Vizuelnim pregledom zasada višnje u Nišavskom okrugu zapažena je retrovegetacija u zasadima gde nisu sprovedene adekvatne mere zaštite voća tokom vegetacije.
Velika slika
Zabeleženo je odsustvo lisne mase koja je u periodu nakon berbe plodova počela da opada kao posledica visoke infekcije prouzrokovača mrke pegavosti lista višnje (Blumeriella jaapii). Propusti u tretmanu, neadekvatan izbor i vreme primene fungicida uticali su na prevremenu defolijaciju ove koštičave voćne vrste, a sada vremenski uslovi doprinose pojavi retrovegetacije, odnosno bubrenju pupoljaka, rastu nove lisne mase i cvetanju.
Ako je aktivacija takvih pupoljaka izrazito velika, to se može loše odraziti na iduću vegetaciju, jer su oni izgubljeni za sledeću godinu. Naravno da se veliki deo pupoljaka neće aktivirati i voćke će usprkos jesenjem cvetanju sledeće godine dati rod.
Ovakva stabla voća izuzetno gube na kondiciji i vrlo će nespremno dočekati predstojeće mirovanje, a što će se odraziti na početak kretanja vegetacije u sledećoj godini.
Takođe, jedan od mogućih razloga cvetanju voćaka u jesen je i neadekvatna letnja rezidba, kojoj treba pristupiti pravovremeno i krajnje oprezno, posebno iz razloga što i diferencijacija cvetnih pupoljaka kreće u letnim mesecima kad se i obavlja letnja rezidba.
Letnja rezidba voćaka, međuredna obrada, suzbijanje korova, samo su neke od agrotehničkih mera koje je trebalo primeniti nakon berbe, kako bi zasadi bili obezbeđeni za predstojeći zimski period, inače, stabla nespremna dočekuju zimu i podložnija su izmrzavanju.
Preporuka proizvođačima višnje je da u sledećem periodu obiđu svoje zasade, pregledaju stabla i konstatuju da li postoji prisutna retrovegetacija. Pregled treba izvršiti jer će dalje mere nege zavisiti od sadašnjeg stanja zasada. U slučaju prisutne retrovegetacije takvim voćkama je potrebna dodatna nega, a jedna od prvih mera, koja predstoji je i jesenje-zimsko đubrenje NPK đubrivima s višom koncentracijom fosfora i kalijuma.
Takođe, biće potrebno da se u rano proleće pred početak vegetacije izvršti intenzivnija rezidba ovakvih voćaka kako bi se one što bolje oporavile od stresa izavanog retrovegetacijom, a u cilju uspostavljanja fiziološke ravnoteže između rasta i rodnosti.