Skip to main content

Kruševac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kruševac
Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Kruševac usevi ozime pšenice i ječma u zavisnosti od rokova setve i lokaliteta, nalaze u fazi od pojave prvog lista iz stabaoca (BBCH 10 ) do faze dva do tri lista razvijeno (BBCH 12-13).

Vizuelnim pregledom useva pšenice i ječma registrovano je prisustvo cikada (Cicadellidae) u niskim brojnostima, na do 2 % biljaka, dok prisustvo lisnih vaši nije registrovano.

Ove štetočine su veoma značajne kao prenosioci  fitopatogenih virusa. Prag štetnosti, u početnim fazama razvoja pšenice i ječma, iznosi 10% napadnutih biljaka.

Vizuelnim pregledom useva nije registrovano prisustvo simptoma biljnih bolesti.

 

Za sada se hemijske mere zaštite ne preporučuju.

RC Kruševac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja i prisustva štetočina u usevima ozime pšenice i ječma.

 

Žuta rđa lista i stabla kupine (Kuehneola uredinis)

Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom zasada kupine uočeni su simptomi žute rđe lista i izdanaka kupine (Kuehneola uredinis).

Ovaj patogen može da prouzrokuje značajne štete, jer dovodi do sušenja mladih izdanaka, a najveće štete prouzrokuje na osetljivim sortama, poput sorte Thornfree.

Simptomi se uočavaju na svim nadzemnim delovima biljke, a najuočljiviji su na izdancima i lišću. Rđa kupine se javlja u drugom delu vegetacije. Krajem vegetacije na naličju lista rodnih lastara pojavljuju se sitni, žuti uredosorusi. Ponekad su tako brojni da potpuno prekriju naličje lista u vidu žute brašnaste prevlake.

Usled jake zaraze napadnuti izdanci zaostaju u porastu, slabe i suše se, a može doći i do prevremenog opadanjea lišća sa rodnih grančica. U toku jedne vegetacije rđa kupine ostvaruje više sekundarnih infekcija. Prouzrokovač žute rđe lista i izdanaka kupine ceo životni ciklus obavlja na kupini.

U cilju suzbijanja ovog patogena najbitnije su preventivne mere koje podrazumevaju orezivanje i uništavanje obolelih izdanaka posle berbe, zatim sakupljanje i zaoravanje obolelog lišća kao i prihrana đubrivima. Prilikom sadnje kupine treba obabrati sorte koje su tolerantnije prema ovoj bolesti. Od hemijskih mera zaštite, u ovom periodu, preporučuje se primena preparata na bazi bakra kao po preporuci od 29.10.2021.

Smeđa pegavost lista maline (Sphaerulina rubi)

Na području delovanja RC Kruševac, malinjaci se nalaze u fazi razvoja: starenje, početak mirovanja.

Vizuelnim pregledom zasada maline, uočeni su simptomi smeđe pegavosti lista maline (Sphaerulina rubi), u niskom intenzitetu napada.

Simptomi bo­lesti se ispoljavaju na listu u vidu sitnih svetlosmeđih pega kružnog oblika i sa tamnom nijansom po obodu. Oboljenje najpre zahvata donje listove dvogodišnjih rodnih izdanaka a kasnije prelazi na lišće jednogodišnjih izdanaka. Sa razvojem bolesti pege se znatno uvećavaju i međusobno spajaju. Zaraženi listovi požute i kasnije dobijaju svetlosmeđu boju i pre vremena otpadaju. Prevremena defolijacija lišća ima za posledicu smanjenje prinosa u narednoj godini. Oboleli  izdanci ulaze u zimu nezreli, pa su osetljivi na mraz. Ovaj patogen prezimljava u peritecijama na opalom lišću i piknidima na izdancima maline.

U cilju zaštite maline od ovog patogena preporučuju se preventivne mere kontrole koje imaju za cilj smanjenje infektivnog potencijala, a to su rezidba i uklanjanje zaraženih mladara i sakupljanje ili zaoravanje opalog lišća.  Intenzitet prisustva ovog patogena na našem terenu ne zahteva primenu posebnih hemijskih mera zaštite već se zaštita maline od ovog patogena vrši zajedno sa suzbijanjem prouzrokovača ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata).

Pojava prezimljujućeg imaga obične kruškine buve

Na području delovanja RC Kruševac zasadi kruške se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalaze u različitim fenofazama obezbojavanja i opadanja lišća.

Vizuelnim pregledom zasada kruške uočeno je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u ineksu napada 4,5. U toku je pojava imaga prezimljujuće forme ove štetočine, koja je krupnija i tamnija od letnjih formi i otpornija na niske temperature. 

RC Kruševac nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve.

Krvava vaš jabuke (Eriosoma lanigerum)

Na području delovanja RC Kruševac vizuelnim pregledom zasada jabuke, u pojedinim  voćnjacima gde nisu adekvatno sprovedene hemijske mere zaštite, uočene su kolonije krvave vaši (Eriosoma lanigerum) na donjem delu stabla i na izdancima.

