Plamenjača vinove loze- Plasmopara viticola
ŠTETNI ORGANIZAM: Plasmopara viticola (Berk.&M.A.Curtis) Berl.& De Toni, (1888)
SINONIMI: Botrytis viticola, Berk.&M.A.Curtis(1848), Peronospora viticola (Berk.&M.A.Curtis) de Bary (1863), Rhysotheca viticola (Berk.&M.A.Curtis) G.W.Willson (1907), Plasmopara amurensis Prots.,(1946)
NARODNI NAZIV: Plamenjača vinove loze
TAKSONOMSKI STATUS:
Carstvo: Fungi
Razdeo: Oomycota
Klasa: Oomycete
Red: Peronosporales
Familija: Peronosporaceae
Rod: Plasmopara
Vrsta: Plasmopara viticola
KARANTINSKI STATUS: nema
DOMAĆINI: usko specijalizovan na vrstama roda Vitis
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: raširena je svugde gde se gaji vinova loza, naročito na humidnim delovima. Plemenite evropske vrste Vitis vinifera su osetljive na plamenjaču.
SIMPTOMI
Plamenjača vinove loze napada sve zelene delove vinove loze: lišće, mladare, cvet i cvasti, peteljke, mlade bobice i vitice.
Na lišću – se simptomi bolesti najpre poljavljuju u proleće u obliku žućkastih pega, koje opažamo na licu lista u različitim veličinama i nejasnim konturama. Pege podsećaju na uljane fleke na hartiji. U optimalnim uslovima za razvoj parazita – noćne temperature iznad 12ËšC i 90% relativne vlažnosti vazduha - na naličju lista sa suprotne strane od uljastih pega poljavjuju se karakteristične bele prevlake koje predstavljaju mnogobrojne konidiofore sa konidijama gljive. Posle pojave belih prevlaka na naličju lista počinje tkivo lista da odumire i poprima mrku boju. U povoljnim uslovima broj pega se povećava, posle fruktifikacije dolazi do odumiranja i odpadanja lista. Sasušeno lišće izgleda kao da je spaljeno i tako je bolest dobila i ime-plamenjača. U slučajevima velike zaraze, ceo vinograd izgleda kao spaljen i lišće prevremeno opada a to ima negativne posledice na razvoj grožđa i na sazrevanje lastara.
Cvet - može biti zaražen, čak i pre nego što se otvori, tako se suši i propada. Sporonosni organi parazita se pojavljuju na plodniku tučka u vidu beličastog paperja.
Plodovi - zaraza plodova može biti ostvarena od momenta zametanja pa do pojave šarka. Vreme precvetavanja je najosetljiviji stadijum za zarazu od plamenjače. Ako u tom periodu imamo veoma povoljne uslove za razvoj plamenjače može cela berba da bude kompromitovana. Opasnost direktnih zaraza na bobicama postoji sve dok su na pokožici razvijeni stomini otvori. Razvijene bobice pak mogu da budu zaražene preko peteljke, u tom slučaju gljiva se razvija u unutrašnjosti bobice, koja dobija tamno mrku boju, smežura se i suši. Konidiofore i konidije se poljavljuju mestimično samo na peteljkama.
Mladari - naročito vrhovi mogu biti zaraženi,tamo se posle završetka inkubacije pojavljuje se beličasta navlaka od konidiofora i konidija. Kasnije mladari dobijaju mrku boju i suše se. Zaraza mladara je naročito može da bude opasna za prporišta i mlade vinograde.
MORFOLOGIJA
Zimske spore-oospoore: loptastog su oblika veličine 25-35 mikrona. Obavija ih debela troslojna membrana, koja obezbeđuje prezimljavanje i održavanje u nepovoljnim uslovima. Klijaju u obliku kratke hife koja se na vrhu proširuje obrazujući jednu kruškoliku krupnu konidiju-makrokonidiju (zoosporangiju).
Makrokonidija: se izoluje jednom poprečnom membranom i kada dođu u dordir sa vodom dalje evoluiraju kao konidije u kojoj se diferenciraju brojne zoospore.
Zoospore: bubrežastog su oblika i snabdevene sa dve treplje pomoću kojih se kreću.
Konidiofore i konidije (sporonosni organi): Konidiofore izbijaju kroz stominih otvora u grupama i granaju se pod pravim uglom, svaki vrh ogranka završava se sa tri zupčasta izraštaja (sterigme) na kojima se razvija po jedna konidija.
CIKLUS RAZVIĆA
Prezimljava u obliku zimskih spori - oospore u zaraženom tkivu lista vinove loze. U proleće čim nastupe povoljni uslovi, oospore klijaju. Uslovi za klijanje su temperatura zemljišta 8ËšC, koja mora trajati najmanje 24 časa uz optimalnu zasićenost vodom. Oospore klijaju u obliku kratke hife koja se na vrhu proširuje obrazujući kruškoliku krupnu makrokonidiju (zoosporangiju) u koju prilikom klijanja emigrira ceo sadržaj oospore. Ove makrokonidije se izoluju jednom poprečnom membranom i kada dođu u dodir sa vodom dalje evoluiraju kao konidije u kojoj se diferenciraju brojne zoospore. Makrokonidije nošene vetrom ili kapljicama vode padnu na mokar list, klijaju u kapljici vode, i iz njih izlaze zoospore koje imaju dve treplje pomoću kojih se kreću. Kada zoospore u kapljici vode stignu do stominih otvora zaustave se i klijaju u obliku hife koja prodire u podstominu duplju. Prodorom hife u podstominu duplju izvršen je proces infekcije. U ovom slučaju to su primarne infekcije.
Za ostvarivanje primarne zaraze moraju biti ispunjeni istovremeno sledeći uslovi:
- da se u prirodi nalaze klijave spore,
- da je srednja dnevna temperatura vazduha 2-3 dana iznad 11ËšC,
- da vinova loza ima razvijeno lišće veličine najmanje 2-3 cm,
- da kišni period traje najmanje 2-3 dana i da u to vreme padne najmanje 10 mm kiše (puna zasićenost prezimelog lišća vodom).
U slučaju da jedan od navedenih uslova nije u potpunosti ostvaren neće doći do primarnih zaraza.
Razvoj micelija u mladom tkivu teče veoma brzo, u stanju je da za nekoliko dana zahvati velike delove lista. Micelija se na početku razvija u tkivu tako da koristi ćelijski sadržaj, simptomi su tada nevidljivi. Tek nakon izvesnog vremena gljiva počinje destruktivno da deluje na hlorofil, i onda se pojavljuju simptomi u obliku svetlo žutih uljanih pega. Ubrzo nakon toga na naličju lista na pegama se pojavljuju bele prevlake u obliku paperja - konidiofore i konidije (sporonosni organi). Sa pojavom simptoma i konidija se završava inkubacioni period.
Konidije čim se pojave sposobne su za klijanje. Njihova evolucija je potpuno identična sa evolucijom makrokonidija. Čim dospeju u kapljicu vode u njima se diferencira 5-10 (najčešće 6) zoospora, koje dalje u kapi vode klijaju i omogućavaju sekundarne zaraze.
Optimalne temperature za klijanje konidija 22-24ËšC.
Za ostvarivanje sekundarnih zaraza potrebni su u prirodi sledeći uslovi:
- prisutnost klijavih konidija (letnjih spora),
- da su zeleni delovi vinove loze vlažni najmanje 2-2,5 sata,
- da je temperatura vazduha najmanje 12ËšC,
- da zeleni delovi vinove loze nisu zaštićeni sa nekim fungicidom.
U toku vegetacije imamo više generacija letnjih spora (konidija) ili inkubacionih perioda.