Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Katalog štetnih organizama > Cercospora beticola-pegavost lista šećerne repe  

Web Part Page Title Bar image
Cercospora beticola-pegavost lista šećerne repe

 ‭(Hidden)‬ Content Editor Web Part

Pegavost lista šećerne repe - Cercospora beticola

ŠTETNI ORGANIZAM: Cercospora beticola
SINONIMI: Cercospora beticola var. Poonensis, Cercospora beticola var. Beticola
NARODNI NAZIV: Pegavost lista šećerne repe
TAKSONOMSKI STATUS:
Klasa: Dothideomycetes
Red: Capnodiales
Familija: Mycosphaerellaceae
Rod: Cercospora
Vrsta: Cercospora beticola
KARANTINSKI STATUS: nema
DOMAĆINI: Pored šećerne repe, domaćini Cercospora beticola su i stočna repa, blitva, cvekla, spanać i više korovskih biljaka.
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: Pegavost lista šećerne repe je danas rasprostranjena širom sveta, a posebno u zemljama srednje Evrope i Mediterana. Kod nas je prisutna u svim proizvodnim rejonima gajenja repe, pričinjava štete u Sremu, Banatu, Posavini, Pomoravlju, Kosovu i Makedoniji.

SIMPTOMI
Cercospora beticola se uglavnom javlja na listu, ali se može javiti i na lisnim drškama, cvetonosnom stablu i glavi korena. Cerkospora se javlja prvo na starijem lišću rozete u vidu okruglastih, sitnih, sivkastih pega, koje su oivičene zonom mrkocrvene boje. Sa naličja lista u okviru pega razvija se siva navlaka od konidiofora i konidija. Tkivo u okviru pega nekrotira, često ispada, pa se kao sekundarni simptom bolesti javlja šupljikavost lišća. Nekroza tkiva nastaje pod uticajem nespecifičnog toksina cerkosporina, koji proizvodi ova gljiva i njime ubija biljne ćelije. Na jednom listu može biti i nekoliko stotina pega. Starenjem lišća pege postaju sve krupnije i lišće postepeno opada. Posle opadanja lisne mase kreće novo mlado lišće, a ovakvu pojavu nazivamo retrovegetacija. Novo lišće je obično pošteđeno od jačeg intenziteta bolesti. U usevu semenske šećerne repe osim lisne mase, mogu biti napadnuti cvet i plod što može dovesti do pojave sterilnosti cvetova, pa je plod bez semena. Retrovegetacija smanjuje prinos i akumulirani šećer u korenu.


MORFOLOGIJA
Micelija Cercospora beticola je višećelijska i u biljnom tkivu se razvija endofitno. Ispod epidermisa stvara stromatične tvorevine, koje u povoljnim uslovima formiraju konidiofore i konidije. Konidiofore izbijaju na površinu lista kroz stomine otvore u vidu buketića. One su nerazgranate, septirane, kolenaste, svetlomrke, velićine 4-5 x 40-60 μm. Na vrhu konidiofore se obrazuje po jedna igličasta (zaobljena na jednom i zaoštrena na drugom kraju), septirana (3-14 septi), prava ili blago povijena konidija, veličine 3,0-4,5 x 30-160 μm. Veličina i građa konidija variraju u zavisnosti od relativne vlažnosti vazduha i mogu biti dimenzija 2-4 x 50-400 μm i imati čak 27 septi.

CIKLUS RAZVIĆA
Patogen prezimljava u obliku stroma i konidija u zaraženim biljnim ostacima. U povoljnim uslovima vlage i temperature na stromama se formiraju nove konidiofore i konidije koje nošene vetrom i kišnim kapima ostvaruju nove zaraze. Takođe, Cercospora beticola se širi i putem zaraženih biljnih ostataka i korovskih biljaka. Patogen prodire u list putem stoma uz pomoć specifičnih tvorevina koje nazivamo apresorije. Posle primarne infekcije, u okviru pega se formira nova generacija konidija, koje vrše sekundarne zaraze i održavaju infekcioni potencijal patogena. U zoni pega se obrazuju i strome. Jači razvoj pegavosti lišća obično počinje od pojedinačno jače zaraženih biljaka. Česte kiše i toplije vreme tokom jula, avgusta i septembra pružaju idealne uslove za širenje i razvoj patogena, nasuprot suše, koja nepovoljno utiče na pojavu pegavosti lišća šećerne repe. Optimalna temperatura za sporulaciju, klijanje i prodiranje Cercospora beticola je 25-35ºC, pod uslovom da temperatura tokom noći ne pada ispod 25ºC. Optimalne vrednosti vlažnosti vazduha za infekciju ovim patogenom iznose od 90-95%.