine oko 6 mm. Svaka ženka može da položi 250-300 jaja u toku života. Razvija veliki broj generacija tokom godine, dokle god ima hrane, tako da u plastenicima gde se tokom cele godine gaji paradajz može da razvije i do 12 generacija godišnje. Larve su u početku žuto zelene, a kasnije postaju smeđe sa karakterističnom tamnom glavom.
Štete na paradajzu pričinjavaju larve koje se hrane svim nadzemnim delovima biljke. Larva najčešće ostećuje lišće i stabljiku hraneći se mezofilom, gde pravi mine-hodnike. Larva oštećuje i plodove, zrele i zelene, ubušuje se i hrani mezokarpom ploda. Oštećeni plodovi su podložni napadu različitih prouzrokovača truleži.
Oštećenja na lišću
Oštećenja na plodu
U cilju suzbijanja ove štetočine preporučuje se kontinuirano sprovođenje nepesticidnih mera kontrole:
· Postavljanje feromonskih klopki za registrovanje prisustva, izlovljavanje imaga i praćenje nivoa populacije.
· Postavljanje vodenih klopki sa kojima je moguće još masovnije izlovljavanje imaga.
· Postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u objekat, kao i na mesta za provetravanje objekta.
· Uklanjanje napadnutih listova i plodova.
· Uništavanje korova.
· Biološka zaštite tj. upotreba prirodnih neprijatelja. U kontroli moljca paradajza veoma je efikasna stenica Macrolophus pygmaeus. Odrasle jedinke i larve ove stenice se hrane jajima i larvama moljca paradajza. Na našem tržištu postoji komercijalni biološki preparat pod nazivom Mirical u kom se nalazi ova predatorska stenica.
Ukoliko se mehaničkim i biološkim merama kontrole ne postigne odgovarajuća zaštita paradajza od ove štetočine, moguća je primena hemijskih mera zaštite primenom registrovanih insekticida. Međutim, treba imati u vidu da samo hemijske mere zaštite ne pružaju zadovoljavajuć efekat u kontroli ove štetočine, a neretko dovode i do drastičnog povećanja broja insekticidnih tretmana što se negativno odražava na zdravstvenu bezbednost plodova.