Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Katalog štetnih organizama > Sclerotinia sclerotiorum  

Web Part Page Title Bar image
Sclerotinia sclerotiorum-bela trulež

 ‭(Hidden)‬ Content Editor Web Part

Bela trulež suncokreta - Sclerotinia sclerotiorum

ŠTETNI ORGANIZAM: Sclerotinia sclerotiorum
SINONIMI: Sclerotinia libertiana, Sclerotium varium
NARODNI NAZIV: Bela trulež suncokreta
TAKSONOMSKI STATUS:
Klasa: Leotimycetes
Red: Heliotiales
Familija: Sclerotiniaceae
Rod: Sclerotinia
Vrsta: Sclerotinia sclerotiorum
KARANTINSKI STATUS: nema
DOMAĆINI: Sclerotinia sclerotiorum je široko rasprostranjena i parazitira vrlo širok krug domaćina. Parazitira preko 380 biljnih vrsta iz 225 rodova iz 64 botaničke familije. Nešto ređe parazitira drvenaste biljne vrste i trave. U ratarskim usevima ekonomski najznačajniji patogen je u usevu suncokreta i soje.
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: Sclerotinia sclerotiorum je rasprostranjena po celom svetu. Dok je većina formi rasprostranjena u tropskim i suptropskim krajevima, neke su nastanjene u zemljištu u područijima sa hladnim klimatom, kao što su: Velika Britanija, Nemačka, Norveška, Švedska, Kanada, SAD, uključujući i našu zemlju.

SIMPTOMI
Sclerotinia sclerotiorum se razvija na svim delovima suncokreta i izaziva nekoliko tipova oboljenja koji su poznati kao korenska, stabljičina i glavična forma. Najštetniji oblik je korenska forma. Ona se ispoljava od početka butonizacije do kraja vegatacije, uvenućem lišća, a potom i čitave biljke. Uvelost nastaje usled truljenja korena, a simptomi se najpre javljaju na glavnom korenu, bočnim žilama i hipokotilu u vidu vodenastih lezija. Patogen se sa korena širi prema prizemnom delu stabla i prstenasto ga zahvata. Usled razaranja sprovodnih snopića biljka veoma brzo vene i uginjava. U vlažnim uslovima na prizemnom delu stabla dolazi do formiranja bele micelijske prevlake, a kasnije i krupnih crnih sklerocija. Početni simptomi stabljičine forme se ispoljavaju na lisnim drškama u vidu beličaste navlake. Sa zaraženih lisnih drški patogen prelazi na stablo, na kome nastaju krupne nekrotične pege, jasno ograničene zdravim tkivom. Zaražena tkiva se razmekšavaju i dobijaju izgled vlažne truleži. Na tim mestima dolazi do lomljenja stabla i poleganja biljaka suncokreta. Na oboleleom tkivu se najpre razvija beličasta micelija, a kasnije i crne krupne sklerocije, koje se jasno uočavaju pri uzdužnom preseku stabla. Simptomi bele truleži glavica se ispoljava na njenoj dorzalnoj strani u vidu mrkih ugnutih pega. Zaraženo tkivo u okviru pega se razmekšava i počinje da truli. Između semenki se obrazuje gusta bela micelija, koja se kasnije pretvara u sklerocije. Pri kraju vegetacije jače zaražena tkiva glavice zajedno sa semenom ispadaju na zemlju, tako da na stablu ostaje samo njen skelet. Semenjača zaraženog semena nekrotira, semenka u njoj je slabo razvijena, truli i ima neprijatan miris i gorak ukus.

MORFOLOGIJA
Parazit se brzo razvija i ima dobro razvijenu snežno belu miceliju, u kojoj se formiraju sklerocije. Sklerocije su crne, kompaktne tvorevine veličine 0,5–2,4 x 0,3–1,0 cm. Na preseku sklerocije su beličaste jer su izgrađene od bezbojnih hifa. Posle izlaganja sklerocija niskim temperaturama formiraju se apotecije. To su otvorena plodonosna tela, svetlomrke boje prečnika 1-10 mm ili peharastog oblika, nasađene na tanku dršku koja se u osnovi sužava. Na jednoj sklerociji može se formirati više apotecija. Na apotecijama se formiraju askusi, koji su cilindrični, prozirni i zadebljali na vrhu. U askusu se nalazi po 8 jednoćelijskih askospora poređanih u jednom redu elipsoidnog oblika, veličine 6,2-17,5 x 3,7–10 μm. Da bi došlo do njihovog formiranja neophodno je da voda bude stalno prisutna na sklerocijama.

CIKLUS RAZVIĆA
U ciklusu razvoja Sclerotinia sclerotiorum javljaju se micelija i sklerocije kao vegetativni organi i apotecije sa askusima i askosporama kao generativni organi gljive. Sklerocije su najznačajnije za održavanje parazita u prirodi. Njihovo održavanje u zemljištu je vrlo različito i kreće se od 3-8 godina. Micelija se može održati i u semenu biljaka domaćina ali je to od manjeg značaja. Primarne infekcije u proleće nastaju od micelije, koja potiče od prezimelih sklerocija u zemljištu. Do primarnih infekcija dolazi na glavnom korenu u zoni izbijanja bočnih korenčića. Ukoliko se sklerocija nađe u blizini biljke domaćina iz nje prorasta hifa, koja u dodiru sa korenom ostvaruje infekciju. Micelija može da se širi sa korena na koren i tako ostvaruje sekundarne infekcije. Primarne infekcije stabla i glavice nastaju od askospora. One se pod pritiskom oslobađaju iz askusa i vetrom se rasejavaju. Po dospevanju na biljku, klijaju u kapi vode u infekcionu hifu, koja ostvaruje infekciju. Na površini obolelih biljnih tkiva obrazuje se epifitna micelija, a kasnije i sklerocije, čime se ciklus razvoja gljive završava.