Trenutno se vizuelnim pregledom voćnjaka ova štetočina lako može uočiti u zoni korenovog vrata, na izdancima i pukotinama gde i prezimljava. Kolonije vaši su prekrivene belom gustom voštanom prevlakom ispod koje se nalaze sivo-crne vaši. Ukoliko se vaši zgnječe, one ispuštaju crvenu tečnost, po kojoj je štetočina dobila ime. U proleće, pre cvetanja jabuke, sa porastom temperature dolazi do migracije prezimelih formi na nadzemne delove stabla. Tokom proleća i leta javljaju se beskrilne forme, a pred kraj leta javljaju se krilate forme koje preleću na nova stabla u voćnjaku. U jesen se larve spuštaju u zonu korenovog vrata. U toku vegetacije, u zavisnosti od povoljnosti uslova za razvoj, može imati 10-15 generacija. Svojom ishranom, sišući biljne sokove, krvava vaš dovodi do pucanja kore grana, debla i korena, pojave rak rana i na kraju prevremenog sušenja voćaka. Štete su najveće kod mladih sadnica u rasadnicima.

Suzbijanje krvave vaši je kompleksno i zahteva primenu više mera.

-        prilikom podizanja zasada jabuka treba korisiti manje osetljive sorte i manje bujne podloge,

-        rezidbu treba pravilno izvesti, bez velikih rezova i oštećenja na stablu,

-        izbalansirana ishrana (ne koristiti prekomerne količine azota, kako bi se postigao umeren rast izdanaka),

-        primena hemijskih mera zaštite. Treba naglasiti da se ova štetočina hemijski veoma teško suzbija, kako zbog guste voštane prevlake koja je štiti, tako i zbog skrivenog načina života. Po opadanju lišća preporučuje se jesenje tretiranje mineralnim uljima, kada su kolonije skoncentrisane pri zemlji u osnovi korena. Tokom vegetacije primena registrovanih insekticida se pozicionira nakon migracije vaši sa korena na grane i grančice u periodu piljenja larvi i pojave najmlađih larvenih stupnjeva.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora) na krušci

Vizuelnim pregledima zasada kruške, na pojedinačnim stablima je registrovano prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

 

Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća u Srbiji.

Simptomi bakteriozne plamenjače su prisutni na mladarima u vidu pastirskog štapa, mrke boje, a zaraženi listovi na njima se osuše i ostaju na granama.

Sada se preporučuje pregled zasada na prisustvo ovog patogena i po potvrdi prisustva simptoma mehaničkog uklanjanja zaraženih biljnih delova. Uklanjanje se sprovodi po suvom vremenu uz osnovne higijenske mere:

Prilikom rezidbe  treba  zahvatiti  zonu 50 cm zdravog tkiva ispod vidljivih simptoma i vršiti dezinfekciju alata potapanjem istog u 10% rastvora natrijum hipohlorita ili 70% rastvora etil alkohola. Orezane obolele biljne delove treba izneti iz voćnjaka i uništiti. 

Nakon mehaničkih mera preporučuje se sprovođenje hemijskih mera zaštite, odnosno jesenje  tretiranje voćnjaka, nekim od registrovanih preparata na bazi bakra,  kad opadne minimum 70% lisne mase,  što ima za cilj dezinfekciju stabala i grana i smanjenje infektivnog potencijala bakteriozne plamenjače u narednoj vegetaciji.

ESKA vinove loze

Na području delovanja RC Kruševac zasadi vinove loze se nalaze u fazi od početak šarka do faze šarak bobica (BBCH 81-83).

Vizuelnim pregledima pojedinih vinograda uočeni su simptomi karakteristični za esku vinove loze na pojedinačnim čokotima.

ESKA je kompleksna bolest vinove loze. Uglavnom se javlja u starijim vinogradima, ali je sve češća pojava simptoma i na mladim čokotima. Može da izazove sušenje celog čokota.  Smatra se da oboljenje izaziva više gljiva koje napadaju sprovodni sistem, a Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsutum i Phellinus igniarius su najčešće izolovane gljive iz čokota vinove loze kao prouzrokovači ove bolesti.

Bolest se najčešće javlja u uslovima toplije klime. Sušenje i opadanje lišća je najčešći tip simptoma. Simptomi se mogu javiti na svim delovima vinove loze. Razlikuju se dva tipa bolesti: hronični i akutni. Hronični tip bolesti odlikuje se sušenjem i opadanjem lišća, a akutni iznenadnim sušenjem čokota.

Kod belih sorti na lišću nastaju žućkaste, a kod crnih sorti crvenkaste pege. Spajanjem nekrotičnih pega nastaju velike nekrotične zone između nerava i ivice lista. Lišće se suši i opada. Bobice se ne razvijaju pravilno i ne dozrevaju blagovremeno. Simptomi se mogu javiti samo na lišću ili samo na bobicama. Na zeljastim delovima biljke simptomi se ne ispoljavaju svake godine.

