Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Katalog štetnih organizama > Grapholita funebrana-šljivin smotavac  

Web Part Page Title Bar image
Grapholita funebrana-šljivin smotavac

 ‭(Hidden)‬ Content Editor Web Part

Šljivin smotavac – Grapholita funebrana

ŠTETNI ORGANIZAM: Grapholita funebrana Treitschke
SINONIMI: Laspeyresia funebrana, Cydia funebrana, G. cerasana Коzh., G. cerasivora Мат.
NARODNI NAZIV: Šljivin smotavac
TAKSONOMSKI STATUS:
Klasa: Insecta
Red: Lepidoptera
Familija: Tortricidae
Rod: Grapholita
Vrsta: Grapholita funebrana
KARANTINSKI STATUS: nema
DOMAĆINI: Šljivin smotavac u našoj zemlji predstavlja jednu od najvažnijih štetočina šljive i prisutan je u svim krajevima u kojima se gaji koštičavo voće. Pored šljive značajne štete može uzrokovati i na kajsiji, trešnji, breskvi i retko višnji.
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: Prvenstveno je štetočina šljive. Šljiva se kao biljka umerenog klimata najviše gaji u Evropi, te se stoga može reći da je ova štetočina ograničena na pomenuti kontinent, odnosno da je njen areal delovanja uglavnom ograničen na Evropu.

SIMPTOMI
Najštetniji stadijum pomenute štetočine šljive je larva, koja nanosi ogromne štete u uslovima prenamnoženosti, do kojih ne retko dolazi u povoljnim klimatskim uslovima. Leptiri I generacije polažu jaja u mlade plodove posle precvetavanja, kada plodovi dostignu veličini koštice trešnje. Mlada larva po napuštanju jajnog horiona luta po plodu, a zatim se ubušuje u njegovu unutašnjost. Napadnuti plod prestaje da raste i dobija ljubičastu boju i opada dok su larve u njemu još male. Na mestu ubušenja javlja se kapljica smole. U jedan plod može da se ubuši više larvi. Larve često oštećuju i košticu u mladom plodu, a rupe oko koštice pune svojim izmetom. Let leptira II generacije počinje sredinom jula, jaja polaže u plodove u zrenju, dok su plodovi i dalje zeleni, ali na one plodove koji su dostigli maksimalnu krupnoću. Ispilele larve se ubušuju u plod i hrane se mesom ploda, kada završe svoj razvoj napuštaju oštećene plodove koji otpadaju na zemlju ili ostaju na stablu. Najveće štete uzrokuju gusenice II generacije.

MORFOLOGIJA
Imago je dužine 8-9 mm, raspon krila mu je 12-15 mm, prednja krila su sivo-braonkasta sa ljubičastim sjajem, u apikalnom uglu je pepeljasto siva mrlja u čijoj unutrašnjosti se zapažaju četiri crne tačke, zadnja krila su svetlija sivo mrke boje.
Jaja su zelenkasto-bele boje, prozračna, dužine do 0,7 mm.
Larva je dužine 12-15 mm, prljavo bele boje, da bi kasnije prešla u ružičastu.
Lutka je žućkasto braon boje dužine 6-8 mm, sa zaobljenim abdomenom na kojem se nalazi 8 kukastih dlačica.

CIKLUS RAZVIĆA
Razvija tri generacije godišnje. Štetočina prezimljava kao odrasla larva u kokonu u kori nižih grana i stabla ili na biljnom supstratu na površini zemlje. Metamorfoza u lutku nastaje u rano proleće, obično već krajem marta, a leptiri izleću u aprilu, maju, pa čak i početkom juna. Leptiri prezimljavajuće generacije polažu jaja u mlade plodove 3-4 nedelje posle precvetavanja. Ovipozicija se događa po toplom i tihom vremenu, bez vetra. Ženka položi prosečno od 40-50 jaja. Nakon piljenja larve se ubušuju u plod i hrane se mesom ploda u okolini semenke, pri čemu se u jedan plod može ubušiti više larvi. Nakon 4-5 nedelja larva dostiže svoj potpun razvoj, te nakon toga napušta plod i odlazi u pukotine kore pri osnovi debla ili u biljni supstrat na površini zemlje radi ulutkavanja. Faza lutke traje 10-13 dana. Let leptira prve letnje generacije počinje od kraja juna, a jaja polažu na plodove u zrenju. Maksimum leta je od početka do sredine jula. Let leptira druge letnje generacije traje od početka avgusta do sredine septembra. Letnje generacije se preklapaju. Inkubacija jaja traje 6-11 dana, potom izlazi larva koja se uvlači u plod. Larve se hrane mesom ploda i posle 20-24 dana dostižu svoj pun razvoj, a potom napuštaju oštećene plodove i odlaze ispod kore drveta gde ispredaju kokon za prezimljavanje.