Na području rada RC Smederevo, zasadi jabuke se nalaze u fenofazi mirovanja, lisni pupoljci i zadebljali cvetni pupoljci zatvoreni i pokriveni ljuspicama kore do početka bubrenja lisnih pupoljaka (00-01BBCH).
Vizuelnim pregledom zasada jabuke sorte Ajdared je registrovano prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).
Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća. Najčešce zaražava jabuku, krušku, dunju, mušmulu i glog i ukoliko se ne zaustavi može prouzrokovati štete i do 100%, naročito u mladim zasadima. Ovaj patogen napada sve biljne delove. Tokom vegetacije posredstvom bakterijskog eksudata i uz pomoć insekata vrlo brzo se širi. Česte kiše pomažu širenju bolesti.
Tokom mirovanja vegetacije održava se u rak - ranama, koje se uočavaju na jednogodišnjim, dvogodišnjim i višegodišnjim granama, pa čak i na deblu. Preporučuje se uklanjanje grana sa simptomima tokom perioda mirovanja vegetacije u cilju smanjenja infektivnog potencijala za narednu vegetaciju. Prilikom rezidbe, potrebno je zahvatiti zonu od 30 cm do 50 cm zdravog tkiva ispod vidljivih simptoma.
Hemijske mere zaštite podrazumevaju jesenje i prolećno tretiranje preparatima na bazi bakra, kao i upotrebu tih preparata u toku cvetanja i nakon njega, ali u 10 puta nižim koncentracijama nego za jesenje i ranoprolećno tretiranje.
Najznačajnije mere u cilju kontrole ovog patogena su mehaničke mere – uklanjanje obolelih delova biljke, koje treba sprovoditi kako u vegetaciji, tako i u periodu mirovanja. Zelenom rezidbom treba odstraniti sve zaražene delove, izneti ih van zasada i zapaliti. Prilikom rezidbe osetljivih sorti jabuke treba voditi računa kako se ne bi previše stimulisao novi prirast i povećao rizik od nove infekcije. Uklanjanje obolelih biljnih delova treba vrši po suvom i mirnom vremenu. Prilikom rezidbe obavezna je dezinfekcija makaza nakon svakog reza (10 % rastvor natrijum hipohlorita ili 70 % rastvor etil alkohola). Treba dezinfikovati i mesta preseka i povrede nastalih prilikom odstranjivanja obolelih delova voćaka, jer oni predstavljaju otvore za prodor bakterije u biljno tkivo i omogućavaju nastajanje novih infekcija. Za tu svrhu mogu se koristiti preparati na bazi bakra (3%). Zaražene biljne delove treba seći na zdravom delu, oko 30 cm od mesta zaraze i potom ih obavezno izneti iz zasada i uništiti. Takođe je važno suzbijanje insekata koji su prenosioci zaraze. U slučajevima jakih infekcija, kada nastupa propadanje čitavog stabla, preporučuje se njihovo uklanjanje, iznošenje izvan voćnjaka i uništavanje.