Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Katalog štetnih organizama > Helicoverpa armigera-kukuruzna (pamukova) sovica  

Web Part Page Title Bar image
Helicoverpa armigera-kukuruzna (pamukova) sovica

 ‭(Hidden)‬ Content Editor Web Part

Kukuruzna (pamukova) sovica – Helicoverpa armigera

ŠTETNI ORGANIZAM: Helicoverpa armigera Hbn.
SINONIMI: Chloridea obsoleta F.
NARODNI NAZIV: Kukuruzna (pamukova) sovica
TAKSONOMSKI STATUS:
Klasa: Insecta
Red: Lepidoptera
Familija: Noctuidae
Rod: Helicoverpa
Vrsta: Helicoverpa armigera
KARANTINSKI STATUS: EPPO QP I/A2
DOMAĆINI: Pamukova sovica spada u jednu od najopasnijih štetočina poljoprivrednih kultura, zbog svoje izražene polifagnosti (250 gajenih biljaka). Najveće štete pravi na kukuruzu, paprici, soji, suncokretu, paradajzu. Naročito, velike gubitke nanosi generativnim organima biljaka hraniteljki.
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: Kukuruzna sovica ubraja se u važne polifagne štetočine širokog rasprostranjena. Rasprostranjena je na četiri kontinenta u Evropi, Aziji, Africi i Australiji. Mediteranska je i migratorna vrsta koja leti i do 500 km. Putevi migracije iz južnih delova Evrope su Vardar, Morava, Dunav i Tisa.

SIMPTOMI
Kukuruzna (pamukova) sovica polaže jaja na svili, metlici, klipu, delu stabla oko klipa, tako da štete pravi na generativnim organima kukuruza, a kod plodovitog povrća na delu oko peteljke (paprika), ili na zelenim plodovima (paradajz), kod soje oštećuje zelene mahune.
Gusenice su vrlo agresivne, ima ih više u jednom plodu, tako da postoji pojava kanibalizma. U početku se gusenice hrane na delovima biljaka gde su leptiri položili jaja. Od drugog, trećeg stadijuma prelaze na generativne organe. Gusenice mlađeg razvojnog stadijuma skeletiraju lišće, dok odraslije pojedu ceo list, sem nerava.
Kao jedna od indirektnih, pored direktnih šteta, je i pojava raznih gljivičnih oboljenja posle njihovog napada.

MORFOLOGIJA
Imago - Prednja krila kod ženki su žućkasta do narandžasta, a kod mužjaka zeleno siva sa slabim linijama na distalnoj trećini. Razmak krila je 30-40 mm, dužina tela je oko 21 mm. Antene su jako razvijene i duže su od polovine tela.
Jaje je bledo žuto, sjajno, 0,5 mm, a u vreme piljenja braonkasto.
Gusenica koja je potpuno razvijena ima dužinu 30-40 mm. Boja varira, u zavisnosti od razvojnog stadijuma, od zelenkaste, žućkaste, belo-braon, a u završnom stadijumu formiraju se dve jasne trake na leđnoj strani. Broj generacija varira (1-7, kod nas 2-3). Prezimi u stadijumu lutke poslednje generacije.
Visoka temperatura i povećana relativna vlažnost su u direktnoj korelaciji sa brojem generacija.

CIKLUS RAZVOJA
Leptiri lete noću, svetlost ih posebno privlači. Hrane se nektarom cvetova, sokovima napuklih plodova, što je osobina migratornih vrsta. Leptiri lete od maja do oktobra. Najbrojniji su u maju-junu i avgustu-septembru. Let traje 17-20 dana.
Posle kopulacije (noću, 5 dana posle pojave leptira) polažu jaja. Žive do 25 dana i svaki dan polažu 17-25 jaja. Dobri su letači i prilikom dopunske ishrane mogu posetiti i do 1.000 cvetova. Prva generacija napada i hrani se cvetovima korova. Broj položenih jaja kreće se od 100-1.000, prvenstveno na generativne organe biljaka domaćina. Ženke žive duže 2-3 dana od mužjaka. Jaja su položena pojedinačno ili u manjim grupicama. Dužina embrionalnog razvoja je 3-12 dana.
Gusenice se presvlače 6-8 puta. Taj stadijum traje 2-4 nedelje. Gusenice iz prvih jaja mogu da završe razviće kad se počnu pileti gusenice iz poslednje položenih jaja, zato se često dešava preklapanje generacija.
Na dinamiku populacije utiče više faktora. Brojnost lutki je veća tamo gde je zastupljen černozem, ne voli hladna i zbijena zemljišta. Masovna kopulacija je pri suvom i toplom vremenu. Niske temperature prilikom prezimljavanja loše utiču na njihov opstanak. Visoka vlažnost je samo bitna za prva dva stadijuma, a za let je potrebno suvo vreme.