Najdestruktivniji simptom eske je iznenedno sušenje čokota ili pojedinih njegovih delova.  Na poprečnom preseku čokota uočava se centralni, oštećeni deo. Svetle je  boje i meke je konzistencuje, obrubljen jednom tamnijom zonom tvrdog drveta. Na uzdužnom preseku uočava  se zona svetlog, nekrotiranog drvenastog tkiva kome je obično predhodila jedna zona tamno obojenog drveta. Najčešće infekcije nastaju kroz rane posle oštrije razidbe.

Za zaštitu od ovog patogena najvažije su preventivne mere zaštite, koje podrazumevaju: sadnju zdravih loznih kalemova, potrebno je tokom rezidbe dezinfikovati alat (dezinfekcija makaza i drugog pribora je 70%-tnim alkoholom) u cilju sprečavanja širenja bolesti,   premazivanje rana od rezidbe kalemarskim voskom, a orezane delove izneti iz vinograda i spaliti, uklanjanje zaraženih čokota iz vinograda i njihovo uništavanje.

 

Moniliozna trulež plodova breskve (Monilinia spp.)

Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom breskve, u pojedinim zasadima koji nisu adekvatno štićeni u toku sezone, registrovano je prisustvo simptoma truleži plodova (Monilinia spp.).

 

Plodovi  mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja, a zaraza se najčešće ispoljava u fazama sazrevanja. Simptomi se javljaju u vidu manjih, okruglih pega obično na mestu neke povrede ili rane. Povrede najčešće nanose insekti koji oštećuju plodove omogućavajući tako lako prodiranje patogena.

 Na inficiranim plodovima pojavljuju se simptomi u vidu mrkih pega, uglavnom na mestima povreda, gde dolazi do sporulacije gljive u vidu krugova. Plodovi najpre omekšavaju, zatim se vremenom suše i mumificiraju. Ovakvi plodovi najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju i predstavljaju izvor infekcije za narednu godinu.

 

Mere kontrole su sledeće:

 

  • Uklanjanje mumificiranih plodova sa stabla kao i njihovo iznošenje iz zasada i redovno održavanje krošnje rezidbom.
  • Primenu fungicida u najosetljivijim fazama razvoja biljke, u vreme cvetanja i sazrevanja plodova.
  • Suzbijanje  brskvinog smotavca je veoma važna mera zaštite, jer su oštećeni plodovi podložni infekciji ovim patogenom.
Cikada Cicadetta montana complex u malini i kupini

Na području delovanja  RC Kruševac, na lokalitetu Brus u zasadima maline berba je završena (BBCH 91). Na lokalitetu Trstenik  u zasadima  kupine berba je u toku - glavna berba: većina plodova obojena do druga berba: još više plodova obojeno (BBCH  87-89).

zarezi na kupini

Vizuelnim pregledom zasada kupine i maline registrovana su oštećenja na kori  mladara kupine i maline u vidu zareza od cikade Cicadetta montana complex, usled čega dolazi do lomljenja i sušenja rodnih grančica. U zarezima se nalazi  veliki broj položenih jaja koja su bele boje kod maline i crvenkasta (pred piljenje) kod kupine. Nakon piljenja larve se spuštaju u zemlju, gde nastavljaju sa razvojem kroz pet larvenih stadijuma. Ovaj period traje i do deset godina. U tom periodu larve migriraju vertikalno i horizontalno, hraneći se korenom.

Proizvođačima kupine i maline se preporučuje obilazak zasada i pregled na prisustvo cikada i oštećenja na rodnim granama. Ukoliko se registruju zarezi sa jajima na lastarima, preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje, iznošenje iz zasada i uništavanje. 

 

 

Prisustvo zlatooke (Chrysopa carnea) u zasadu jabuke

Na području delovanja RC Kruševac zasadi jabuke se, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze u fenofazi razvoja ploda, od plodovi oko 60% krajnje veličine, do plodovi oko 70% krajnje veličine (BBCH 76-77).

Vizuelnim pregledom listova jabuke, u pojedinim zasadima, uočeno je prisustvo jaja zlatooke (Chrysopa carnea) na oko 8% pregledanih listova. Ovo je veoma koristan insekt iz familije Chrysopidae.

 

Imago zlatooke se hrani polenom, nektarom i mednom rosom. Ženka polaže jaja na krajevima dugih, tankih niti koje stvara lučeći tanak mlaz tečnosti koja se stvrdne na vazduhu. Ženka može da položi i do 350 jaja. Iz jaja se pile larve koje su predatori.

 

Ovo su veoma korisni insekti i u voćarskoj i u povrtarskoj proizvodnji. Larve zlatooke se hrane lisnim i štitastim vašima, tripsima, larvama kruškine buve, grinjama i zato imaju značajnu ulogu u biološkoj kontroli navedenih štetočina.

 

Ukoliko se ustanovi prisustvo zlatooke u zasadu, prilikom izbora insekticida za suzbijanje štetočina jabuke, prednost treba dati onima koji imaju ekotoksikološki povoljnije osobine: Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol), Laser 240 SC (a.m. spinosad), Delegate 250 WG (a.m.spinetoram), Closer 120 SC (a.m.sulfoksaflor), Teppeki (a.m.flonikamid) ili neki drugi.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima