Skip to main content

Kruševac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kruševac
Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Kruševac ozima strna žita se, u zavisnosti od vremena setve, lokaliteta i primenjene agrotehnike, nalaze u  fazi od tri lista razvijeno do faze šest listova razvijeno (BBCH 13-16).

 

 

Simptomi biljnih bolesti nisu uočeni.

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice i ječma registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih formi lisnih vaši (Aphididae) na  do 6% biljaka, dok prisustvo cikada (Cicadellidae) nije uočeno.

U narednom periodu najavljen je pad temperature sa padavinama što će usporiti aktivnost ovih štetočina, pa se hemisjke mere zaštite ne preporučuju.

 

Obilaskom useva nije registrovano prisustvo aktivnih rupa od glodara.

RC Kruševac  nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih strnih žita.

Prezimljujući imago obične kruškine buve

Na području delovanja RC Kruševac zasadi kruške se, u zavisnosti od sorte, primenjenih agrotehničkih mera i mera zaštite nalaze u fazi 50% lišća žuto i opalo (BBCH 95) do svo lišće opalo (BBCH 97).

 

 

Vizuelnim pegledom zasada kruške uočeno je prisustvo prezimljujuće forme imaga obične kruškine buve (Cacopylla pyri) u niskom intezitetu napada. U toku je pojava imaga prezimljujuće forme ove štetočine, koja je krupnija i tamnija od letnjih formi i otpornija na niske temperature. 

Hemijske mere zaštite se ne preporučuju, a RC Kruševac nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve.

Zdravstveno stanje merkantilnog kukuruza pred berbu

Na području delovanja RC Kruševac, izvršen je zdravstveni pregled klipova merkantilnog kukuruza pred berbu na dvadeset parcela, i to na 10 parcela sa hibridima iz ranih grupa zrenja i na 10 parcela sa hibridima iz kasnih grupa zrenja. Na svakoj parceli pregledano je po 100 klipova kukuruza.

 
 
 
 

Vizuelnim pregledom klipova je uočeno prisustvo gljiva iz roda Fusarium, Penicillium, Aspergillus i Cladosporium, kao i oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i kukuruzna sovica - Helicoverpa armigera).

Rezultati vizuelnih pregleda zdravstvenog stanja kukuruza pred berbu su sledeći:

 

·        Prisustvo oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac, Ostrinia nubilalis i kukuruzna sovicam, Helicoverpa armigera) registrovano je na 8-20 % klipova,

 

·        Prisustvo simptoma gljiva iz roda Fusarium registrovano je na 3-7 % klipova,

 

·        Prisustvo simptoma gljiva iz roda Aspergillus registrovano je na 0-3 % klipova,

 

·        Prisustvo simptoma gljiva iz roda Penicillium registrovano je na 0-2 % klipova,

 

·        Prisustvo simptoma gljiva iz roda Cladosporium registrovano je na 0-2 % klipova,

 

·        Prisustvo simptoma kombinovanih oštećenja registrovano je na 2-10 % klipova.

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis)

Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza, utvrđeno je prisustvo položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u različitim embrionalnim fazama razvoja na 3% do 5% biljaka. U toku je  polaganje jaja i piljenje larvi druge generacije kukuruznog plamenca. Takođe,  pregledom useva registrovana su  i oštećenja od ubušivanja i ishrane larvi prve generacije te štetočine na biljkama.

Prag štetnosti za merkantilni kukuruz je 10% biljaka sa položenim jajnim leglima kukuruznog plamenca, odnosno 5% biljaka sa položenim jajnim leglima za semenski kukuruz i kukuruz šećerac.

 

Sa ciljem smanjenja populacije kukuruznog plamenca preporučuje primena agrotehničkih mera poput izbegavanje gajenja kukuruza u monokulturi, uništavanje i duboko oranje biljnih ostataka i dr. Od hemijskih mera zaštite, po postizanju pragova štetnosti, preporučuje se primena nekog od registrovanih insekticida na bazi aktivnih materija hlorantraniliprol, indoksakarb, deltametrin ili spinetoram.

Lozina lisna grinja šiškarica (Eriophyes vitis)

Na području delovanja RC Kruševac vizuelnim pregledom, u pojedinim vinogradima, uočene su deformacije u vidu bradavičastih izraštaja na lišću izazvani napadom lozine lisne grinje šiškarice (Eriophyes vitis), prouzrokovača erinoze vinove loze.

 

 

Usled napada te štetočine na licu listova vinove loze javljaju se ispupčenja, a sa donje strane, na naličju listova, se nalaze udubljenja ispunjena vunastom prevlakom. Vunaste prevlake su ispunjene kolonijom grinja. Ove grinje su jako malih dimenzija i nevidljive golim okom. Uzročnik erinoze najčešće ne nanosi veće štete vinovoj lozi, sem u slučaju kad se prenamnoži. U zavisnosti od sorte ova prevlaka kasnije može dobiti crvenkasti ili ljubičasti sjas. Sa povećanjem broja pega, kasnije u toku vegetacije dolazi do sušenja i propadanja listova zato što se u okviru pega remeti proces fotosinteze.

 

Ove grinje imaju više generacija godišnje, a grinje poslednje generacije prezimljavaju u pupoljcima i to najčešće u donjim pupoljcima. U proleće sa kretanjem vegetacije i sa porastom temperature grinje se kreću, odlaze na naličje mladih listova i počinju da se hrane, usled čega dolazi do proliferacije i stvaranja bradavičastih ispupčenja. Na naličju listova polažu veliki broj jaja i stvaraju vunastu prevlaku unutar koje se obavlja presvlačenje i razviće.

 

Zaštita se vrši, po potrebi, zimskim tretiranjem insekticidima na bazi mineralnih ulja i akaricidima u toku vegetacije. Ukoliko je intenzitet napada manji, preporučuju se agrotehničke mere uklanjanja i uništavanja listova sa prisutnim simptomima.

Cikada Scaphoideus titanus i zlatasto žutilo vinove loze

Na području delovanja RC Kruševac, lokalitet Aleksandrovac, vizuelnim pregledom zasada vinove loze na postavljenim žutim lepljivim klopkama uočeno je prisustvo odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus, vektora fitoplazme Flavescence doree (FD), prouzrokovača zlatnog žutila vinove loze.

Zlatasto žutilo vinove loze je veoma štetna bolest koju prouzrokuje fitoplazma Flavescence dorèe. Navedenu fitoplazmu sa zaraženih na zdrave biljke, prenosi cikada Scaphoideus titanus. Ta cikada ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu jaja na čokotu. U proleće kreće piljenje larvi koje imaju pet razvojnih stupnjeva, ali su tek larve trećeg razvojnog stupnja (L3) sposobne da prenesu fitoplazmu i tu sposobnost zadržavaju do kraja života.

 

U toku vegetacije na zaraženim čokotima dolazi do promene boje lista i pojave nekroze između glavnih lisnih nerava. U kasnijim fazama listovi se savijaju po obodu prema naličju i veoma su krti. Boja listova je različita u zavisnosti od sortimenta vinove loze. Kod crvenih sorti inficirani listovi su tamnoljubičasti do svetlocrveni, a kod belih sorti svetložuti do zlatnožuti. Dugoročno dolazi do sušenja i propadanja čokota. 

Za uspešnu kontrolu ztastog žutila, pored hemijskih mera zaštite koje su usmerene na suzbijanje vektora, preporučuju se i druge preventivne mere:

  • Uništavanje napuštenih zasada vinove loze;
  • Uklanjanje i uništavanje zaraženih čokota;
  • Uklanjanje divlje loze u blizini zasada;
  • Uništavanje korova.
Cikada Reptalus panzeri u usevu kukuruza

Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzer.

Ova cikada je vektor Stolbur fitoplazme, prouzrokovača oboljenja crvenilo kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve.

 

Odrasle jedinke se pojavljuju tokom juna meseca i na biljkama kukuruza se hrane floemskim sokovima. Ženke polažu jaja na koren kukuruza na kome se hrane ispiljene larve. Setvom pšenice nakon kukuruza omogućava se njihov dalji razvoj.

 

U borbi protiv ove štetočine ne preporučuje se primena insekticida. Najznačajnija mera je pravilan plodored tj. izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza čime se prekida ciklus razvoja cikade.

Bakteriozna pegavost lista paprike

Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom useva paprike na pojedinim parcelama uočeni su simptomi bakteriozne pegavosti listova paprike (Xanthomonas axonopodis pv. vesicatoria).

 

 

Ovo je najznačajniji patogen u proizvodnji paprike na otvorenom polju u našim uslovima. 

 

Simptomi na biljkama paprike se uočavalju na lišću u vidu sitnih tamozelenih pega, nepravilnog oblika. Pri uslovima povišene temperature i vlažnosti vazduha pege se šire, a obolelo tkivo nekrotira dobijajući mrku boju, da bi se nakon nekog vremena spojile i na tim mestima dolazi do kidanja listova. Pegavost i hloroza se šire, zahvatajući mlađe lišće, a jače oboleli donji listovi žute i opadaju.

 

Bakterije preživljavaju u zaraženim ostacima tokom vegetacije koje ostaju na parcelama na samoniklim biljkama iz roda Solanum. Širenju zaraze tokom vegetacije doprinose kiša, vetar, grad.

 

 U cilju suzbijanja ovog patogena najznačajnije su preventivne mere zaštite:

-        plodored (bakterija prezimljava na biljnim ostacima tako da papriku ne treba gajiti na istoj parceli dve do tri godine),

-        dezinfekcija supstrata za proizvodnju rasada,

-        setva zdravog semena,

-        navodnjavanje u brazde ili kap po kap kao i upotreba baktericida.

Od hemijskih mera obavezna je dezinfekcija semena kao i prventivna zaštite paprike pred kišu ili navodnjavanje, primenom preparata na bazi bakra.

Prisustvo cikade Cicadetta montana complex u malini i kupini

Na području delovanja RC Kruševac, u zasadima  maline berba je u toku, a kupina se nalaze u fazi seme je jasno vidljivo na plodnici do početak sazrevanja ploda, većina plodova bele boje (BBCH 73-81).

Vizuelnim pregledom zasada maline i kupine registrovano je prisustvo odraslih jedinki cikade Cicadetta montana complex. Pregledom je utvđeno i prisusvo oštećenja u vidu zareza na rodnim mladarima maline. Kod kupine, prisustvo oštećenja na rodnim mladarima je u niskom intezitetu napada.

 

Ova cikada pravi oštećenja u vidu zareza na kori mladara na rodnim mladarima, u koja ženka polaže jaja izduženog oblika. U početku su ta jaja bele boje, a kasnije su žuta do narandžasta. Oštećene rodne grančice koje su pune roda, podložne su lomljenju i dolazi do njihovog sušenja.

Proizvođačima se preporučuje pregled zasada maline i kupine. Ukoliko se uoče odrasle jedinke ove cikade, kao i oštećenja od polaganja jaja, preporuka je njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje. Hemijske mere borbe se ne preporučuju.

Prisustvo cikade Metcalfa pruinosa u vinogradima

Na području delovanja RC Kruševac registrovana je pojava cikade (Metcalfa pruinosa) u vinogradima.

Ova cikada je polifagna štetočina. Napada veliki broj šumskog i ukrasnog drveća, vinovu lozu i različite voćne vrste.

Razvija jednu generaciju godišnje, a prezimi u stadijumu jaja. Ženka polaže jaja u pupoljke ili pukotine na kori biljki hraniteljki. Larve obilno luče belu voštanu tvorevinu, koja nalikuje vati, i na osnovu koje se može uočiti njeno prisustvo. Odrasle jedinke i larve hrane se sisanjem sokova biljaka, što dovodi do slabijeg porasta i iznurivanja biljke domaćina. Indirektne štete nastaju usled lučenja medne rose na koju se naseljava gljiva čađavica, čime je umanjena tržišna vrednost napadnutih plodova.

Mere kontrole podrazumevaju mehaničko uklanjanje napadnutih biljnih delova i njihovo uništavanje (naročito dok larve nisu pokretne). Hemijske mere kontrole ne pružaju zadovoljavajuće rezultate zbog pokretljivosti larvi i imaga, kao i činjenice da je ova cikada prisutna na veoma velikom broju spontanih i ukrasnih biljaka gde se neometano razvija i održava.

 

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima