Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Katalog štetnih organizama > Erwinia amylovora-bakteriozna plamenjača jabuke i kruške  

Web Part Page Title Bar image
Erwinia amylovora-bakteriozna plamenjača jabuke i kruške

 ‭(Hidden)‬ Content Editor Web Part

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća - Erwinia amylovora

PATOGEN: Erwinia amylovora (Burill 1882)Winslow et al.
SINONIMI: nema
NARODNI NAZIV: nema
TAKSONOMSKI STATUS:
Carstvo: Bacteria
Klasa: Proteobacteria
Red: Enterobacteriales
Familija: Enterobacteriaceae
Rod: Erwinia
Vrsta: Erwinia amylovora
KARANTINSKI STATUS: lista A2, EPPO list A2/52
DOMAĆINI: jabuka, kruška, dunja i druge biljke iz familije Rosaceae
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: Potiče iz Severne Amerike i raširila se na severnoj hemisferi. Na južnoj hemisferi je prisutna na Novom Zelandu i u Zimbabveu.

SIMPTOMI
Patogen napada sve delove voćaka: cvet, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren.
CVET - rano u proleće već posle 2-3 nedelje od otvaranja cvetova uočava se pojava mrke, a potom crne boje cvetova. U početku su cvetovi vlažni i venu, a potom se suše i izumiru.
LIST - sa cveta kroz cvetnu dršku parazit dospeva na mladare i lišće. Obolelo lišće dobija crnu boju, suši se i izumire, ali ne otpada, već ostaje na granama.
MLADARI - oboleli mladari venu, dobijajući prvo mrku, a potom crnu boju, pa zajedno sa crnim osušenim listovima izgledaju kao zahvaćeni plamenom, otuda i naziv ”fire blight”.
Parazit postepeno prelazi i na deblje grane i plodove. Promene na debljim granama se uočavaju na kori, na kojoj se pojavljuju manje ili veće površine mrke boje. Obolela kora postaje mekša, bubri i nabira se, a potom i puca. Inficirani delovi se suše i ljušte.
Iz obolelih delova kad je vlažno pojavljuje se mnoštvo kapljica bakterijskog eksudata ćilibarnožute, posle mrke boje. Iz tih bakterijskih eksudata se širi zaraza insektima, kapljicama vode, vetrom i sl. (česticama peska na peskovitim zemljištima).

MORFOLOGIJA
Bakterija je štapićastog oblika, gram-negativna, sa peritrichnim rasporedom cilija. Aerobna je i ima slab razvoj u anaerobnim uslovima.

CIKLUS RAZVIĆA
Razlikujemo primarnu infekciju, u proleće bakterija dospeva na cvetove i mlade listove sa vektorima, ali već su prisutne tamo i epifitne kolonije parazita. Bakterija ulazi kroz prirodnih otvora u cvetove. Za širenje više pogoduje magla ili visoka vlaga vazduha nego pljuskovi, koji traju kratko. Bakterije prodiru u biljno tkivo kroz nektarske žlezde cvetova, stomine otvore i lenticele, kao i kroz razne povrede i rane.
Sekundarne infekcije su u toku vegetacije, a izvor infekcije je bakterijski eksudat koji se stvara na zaraženim biljnim delovima. Može da se desi bilo kad, naročito kad se biljni organi povrede.
Temperaturni uslovi za razmnožavanje bakterije se kreću u širokom opsegu: od 4-32ËšC, najbrže se razvija na temperaturama od 24-29ËšC (minimum je 18,5ËšC, a maksimum je 32-35ËšC). Naravno, samo temperaturni uslovi nisu dovoljni za infekciju, treba da je prisutna i vlaga u bilo kakvom obliku, vlaženje treba da traje najmanje 3 sata, ili da je vlažnost vazduha veća od 70%.